Zakonik o krivičnom postupku

Status Propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakonik o krivičnom postupku

Glava XXČl. 495–520

SKRAĆENI POSTUPAK

1.Čl. 495–511

Opšte odredbe

Član495

Odredbe zakonika koje se primenjuju

U postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivaće se odredbe , a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.
Član496

Ocena mesne nadležnosti

Posle zakazivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, sud se ne može oglasiti mesno nenadležnim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadležnosti.
Član497

Odustanak javnog tužioca od krivičnog gonjenja ili optužbe

Javni tužilac može odustati od krivičnog gonjenja do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, a od optužbe - od određivanja pa do završetka glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije.
U slučaju odustanka javnog tužioca u skladu sa
stavom 1. ovog člana
 oštećeni ima prava predviđena odredbama ovog zakonika (
čl. 51.
 i 52).
Član498

Pritvor

Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoji neki od razloga iz ili ako je okrivljenom izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela.
Pre podnošenja optužnog predloga, pritvor može trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne duže od 30 dana. Ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, pritvor se može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produžiti najviše za još 30 dana.
Protiv rešenja sudije pojedinca iz
stava 2. ovog člana
 dozvoljena je žalba veću (
član 21. stav 4.
), koja ne zadržava izvršenje rešenja.
U pogledu pritvora od podnošenja optužbe do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe
člana 216. ovog zakonika
, s tim što je veće (
član 21. stav 4.
) dužno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor.
Odredbe
člana 211. stav 3. ovog zakonika
 shodno će se primenjivati i u pogledu odlučivanja o pritvoru posle izricanja presude.
a)Čl. 499–503
Optuženje
Član499

Optužni akti

Skraćeni postupak pokreće se na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo.
Pre nego što odluči da li će podneti optužni predlog ili odbaciti krivičnu prijavu, javni tužilac može u najkraćem mogućem roku preduzeti određene dokazne radnje.
Ako je krivičnu prijavu podneo oštećeni, a javni tužilac u roku od šest meseci od dana po prijemu prijave ne podnese optužni predlog, niti obavesti oštećenog da je odbacio prijavu, oštećeni ima prava iz
člana 51. ovog zakonika
.
Optužni predlog i privatna tužba podnose se u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog.
Član500

Sadržaj optužnog akta

Optužni predlog, odnosno privatna tužba sadrži:
1)
ime i prezime okrivljenog sa ličnim podacima ukoliko su poznati;
2)
kratak opis dela;
3)
zakonski naziv krivičnog dela;
4)
označenje suda pred kojim se ima održati glavni pretres;
5)
predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznačenjem činjenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloženih dokaza;
6)
predlog vrste i mere krivične sankcije i mere čije se izricanje traži.
U optužnom predlogu, odnosno privatnoj tužbi može se predložiti da se okrivljeni stavi u pritvor, a ako se za vreme sprovođenja dokaznih radnji nalazio u pritvoru, u optužnom predlogu će se naznačiti koliko je vremena bio pritvoren.
Ako javni tužilac na osnovu prikupljenih dokaza smatra da nije potrebno održavanje glavnog pretresa, u optužnom predlogu može staviti zahtev da se zakaže ročište za izricanje krivične sankcije (
član 512.
).
Član501

Ispitivanje optužnog akta

Odmah po prijemu optužnog akta sudija pojedinac će ispitati da li je propisno sastavljen, pa ako ustanovi da nije, vratiće ga tužiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtev tužioca, sudija može produžiti ovaj rok.
Ako javni tužilac propusti rok iz
stava 1. ovog člana
, sudija će rešenjem odbaciti optužni predlog, a u slučaju da privatni tužilac propusti pomenuti rok, smatraće se da je odustao od gonjenja i privatna tužba će rešenjem biti odbijena.
Ako je optužni akt propisno sastavljen, sudija će ispitati da li je sud nadležan, da li je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog akta i da li postoje razlozi za odbacivanje ili odbijanje optužnog predloga, odnosno privatne tužbe.
Ako sudija utvrdi da je za suđenje nadležan drugi sud, oglasiće se nenadležnim i po pravnosnažnosti rešenja ustupiti predmet tom sudu.
Ako sudija utvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnog akta, narediće da se preduzmu određene dokazne radnje ili da se prikupe određeni dokazi.
Ovlašćeni tužilac će u roku od 30 dana od dana kada mu je saopštena odluka preduzeti određene radnje ili prikupiti određene dokaze. Sudija može na zahtev tužioca iz opravdanih razloga produžiti ovaj rok.
Ako javni tužilac propusti rok iz
stava 6. ovog člana
, dužan je da o razlozima propuštanja obavesti neposredno višeg javnog tužioca, a u slučaju da privatni tužilac propusti pomenuti rok, smatraće se da je odustao od gonjenja i optužba će rešenjem biti odbijena.
Član502

Odbacivanje optužnog akta

Ako sudija ustanovi da nema zahteva ovlašćenog tužioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivično gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje, rešenjem će odbaciti optužni predlog, odnosno privatnu tužbu.
Član503

Odbijanje optužnog akta

Sudija će rešenjem odbiti optužni predlog, odnosno privatnu tužbu ako utvrdi da nema mesta optužbi zbog postojanja razloga iz
člana 338. stav 1. ovog zakonika
.
Rešenje sa kratkim obrazloženjem dostavlja se javnom tužiocu ili privatnom tužiocu, kao i okrivljenom.
b)Čl. 504–508
Glavni pretres
Član504

Određivanje glavnog pretresa

Ako sudija ne donese nijedno od rešenja iz i , naredbom će odrediti dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa najkasnije u roku od 30 dana, a ako je određen pritvor, u roku od 15 dana, računajući od dana dostavljanja optužnog predloga, odnosno privatne tužbe okrivljenom.
Nakon određivanja glavnog pretresa sud se ne može po službenoj dužnosti oglasiti mesno nenadležnim.
Prigovor mesne nenadležnosti može se staviti najkasnije do početka glavnog pretresa.
Član505

Postupanje po privatnoj tužbi

Pre određivanja glavnog pretresa za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi, sudija će pozvati privatnog tužioca i okrivljenog da određenog dana dođu u sud radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije. Okrivljenom se uz poziv dostavlja i prepis privatne tužbe.
Ako u postupku medijacije dođe do izmirenja privatnog tužioca i okrivljenog i namirenja imovinskopravnog zahteva, privatna tužba se smatra povučenom i sudija donosi rešenje o odbijanju privatne tužbe, a u slučaju neuspešnog okončanja postupka medijacije, sudija će po prijemu obaveštenja o tome odrediti glavni pretres (
član 504. stav 1.
).
Ako privatni tužilac i okrivljeni ne prihvate postupak medijacije, sudija će uzeti izjave od njih i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza, pri čemu moraju označiti koje bi se činjenice imale dokazati i kojim od predloženih dokaza.
Ako sudija smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, može odmah doneti rešenje da se glavni pretres održi i po završetku glavnog pretresa doneti odluku o privatnoj tužbi. Na ovo će se posebno upozoriti privatni tužilac i okrivljeni prilikom dostavljanja poziva.
Ako se privatni tužilac ne odazove na uredno dostavljen poziv iz
stava 1. ovog člana
, a izostanak ne opravda, sudija će rešenjem odbiti privatnu tužbu.
Ako se okrivljeni ne odazove na uredan poziv iz
stava 1. ovog člana
 ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, sudija pojedinac će odrediti glavni pretres (
član 504. stav 1.
).
Član506

Pozivanje i prisustvo na glavnom pretresu

Sudija poziva na glavni pretres optuženog i njegovog branioca, tužioca, oštećenog i njihove zakonske zastupnike i punomoćnike, svedoke, veštake, stručnog savetnika, prevodioca i tumača.
Optuženom će se u pozivu naznačiti da na glavni pretres može doći sa dokazima za svoju odbranu ili da blagovremeno predloži dokaze koje bi trebalo pribaviti radi izvođenja na glavnom pretresu, pri čemu mora označiti koje bi se činjenice imale dokazati i kojim od predloženih dokaza.
Optuženi će se u pozivu poučiti da ima pravo da uzme branioca, ali da se, u slučaju kad odbrana nije obavezna, zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili uzimanja branioca tek na glavnom pretresu, ne mora odložiti glavni pretres.
U pozivu će se optuženi upozoriti da će se glavni pretres održati i u njegovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi (
član 507. stav 2.
).
Poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Po pristanku optuženog ovaj rok se može skratiti.
Glavni pretres se može izuzetno održati u odsutnosti pozvanih stranaka ako sudija oceni da bi se, prema dokazima koji se nalaze u spisima, očigledno moralo doneti rešenje kojim se optužba odbacuje (
član 416. stav 1.
) ili odbijajuća presuda.
Član507

Tok glavnog pretresa

Glavni pretres počinje objavljivanjem glavne sadržine optužnog predloga ili privatne tužbe i dovršava se po mogućnosti bez prekidanja.
Ako optuženi kome se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan, sudija može odlučiti, nakon uzimanja izjave od tužioca, da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.
Ako u toku glavnog pretresa sudija nađe da je za suđenje nadležno veće, obrazovaće se veće i glavni pretres će početi iznova, a ukoliko utvrdi da postoji koji od razloga iz
člana 416. stav 1. ovog zakonika
, sudija će rešenjem odbaciti optužbu.
Po završetku glavnog pretresa, sudija će odmah izreći presudu i objaviti je, uz navođenje bitnih razloga zbog kojih je odluka doneta. Presuda će se pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od dana objavljivanja.
Član508

Priznanje optuženog na glavnom pretresu

U slučaju priznanja optuženog na glavnom pretresu koje ispunjava pretpostavke iz
člana 88. ovog zakonika
, sudija može, nakon uzimanja izjava od stranaka, preći na izvođenje dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Pod uslovima iz
stava 1. ovog člana
, sudija može za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina izreći kaznu zatvora do tri godine, a za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina može izreći kaznu zatvora do pet godina.
v)Čl. 509–511
Postupak po žalbi
Član509

Rok za izjavljivanje žalbe

Protiv presude žalba se može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa presude.
U složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe.
O zahtevu iz
stava 2. ovog člana
 odlučuje odmah sudija pojedinac rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev sudija može produžiti rok za izjavljivanje žalbe do 15 dana.
Član510

Odricanje od prava na žalbu

Odmah po objavljivanju presude stranke i oštećeni se mogu odreći prava na žalbu.
Član511

Obaveštavanje o sednici veća ili pretresu

Kad drugostepeni sud odlučuje o žalbi protiv presude kojom je izrečena kazna zatvora, o sednici veća obavestiće se stranke i branilac u smisl
u člana 447. stav 2. ovog zakonika
, a u ostalim slučajevima, samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjašnjenje stvari.
Pretres se može održati i u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog pod uslovima iz
člana 507. stav 2. ovog zakonika
.
2.Čl. 512–518

Ročište za izricanje krivične sankcije

Član512

Uslovi za održavanje ročišta

Za krivična dela za koja se može izreći kao glavna kazna novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina javni tužilac može u optužnom predlogu staviti zahtev za održavanje ročišta za izricanje krivične sankcije.
Zahtev iz
stava 1. ovog člana
 javni tužilac može staviti ako smatra da na osnovu složenosti predmeta i prikupljenih dokaza, a naročito usled hapšenja okrivljenog pri izvršenju krivičnog dela ili priznanja da je učinio krivično delo, održavanje glavnog pretresa nije potrebno.
Ako javni tužilac postupi u skladu sa
stavom 2. ovog člana
 može predložiti sudu da okrivljenom izrekne:
1)
kaznu zatvora u trajanju do dve godine, novčanu kaznu do dvesta četrdeset dnevnih iznosa odnosno do petsto hiljada dinara ili uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novčane kazne do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara i vremenom proveravanja do pet godina - ako je okrivljeni priznao da je učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina;
2)
kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, novčanu kaznu do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara, kaznu rada u javnom interesu do dvesta četrdeset časova, kaznu oduzimanja vozačke dozvole u trajanju do jedne godine, uslovnu osudu sa utvrđivanjem kazne zatvora do godinu dana ili novčane kazne do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara i vremenom proveravanja do tri godine, uz mogućnost stavljanja okrivljenog pod zaštitni nadzor ili sudsku opomenu - ako je okrivljeni učinio krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.
Član513

Ispitivanje zahteva za održavanje ročišta

Ako ne donese nijedno od rešenja iz
člana 504. stav 1. ovog zakonika
, sudija će odmah po prijemu optužnog predloga ispitati da li je zahtev za održavanje ročišta za izricanje krivične sankcije podnet u skladu sa uslovima iz
člana 512. ovog zakonika
.
Posle ispitivanja zahteva sudija će odrediti glavni pretres ili ročište za izricanje krivične sankcije.
Član514

Određivanje glavnog pretresa

Sudija naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa:
1)
ako se zahtev ne odnosi na krivično delo iz
člana 512. stav 1. ovog zakonika
;
2)
ako je u zahtevu predloženo izricanje kazne ili krivične sankcije koja po
članu 512. stav 3. ovog zakonika
 ili po krivičnom zakonu nije dopuštena;
3)
ako složenost predmeta i prikupljeni dokazi ukazuju na potrebu održavanja glavnog pretresa.
Uz poziv na glavni pretres sudija će okrivljenom i njegovom braniocu dostaviti prepis optužnog predloga, bez zahteva za održavanje ročišta za izricanje krivične sankcije.
Član515

Određivanje ročišta

Ako se složi za zahtevom za održavanje ročišta za izricanje krivične sankcije, sudija naredbom određuje dan, čas i mesto održavanja ročišta. Ročište se održava u roku od 15 dana od dana donošenja naredbe.
Na ročište se pozivaju stranke i branilac, a uz poziv se optuženom i njegovom braniocu dostavlja i optužni predlog. U pozivu će se optuženi upozoriti da se u slučaju njegovog nedolaska ako je uredno obavešten ili, kada odbrana nije obavezna, nedolaska branioca na ročište, ročište ima održati.
Poziv optuženom mora se dostaviti tako da između dana dostavljanja poziva i dana održavanja ročišta ostane najmanje pet dana.
Član516

Tok ročišta

Ročište za izricanje krivične sankcije počinje sažetim izlaganjem javnog tužioca o dokazima kojima raspolaže i o vrsti i meri krivične sankcije čije izricanje predlaže.
Nakon toga sudija poziva optuženog da se izjasni i upozorava ga na posledice saglašavanja sa navodima javnog tužioca, a naročito da ne može podneti prigovor i izjaviti žalbu protiv prvostepene presude.
Član517

Odluke kojima se okončava ročište

Sudija će odmah po okončanju ročišta za izricanje krivične sankcije doneti osuđujuću presudu ili naredbom odrediti glavni pretres.
Osuđujuća presuda se donosi ako se optuženi:
1)
saglasio sa predlogom javnog tužioca iznetim na ročištu;
2)
nije odazvao na poziv za ročište.
Ako se optuženi na ročištu nije saglasio sa predlogom javnog tužioca ili ako sudija nije prihvatio predlog javnog tužioca, sudija će naredbom odrediti dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa.
Član518

Prigovor protiv presude

Osuđujuća presuda se dostavlja strankama i braniocu.
Optuženi i njegov branilac mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja podneti prigovor protiv osuđujuće presude koja je doneta na osnov.
Ako sudija rešenjem ne odbaci prigovor kao neblagovremen ili nedozvoljen, naredbom će odrediti dan, čas i mesto održavanja glavnog pretresa po optužnom predlogu javnog tužioca. Na glavnom pretresu sudija nije vezan za predlog javnog tužioca u pogledu vrste i mere krivične sankcije (, niti zabranom iz
člana 453. ovog zakonika
.
O žalbi protiv rešenja iz
stava 3. ovog člana
 odlučuje veće (
član 21. stav 4.
).
Ako protiv presude iz
stava 2. ovog člana
 ne bude podnet prigovor, presuda postaje pravnosnažna.
3.Čl. 519–520

Posebne odredbe o izricanju sudske opomene

Član519

Objavljivanje presude

Presuda kojom se izriče sudska opomena objavljuje se odmah po završetku glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije, sa bitnim razlozima za njeno izricanje.
Sudija će prilikom objavljivanja presude upozoriti optuženog da mu se za krivično delo koje je učinio ne izriče kazna, jer se očekuje da će i sudska opomena na njega dovoljno uticati da više ne vrši krivična dela.
Član520

Sadržaj pismeno izrađene presude

U obrazloženju presude kojom je izrečena sudska opomena sudija će izneti razloge kojima se rukovodio pri izricanju sudske opomene.
Ako je presuda objavljena u odsustvu optuženog, u obrazloženje će se uneti i upozorenje iz
člana 519. stav 2. ovog zakonika
.