mora biti razumljiv i sadržati sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti.
Ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, organ postupka će podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne učini u određenom roku, podnesak će odbaciti.
U pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac će se upozoriti na posledice propuštanja.
Podnesak koji se po ovom zakoniku dostavlja protivnoj stranci predaje se organu postupka u dovoljnom broju primeraka za taj organ i drugu stranku. Ako ovakav podnesak nije predat u dovoljnom broju primeraka, umnožiće se o trošku podnosioca.
Podnesak koji se prema ovom zakoniku sastavlja u pisanom obliku i potpisuje, može se podneti u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven elektronskim potpisom podnosioca (elektronski podnesak).
Elektronski podnesak dostavlja se organu postupka putem elektronske pošte na adresu elektronske pošte koja je od strane organa postupka određena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom.
Organ postupka koji je primio elektronski podnesak bez odlaganja podnosiocu potvrđuje elektronskim putem prijem podneska.
Ako podnosilac ne primi potvrdu prijema, smatra se da elektronski podnesak nije poslat.
O elektronskom podnesku organ postupka sastavlja službenu belešku. U slučaju nerazumljivog ili nepotpunog podneska postupiće se u skladu sa .
Način podnošenja i postupanje sa elektronskim podnescima bliže se uređuje Sudskim poslovnikom.
Organ postupka je dužan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih učesnika u postupku zaštiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.
Sud će kazniti novčanom kaznom do 100.000 dinara okrivljenog, branioca, punomoćnika, zakonskog zastupnika, oštećenog, privatnog tužioca ili oštećenog kao tužioca koji u podnesku vređa taj organ ili učesnika u postupku. O kažnjavanju advokata obaveštava se nadležna advokatska komora, uz obavezu obaveštavanja suda o preduzetim merama.
donosi sud. O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna, odlučuje veće. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Ako javni tužilac ili lice koje ga zamenjuje u podnesku vređa drugog učesnika u postupku, sud će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca i Državno veće tužilaca.
O svakoj radnji preduzetoj u toku postupka sastaviće se zapisnik istovremeno sa preduzimanjem radnje, a ako to nije mogućno, onda neposredno posle toga.
Zapisnik piše zapisničar. Samo kad se radnja preduzima van službenih prostorija organa postupka, a zapisničar se ne može obezbediti, zapisnik može pisati lice koje preduzima radnju.
Kad zapisnik piše zapisničar, zapisnik se sastavlja na taj način što lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Licu koje se saslušava, odnosno ispituje može se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. U slučaju zloupotrebe, ova mogućnost mu se može uskratiti.
, o izjavama lica koje su važne za preduzimanje krivičnog gonjenja ili drugim radnjama preduzetim u predistražnom postupku sastavlja se službena beleška u koju se pored bitne sadržine izjave ili radnje unose i podaci iz
U zapisnik se unosi naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja, mesto gde se preduzima radnja, dan i čas kad je radnja započeta i završena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznačenje krivičnog predmeta po kom se preduzima radnja.
Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja beleži samo bitna sadržina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Kad organ postupka oceni da je potrebno ili na zahtev stranaka ili branioca, u zapisnik će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. U slučaju zloupotrebe, ovo pravo im se može uskratiti. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to će se naznačiti u zapisniku, a oduzete stvari će se priključiti zapisniku ili će se navesti gde se nalaze na čuvanju.
Prilikom preduzimanja radnje kao što je uviđaj, uzimanje uzorka, pretresanje ili prepoznavanje, u zapisnik će se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrđivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veličina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmetima i dr.), a ako su napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski ili drugi tehnički snimci - to će se navesti u zapisniku i priključiti zapisniku.
Saslušano, odnosno ispitano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oštećeni ako su prisutni, imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita. Na to je dužno da ih upozori lice koje preduzima radnju, a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik pročitan.
Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.
Zapisnik potpisuje saslušano, odnosno ispitano lice, a ako se zapisnik sastoji od više listova, saslušano, odnosno ispitano lice potpisuje svaki list.
Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar će ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak desnog kažiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku će se naznačiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.
Ako saslušano, odnosno ispitano lice nema obe ruke - pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno - zapisnik će mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.
Ako saslušano, odnosno ispitano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeležiće se to u zapisniku i navešće se razlog odbijanja.
Na kraju zapisnika potpisaće se prevodilac ili tumač, ako ih je bilo, svedoci čije je prisustvo obavezno pri preduzimanju dokaznih radnji, a pri pretresanju i držalac stana i druge prostorije ili lice koje se pretresa. Ako zapisnik ne piše zapisničar (
), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka, osim ako nije moguće da se obezbedi njihovo prisustvo.
Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je nastao prekid, kao i dan i čas kad se radnja nastavlja.
Ako je bilo prigovora u pogledu sadržine zapisnika, ti prigovori će se navesti u zapisniku.
Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisničar.
Organ postupka može odrediti da se izvođenje dokazne ili druge radnje snimi pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje. Saslušanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i veštaka u postupku za krivična dela iz obavezno se tonski snima.
organ postupka će prethodno obavestiti lice koje učestvuje u radnji.
Tonsko ili optičko snimanje se može vršiti na glavnom pretresu samo ako za pojedini glavni pretres to odobri predsednik veća. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, veće može iz opravdanih razloga odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju. Glavni pretres na kojem se raspravlja o delima iz obavezno se tonski snima.
, podatke potrebne za identifikaciju lica čija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se saslušava, odnosno ispituje, kao i podatke o trajanju snimka. Kad se snimaju izjave više lica, mora se obezbediti da se iz snimka može jasno razaznati ko je dao izjavu.
Na zahtev saslušanog, odnosno ispitanog lica, snimak će se odmah reprodukovati, a ispravke ili objašnjenja tog lica će se snimiti.
U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji ili glavnom pretresu uneće se da je izvršeno snimanje, ko je snimanje izvršio, da je lice koje se saslušava, odnosno ispituje prethodno obavešteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak čuva, ako nije priložen spisima predmeta.
Javni tužilac ili sud može odrediti da se snimak u celini ili delimično prepiše. U tom slučaju on će prepis pregledati, overiti i priključiti zapisniku o preduzimanju dokazne ili druge radnje.
Snimak se čuva u javnom tužilaštvu ili sudu do vremena do kog se čuva i krivični spis.
Javni tužilac ili sud može dozvoliti da učesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomoću uređaja za tonsko ili optičko snimanje, snime izvođenje dokazne ili druge radnje ili glavnog pretresa.
Osim za potrebe postupka, snimci iz u pravnosnažno okončanim postupcima mogu se javno prikazati u stručne i naučne svrhe. U tom slučaju istovetnost stranaka i učesnika snimljene radnje mora biti prikrivena.
Kada je u ovom zakoniku propisano da određeni dokaz ne može biti korišćen u krivičnom postupku ili da se na njemu ne može zasnovati sudska odluka, sudija za prethodni postupak će po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca doneti rešenje o izdvajanju zapisnika o ovim radnjama iz spisa odmah, a najkasnije do završetka istrage. Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.
Po pravnosnažnosti rešenja, izdvojeni zapisnici se stavljaju u poseban zapečaćeni omot i čuvaju kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku. Nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka sa izdvojenim zapisnicima se postupa u skladu sa .
Posle završene istrage, sudija za prethodni postupak će postupiti po odredbama i u pogledu svih obaveštenja koja su, u smisl i
O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se, u bitnom, unosi sadržaj rada i ceo tok glavnog pretresa.
Tok glavnog pretresa se može beležiti i stenografski. Stenografske beleške će se u roku od 48 časova prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i priključiti spisima.
Za tonsko snimanje toka glavnog pretresa shodno se primenjuju odredbe
U uvodu zapisnika mora se naznačiti sud pred kojim se održava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara, tužioca, optuženog i branioca, oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, prevodioca, tumača, krivično delo koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost isključena.
Zapisnik mora naročito da sadrži podatke o tome koja je optužnica na glavnom pretresu pročitana, odnosno usmeno izložena i da li je tužilac izmenio ili proširio optužbu, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik veća ili veće, koji su dokazi izvedeni, da li je izvršen uvid u zapisnike i druga pismena, da li su reprodukovani optički ili tonski snimak ili drugi zapis i kakve su primedbe učinile stranke u pogledu tih zapisnika, pismena ili snimaka. Ako je na glavnom pretresu isključena javnost, u zapisniku se mora naznačiti da je predsednik veća upozorio prisutne na posledice ako neovlašćeno otkriju ono što su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu.
Iskazi optuženog, svedoka, veštaka ili drugog lica unose se u zapisnik ako sadrže odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza i to tako da se prikaže njihova bitna sadržina.
Predsednik veća može, po predlogu stranke ili po službenoj dužnosti, narediti da se u zapisnik doslovno upišu izjave koje smatra naročito važnim.
U zapisnik o glavnom pretresu unosi se potpuna izreka presude (), uz naznačenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadržana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik.
Ako je na glavnom pretresu doneto rešenje o pritvoru, mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu.
U zapisnik o glavnom pretresu na kojem se raspravlja o delima iz unose se podaci o početku i završetku pretresa, o prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, o rešenjima o upravljanju postupkom, kao i prepis tonskog snimka koji se sačinjava u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog na glavnog pretresu.
U slučaju da se glavni pretres ili njegov deo tonski snima (
Zapisnik mora biti završen sa zaključenjem zasedanja. Zapisnik potpisuju predsednik veća i zapisničar.
Stranke imaju pravo da pregledaju završeni zapisnik i njegove priloge, da stave primedbe u pogledu sadržine i da traže ispravku zapisnika. Stranke imaju pravo da posle završenog zasedanja dobiju kopiju zapisnika, ako to zahtevaju.
Ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih pogrešaka u pisanju može narediti predsednik veća po predlogu stranaka ili lica koje je dalo izjavu ili po službenoj dužnosti. Druge ispravke i dopune zapisnika može narediti samo veće.
Primedbe i predlozi stranaka u pogledu zapisnika, kao i ispravke i dopune zapisnika, moraju se zabeležiti u nastavku završenog zapisnika. U nastavku zapisnika zabeležiće se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni. Predsednik veća i zapisničar potpisuju i nastavak zapisnika.
O većanju i glasanju sastaviće se poseban zapisnik.
Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je donesena.
Ovaj zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar.
Izdvojeno mišljenje člana veća koji je prilikom glasanja ostao u manjini priključiće se zapisniku o većanju i glasanju, ako nije uneseno u zapisnik. Član veća koji je izdvojio mišljenje dužan je da dostavi pisano obrazloženje najkasnije u roku od osam dana od dana glasanja.
Zapisnik o većanju i glasanju zatvoriće se u poseban omot. Ovaj zapisnik može razgledati samo sud pravnog leka kad rešava o pravnom leku i u tom slučaju dužan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznači da je razgledao zapisnik.
Ako pisano obrazloženje nije dostavljeno predsedniku veća do isteka roka iz