Rokovi predviđeni ovim zakonikom ne mogu se produžiti, osim kad to zakonik izričito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom određen radi zaštite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se može skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred organom postupka.

Rokovi se računaju na časove, dane, mesece i godine.

Čas ili dan kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan. U jedan dan računa se 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu.

Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad državni organ nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.

Kad je podnošenje podneska vezano za rok, smatra se da je predat u roku, ako je pre nego što je rok istekao predat onom ko je ovlašćen da ga primi.

Kad je podnesak upućen preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje onome kome je upućen. Predaja vojnoj pošti u mestima gde ne postoji redovna pošta smatra se kao predaja pošti preporučenom pošiljkom.

Kada je podnesak upućen elektronskim putem, dan i čas kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je podnesak upućen smatra se kao dan predaje onome kome je upućen.

Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru može podnesak koji je vezan za rok dati i usmeno na zapisnik kod suda koji vodi postupak ili ga predati preko zavoda, a lice koje se nalazi na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode može takav podnesak predati preko zavoda u kojem je smešteno. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je podnesak predat preko zavoda, smatra se kao dan predaje organu koji je nadležan da ga primi. Zavod izdaje okrivljenom potvrdu o predaji podneska.

Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili očigledne omaške podnosioca, predat ili upućen nenadležnom javnom tužiocu ili sudu pre isteka roka, pa nadležnom javnom tužiocu ili sudu stigne posle isteka roka, smatraće se da je na vreme podnesen.

Povraćaj u pređašnje stanje može tražiti:

Molba za povraćaj u pređašnje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana prestanka smetnje.

Okrivljeni koji je propustio rok za žalbu protiv presude ili rešenja koje odgovara presudi dužan je da uz molbu istovremeno preda i žalbu.

Molba iz

stava 2. ovog člana

ne zadržava, po pravilu, izvršenje presude ili rešenja koje odgovara presudi, ali sud nadležan za odlučivanje o molbi može odlučiti da se izvršenje odloži do donošenja odluke o molbi.

Posle proteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.

O molbi za povraćaj u pređašnje stanje odlučuje predsednik veća ili sudija pojedinac koji je doneo presudu ili rešenje koje se pobija žalbom, odnosno rešenje o obustavi postupka ili presudu kojom se optužba odbija, a o molbi za povraćaj u pređašnje stanje odlučuje veće (

član 21. stav 4.

) koje je donelo rešenje o odbijanju optužbe.

Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.

Kad je okrivljeni izjavio žalbu na rešenje kojim se ne dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje, sud je dužan da ovu žalbu, zajedno sa žalbom protiv presude ili rešenja koje odgovara presudi, kao i sa odgovorom na žalbu i svim spisima, dostavi neposredno višem sudu na odlučivanje.