Na pripremnom ročištu se stranke izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koji će biti izvedeni na glavnom pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odlučuje se o sporazumu o priznanju krivičnog dela, o pritvoru i o obustavi krivičnog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od značaja za održavanje glavnog pretresa.

Pripremno ročište se održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti.

U pozivu za pripremno ročište predsednik veća će upozoriti stranke i oštećenog da se na pripremnom ročištu može održati glavni pretres (

član 350. stav 6.

).

Na pripremno ročište shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.

Predsednik veća će odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud.

Ako predsednik veća ne odredi pripremno ročište u roku iz

stava 1. ovog člana

, obavestiće o tome predsednika suda koji će preduzeti mere da se pripremno ročište odmah odredi.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, ako je optužnica podignuta za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do dvanaest godina i ako predsednik veća smatra da s obzirom na prikupljene dokaze, sporna činjenična i pravna pitanja ili složenost predmeta održavanje pripremnog ročišta nije potrebno, naredbom će odrediti glavni pretres.

Ako su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivičnog dela (

član 313. stav 1.

) u odnosu na određene tačke optužnice, predsednik veća će odrediti pripremno ročište za deo optužnice koji nije obuhvaćen sporazumom.

Ako predsednik veća utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obaveštenja iz člana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, doneće rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog rešenja dozvoljena je posebna žalba.

Po pravnosnažnosti rešenja iz

stava 5. ovog člana

, predsednik veća će postupiti u skladu sa članom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika.

Na pripremno ročište pozvaće se stranke i branilac, oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik tužioca i oštećenog, a po potrebi i prevodilac i tumač.

U pozivu za pripremno ročište stranke će biti upozorene da na pripremnom ročištu mogu predložiti nove dokaze ako su za njih saznale nakon potvrđivanja optužnice.

Ako je potrebno da se za pripremno ročište pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod drugog državnog organa, predsednik veća će na predlog stranaka naložiti da se ti predmeti ili isprave blagovremeno pribave.

Predsednik veća proverava da li su prisutna sva pozvana lica, a u slučaju nedolaska nekog od njih da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonikom da se pripremno ročište može održati u njihovom odsustvu (čl. 379. do 382. i

član 383. stav 1.

).

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, ako je optuženi uredno pozvan, a ne dođe na pripremno ročište niti svoj izostanak opravda, predsednik veća može odlučiti da se pripremno ročište održi ako je prisutan branilac.

Ako su ispunjeni uslovi iz

stava 1. ovog člana

za održavanje pripremnog ročišta, predsednik veća proverava podatke iz člana 332. stav 1. tačka 1) ovog zakonika.

Oštećenog koji nije podneo imovinskopravni zahtev predsednik veća će poučiti u smislu člana 50. stav 1. tačka 1) ovog zakonika.

Ako su javni tužilac i optuženi zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela (

član 313. stav 1.

) obavestiće o tome predsednika veća koji će postupiti u skladu sa odredbama čl. 315. do 318. ovog zakonika.

Ako se sporazum o priznanju krivičnog dela odnosi samo na neke tačke optužnice, postupak za ta dela će se razdvojiti u skladu sa

članom 31. ovog zakonika

, a za ostale tačke optužnice će se postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o održavanju pripremnog ročišta ili u slučaju iz

člana 346. stav 3. ovog zakonika

o određivanju glavnog pretresa.

Javni tužilac izlaže iz optužnice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optužnicu, a može predložiti izricanje određene vrste i mere krivične sankcije. Ako je reč o optužbi oštećenog kao tužioca ili privatnoj tužbi, predsednik veća može ukratko izložiti njen sadržaj.

Ako je oštećeni prisutan, može podneti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik veća će pročitati taj zahtev, ako je podnet.

Nakon što je optuženog poučio o njegovim pravima i dužnostima (

čl. 68.

i 70.), predsednik veća će ga pozvati da se izjasni o optužbi (

član 392.

).

Ako optuženi osporava navode optužbe, predsednik veća će ga pozvati da se izjasni koji deo optužnice osporava i iz kojih razloga i upozoriće ga da će se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa osporenim delom optužnice.

Ako je saoptuženi priznao određene tačke optužbe koje se odnose i na drugog saoptuženog koji ih je osporio, glavni pretres će se održati za oba saoptužena i doneće se, po pravilu, jedna presuda.

Predsednik veća će pozvati stranke, branioca i oštećenog da obrazlože predložene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri čemu će ih upozoriti da se neće izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom ročištu nisu predložili.

Predsednik veća može i bez predloga stranaka, branioca i oštećenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres (

član 15. stav 4.

).

Ako je optuženi priznao da je učinio krivično delo, predlaganje dokaza za glavni pretres će se ograničiti na dokaze od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz

člana 88. ovog zakonika

, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.

Svaka stranka će se izjasniti o predlozima suprotne stranke i oštećenog.

Prilikom odlučivanja o predlogu za izvođenje dokaza shodno se primenjuju odredbe

člana 395. ovog zakonika

.

Ako s obzirom na predložene dokaze, činjenice koje će biti predmet dokazivanja (član 83. st. 1. i 2.) i pravna pitanja o kojima će se raspravljati predsednik veća smatra da se u skladu sa odredbama ovog zakonika može održati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka doneće rešenje o održavanju glavnog pretresa (

član 385. stav 1.

).

Na pripremnom ročištu predsednik veća može, uz saglasnost stranaka, ukinuti pritvor ili ga zameniti blažom merom. Protiv tog rešenja žalba nije dozvoljena.

Predsednik veća će rešenjem obustaviti krivični postupak ako ustanovi:

Protiv rešenja iz

stava 1. ovog člana

tužilac može izjaviti žalbu o kojoj odlučuje veće (

član 21. stav 4.

).