odlučuje odmah predsednik veća rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev predsednik veća može produžiti rok za žalbu najviše za još 15 dana.
Blagovremeno izjavljena i dozvoljena žalba protiv presude odlaže izvršenje presude.
U korist optuženog žalbu mogu izjaviti i njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj, a rok za žalbu teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.
Javni tužilac može izjaviti žalbu kako na štetu, tako i u korist optuženog.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka i o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca (
) oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati.
Žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom ili imovina proistekla iz krivičnog dela.
mogu izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja optuženog, ali ne i protiv njegove volje, osim kada je optuženom izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina ili kazna doživotnog zatvora.
Ako priznanje optuženog u odnosu na sve tačke optužbe ispunjava pretpostavke iz
mogu izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja samo u odnosu na činjenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
Optuženi se može odreći prava na žalbu samo pošto mu je presuda dostavljena, a pre toga samo ako su se tužilac i oštećeni koji može izjaviti žalbu zbog svih osnova (
Optuženi se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od izjavljene žalbe, ako mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina godina ili kazna doživotnog zatvora.
Tužilac i oštećeni mogu se odreći prava na žalbu odmah po objavljivanju presude pa do isteka roka za izjavljivanje žalbe, a mogu do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od izjavljene žalbe.
Odricanje ili odustanak od žalbe ne može se opozvati.
ovog zakonika odbaciće samo ako se ne može utvrditi na koju presudu se odnosi. Žalbu izjavljenu u korist optuženog sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.
Ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili oštećeni koji ima punomoćnika, a žalba je nečitka ili ne sadrži elemente iz
, sud će odbaciti žalbu kao neurednu. Žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuženog koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.
U žalbi se mogu iznositi činjenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi čije izvođenje je prvostepeni sud odbio (
), ali je žalilac dužan da navede razloge zašto ih ranije nije izneo, pri čemu je žalilac dužan da navede dokaze kojima bi se iznete činjenice imale dokazati, a pozivajući se na predložene dokaze, dužan je da navede činjenice koje pomoću tih dokaza želi da dokaže.
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako:
1)
je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
2)
je presudu doneo stvarno nenadležni sud, osim ako je presudu za krivično delo iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud;
3)
je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji nije učestvovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja;
4)
je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti;
5)
je glavni pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno ili ako je optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa;
6)
je protivno ovom zakoniku bila isključena javnost na glavnom pretresu;
7)
je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa;
Bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji i, ako:
1)
se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda;
2)
je izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi presude protivrečni izreci, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude;
3)
sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakonika, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.
Povreda krivičnog zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li:
1)
je delo za koje se optuženi goni krivično delo;
2)
je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti;
3)
je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon;
4)
su povređene odredbe o uračunavanju zabrane napuštanja stana, pritvora ili izdržane kazne, kao i svakog drugog oblika lišenja slobode u vezi sa krivičnim delom.
Presuda se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Činjenično stanje je pogrešno utvrđeno kada je sud neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno utvrdio, a nepotpuno je utvrđeno kada neku odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja nije utvrdio.
‚ ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja‚ kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o ublažavanju ili o pooštravanju kazne‚ o oslobođenju od kazne‚ o uslovnoj osudi, o sudskoj opomeni ili o opozivanju uslovnog otpusta.
Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati kada tom odlukom nije učinjena povreda zakona (
‚ ali je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o meri bezbednosti ili odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.
Odluka o troškovima krivičnog postupka može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju optuženog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.
) ili neurednu žalbu () odbaciće rešenjem predsednik veća prvostepenog suda.
Ako su u žalbi iznete činjenice i predloženi novi dokazi koji prema oceni predsednika veća prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, veće će ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak.
Posle završetka dokaznog postupka, predsednik veća će postupiti po odredbi
. Protiv nove presude prvostepenog suda kojom je potvrđena ili preinačena ranija presuda može se izjaviti žalba u skladu sa odredbama ovog zakonika.
Ako predsednik veća prvostepenog suda oceni da iznete činjenice i novi dokazi koji su predloženi u žalbi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, postupiće u skladu sa
Kada spisi povodom žalbe stignu drugostepenom sudu, dostavljaju se sudiji izvestiocu, a u naročito složenim predmetima, više članova veća mogu biti sudije izvestioci, o čemu odluku donosi predsednik suda.
Ako sudija izvestilac utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja iz , doneće rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa protiv kojeg nije dozvoljena posebna žalba. Po pravnosnažnosti rešenja, sudija izvestilac će postupiti u skladu sa .
Ako se radi o krivičnom delu za koje se goni po zahtevu javnog tužioca, sudija izvestilac dostavlja spise nadležnom javnom tužiocu koji je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, a u slučaju iz u roku od 30 dana, od dana dostavljanja, razmotri spise, stavi svoj predlog i da ih vrati sudu.
Ako sudija izvestilac utvrdi da pismeno izrađena presuda sadrži očigledne greške, nedostatke ili nesaglasnosti (
spisi će se dostaviti drugostepenom sudu, a u slučaju ispravke nesaglasnosti između pismeno izrađene presude i njenog izvornika postupiće se u skladu sa
Drugostepeni sud donosi odluku o žalbi u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa.
Da li će održati pretres odlučuje veće drugostepenog suda.
Veće može odlučiti da se pretres održi samo u odnosu na pojedine delove prvostepene presude, ako se oni mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje. U odnosu na delove presude za koje nije određen pretres, odluka o žalbi donosi se u sednici veća.
Ako veće odluči da održi pretres, sudija izvestilac je predsednik veća, a ako ima više izvestilaca, veće će odrediti jednog sudiju izvestioca koji će biti predsednik veća.
Sednicu veća, na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik veća i o njoj obaveštava javnog tužioca.
O sednici veća obavestiće se onaj optuženi ili njegov branilac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili odgovoru na žalbu, zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom.
Veće može odlučiti da se o sednici veća obaveste stranke i kada to nisu zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
Ako se o sednici veća obaveštava optuženi koji se nalazi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a ima branioca, predsednik veća će narediti da se obezbedi njegovo prisustvo samo ako veće oceni da je to neophodno za razjašnjenje stvari. Kada veće nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga i kada je to s obzirom na tehničke uslove moguće, optuženi može učestvovati na sednici veća putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike.
Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća.
Na sednici veća kojoj prisustvuju stranke i branilac, javnost se može isključiti samo pod uslovima predviđenim ovim zakonikom ().
Sednica veća počinje izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima predmeta, a ako sednici veća prisustvuju stranke i branilac, sudija izvestilac izlaže sadržaj presude, a stranke i branilac u vremenu koje odredi predsednik veća drugostepenog suda iznose navode žalbe i odgovora na žalbu.
Veće može od stranaka i branioca koji su prisutni na sednici zatražiti potrebna objašnjenja u vezi sa žalbom i odgovorom na žalbu, a stranke mogu predložiti da se radi dopune izveštaja pročitaju pojedini delovi spisa, a mogu po dozvoli predsednika veća dati i potrebna objašnjenja za svoje stavove iz žalbe, odnosno odgovora na žalbu, ne ponavljajući ono što je sadržano u izveštaju.
O sednici veća vodi se zapisnik koji se priključuje spisima drugostepenog suda.
Pretres pred drugostepenim sudom održaće se ako je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu ili ponove dokazi koji su izvedeni ili odbijeni od strane prvostepenog suda, a postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.
Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optuženi i njihovi branioci, ovlašćeni tužilac, oštećeni, njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, kao i oni svedoci, veštaci i stručni savetnici za koje sud odluči da se neposredno ispitaju, dok se upoznavanje sa sadržinom ostalih izvedenih dokaza vrši u skladu sa odredbama .
U pozivu će se optuženi upozoriti da će pretres biti održan u njegovom odsustvu, ako je uredno pozvan, a svoj izostanak ne opravda. U tom slučaju sud će optuženom koji nema branioca postaviti branioca po službenoj dužnosti (
Ako je optuženi u pritvoru ili na izdržavanju krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, predsednik veća drugostepenog suda preduzeće potrebne radnje da se optuženi dovede na pretres. Kada veće nađe da je obezbeđenje prisustva optuženog otežano zbog bezbednosnih ili drugih razloga i kada je to s obzirom na tehničke uslove moguće, optuženi može učestvovati na pretresu putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike.
) koji izlaže stanje stvari ne dajući svoje mišljenje o osnovanosti žalbe.
Po predlogu stranaka i branioca ili po odluci veća pročitaće se presuda ili deo presude na koji se odnosi žalba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu ili deo zapisnika i pismenih dokaza, a može se izvršiti i uvid u druge dokaze na koje se žalba odnosi. Nakon uzimanja izjava od stranaka, veće može odlučiti da se umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili veštaka koji nije prisutan, izvrši uvid u zapisnike o njihovom ispitivanju, ili, ako veće oceni da je to potrebno, da predsednik veća ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
Posle toga pozvaće se žalilac da obrazloži žalbu, a onda i protivna stranka da mu odgovori, ne ponavljajući ono što je sadržano u izveštaju.
Stranke i branilac mogu na pretresu iznositi činjenice i predlagati dokaze koji su navedeni u žalbi ili su u vezi sa tim dokazima.
Ovlašćeni tužilac može, s obzirom na rezultat pretresa, izmeniti optužnicu u korist optuženog ili, ako se optuženi saglasi, u celini ili delimično odustati od optužbe. Ako je javni tužilac odustao od optužnice, oštećeni ima prava predviđena
Odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno će se primenjivati i u pretresu pred drugostepenim sudom, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
Drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova‚ dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.
Drugostepeni sud povodom žalbe izjavljene u korist optuženog, ispitaće po službenoj dužnosti odluku o krivičnoj sankciji:
1)
ako je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona;
2)
ako žalba ne sadrži elemente iz ovog zakonika.
Drugostepeni sud može povodom žalbe tužioca na štetu okrivljenog preinačiti prvostepenu presudu i u korist optuženog u pogledu odluke o krivičnoj sankciji.
Na povredu zakona iz žalilac se može pozivati u žalbi samo ako tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa, ili je izneo, ali je prvostepeni sud nije uzeo u obzir.
Ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Ako drugostepeni sud povodom bilo čije žalbe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuženog od koristi i za saoptuženog koji nije izjavio žalbu ili je nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji.
Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa:
1)
odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu;
2)
odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3)
usvojiti žalbu i ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu presudu.
Drugostepeni sud će sam presuditi ako je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukidana.
O svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.
Žalba će se odbaciti rešenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog roka.
Žalba će se odbaciti rešenjem kao nedozvoljena ako se utvrdi da je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe ili lice koje se odreklo od žalbe ili ako se utvrdi odustanak od žalbe ili da je posle odustanka ponovo izjavljena žalba ili ako žalba po zakonu nije dozvoljena.
Žalba će se odbaciti rešenjem kao neuredna ako je nečitka ili nepotpuna ().
Drugostepeni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrdiće prvostepenu presudu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je žalba izjavljena, kao ni razlozi čije postojanje ispituje na osnov.
Drugostepeni sud će rešenjem usvojiti žalbu i ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka, osim slučajeva iz
ili ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na koje se u žalbi ukazuje treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom.
Drugostepeni sud može narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom održi pred potpuno izmenjenim većem.
Drugostepeni sud može i samo delimično ukinuti prvostepenu presudu ako se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđenje.
Ako se optuženi nalazi u pritvoru, drugostepeni sud će ispitati da li još postoje razlozi za pritvor i doneće rešenje o produženju ili ukidanju pritvora. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Drugostepeni sud će presudom usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu presudu ako smatra da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda iz , a prema stanju stvari i u slučaju povrede iz . Presudu kojom preinačuje prvostepenu presudu drugostepeni sud će doneti i u slučaju kada postupa na osnov.
Ako su se zbog preinačenja prvostepene presude stekli uslovi da se odredi, odnosno ukine pritvor, drugostepeni sud će o tome doneti posebno rešenje protiv koga nije dozvoljena žalba.
U obrazloženju presude, odnosno rešenja, drugostepeni sud treba da oceni žalbene navode i da iznese razloge koje je ispitivao u skladu sa .
Kada se prvostepena presuda ukida zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, u obrazloženju treba navesti koje su odredbe povređene i u čemu se povrede sastoje.
Kada se prvostepena presuda ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u obrazloženju treba navesti u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja na donošenje pravilne odluke, a može se ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na odluku prvostepenog suda.
Kada se prvostepena presuda preinačava zbog povrede krivičnog zakona u obrazloženju će se navesti koje su odredbe povređene i u čemu se povrede sastoje, a ako se presuda preinačava zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji ili o drugim odlukama u obrazloženju će se navesti činjenice kojima se drugostepeni sud rukovodio prilikom izricanja odluke, odnosno odredbe koje su povređene.
Drugostepeni sud vratiće sve spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje odluke, radi dostavljanja strankama i drugim licima koja imaju pravni interes.
Drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu najkasnije u roku od četiri meseca, a ako je optuženi u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca, od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tužioca.
Prvostepeni sud kome je predmet upućen na suđenje uzeće za osnovu raniju optužnicu, a ako je presuda prvostepenog suda delimično ukinuta, kao osnov za suđenje će uzeti samo onaj deo optužbe koji se odnosi na ukinuti deo presude.
Na novom glavnom pretresu, stranke mogu isticati nove činjenice i iznositi nove dokaze.
Prvostepeni sud je dužan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci.
Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je vezan zabranom propisanom
Žalba se može izjaviti samo protiv presude kojom je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se optuženi oglašava krivim.
Protiv rešenja organa postupka donesenih u prvom stepenu, stranke, branilac i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u ovom zakoniku nije izričito određeno da žalba nije dozvoljena.
Protiv rešenja veća donesenog u istrazi i u postupku optuženja, žalba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
Rešenja koja se donose radi pripremanja i održavanja glavnog pretresa mogu se pobijati samo u žalbi na presudu.
Protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
Protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda žalba nije dozvoljena.
Sud ispituje rešenje u okviru osnova‚ dela i pravca pobijanja istaknutim u žalbi.
O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno. O sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
O žalbi protiv rešenja sudije za prethodni postupak odlučuje veće istog suda (
), ako ovim zakonikom nije drugačije određeno. O sednici veća sud može obavestiti stranke ako smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.
Rešavajući o žalbi, sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu, odbiti žalbu kao neosnovanu, ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i, po potrebi, predmet uputiti na ponovno odlučivanje.
Sud je dužan da odluku o žalbi sa spisima dostavi organu postupka koji je doneo rešenje u roku od 30 dana od dana kada je primio spise sa predlogom javnog tužioca, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.