Ako postoji sumnja u odnosu na vrstu i način nastanka telesne povrede, organ postupka će odrediti veštačenje telesnih povreda.

Telesne povrede veštače se, po pravilu, pregledom povređenog, a ako to nije moguće ili po mišljenju veštaka nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima.

Prilikom pregleda iz

stava 2. ovog člana

shodno se primenjuju odredbe čl. 133. i 134. ovog zakonika.

Veštak će tačno opisati povrede i po potrebi sačiniti fotodokumentaciju, a potom dati mišljenje o vrsti i težini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti slučaja, o tome kakve posledice te povrede obično proizvode, a kakve su u konkretnom slučaju proizvele, i o tome čime su povrede nanete i na koji način.

Prilikom veštačenja, veštak je dužan da postupi u skladu sa odredbom

člana 130. stav 2. ovog zakonika

.

Ako postoji sumnja da je smrt određenog lica neposredna ili posredna posledica krivičnog dela ili je u trenutku smrti lice bilo lišeno slobode ili je nepoznat identitet leša, javni tužilac ili sud će odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvrši pregled i obdukciju leša.

Kada se veštači van stručne ustanove, pregled i obdukciju leša izvršiće prema potrebi dva ili više lekara iz

stava 1. ovog člana

.

Ako je leš već zakopan, sud će odrediti ekshumaciju u cilju njegovog pregleda i obdukcije.

Pri obdukciji leša preduzeće se potrebne mere da se utvrdi identitet leša i u tom cilju posebno će se opisati spoljne i unutrašnje telesne osobine leša i obezbediće se odgovarajući uzorci sa leša za forenzičko-genetičku analizu i otisci papilarnih linija.

Veštak je dužan da pri pregledu i obdukciji leša obrati pažnju na nađeni materijal biološkog porekla (krv, pljuvačka, sperma, urin i dr.), tragove i sumnjive materije, da ih opiše i izuzme, a ako to organ postupka zahteva ili ako veštak posumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem, obezbediće uzorke biološkog porekla (krv, urin, tečnost staklastog tela, telesni organi i dr.).

O pregledu i obdukciji leša sačiniće se fotodokumentacija.

U mišljenju će veštak naročito navesti poreklo i neposredni uzrok smrti, kao i šta je taj uzrok izazvalo.

Ako je na lešu nađena kakva povreda, utvrdiće se da li je tu povredu naneo neko drugi, čime je naneta, na koji način, koliko vremena pre nego što je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt, a ako je na lešu nađeno više povreda, utvrdiće se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, da li je više smrtonosnih povreda, kakav je redosled njihovog nastanka i da li su samo neke od njih prouzrokovale smrt ili je smrt posledica njihovog skupnog delovanja.

U slučaju iz

stava 5. ovog člana

naročito će se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i opštom prirodom povrede ili zbog ličnog svojstva ili naročitog stanja organizma povređenog ili zbog slučajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta.

Pri pregledu i obdukciji začetka ili novorođenčeta, pored obaveza iz st. 4. i 5. ovog člana, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmaterični život, uzrok smrti i da li je rođeno živo ili mrtvo.

Ako se pojavi sumnja da je isključena ili smanjena uračunljivost okrivljenog, da je okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga učinio krivično delo ili da je zbog duševnih smetnji nesposoban da učestvuje u postupku, organ postupka će odrediti psihijatrijsko veštačenje okrivljenog.

Ako se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, organ postupka može odrediti psihijatrijsko veštačenje svedoka.

Ako je veštačenje određeno radi ocene uračunljivosti okrivljenog, veštak će ustanoviti da li je u vreme izvršenja krivičnog dela kod okrivljenog postojala duševna bolest, privremena duševna poremećenost, zaostali duševni razvoj ili druga teža duševna poremećenost, odrediće prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremećenosti i dati mišljenje o uticaju takvog duševnog stanja na sposobnost okrivljenog da shvati značaj svoga dela ili upravlja svojim postupcima.

Ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti okrivljenog da učestvuje u postupku, veštak će ustanoviti da li kod okrivljenog postoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivičnog postupka, razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i sam ili uz pomoć branioca vrši svoju odbranu.

Ako je veštačenje određeno radi ocene sposobnosti svedoka da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, veštak će ustanoviti da li kod svedoka postoje duševne smetnje i dati mišljenje da li je svedok sposoban da svedoči.