Istraga se pokreće:

U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.

Istraga se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca.

Naredba o sprovođenju istrage donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela.

U naredbi o sprovođenju istrage se moraju navesti: lični podaci osumnjičenog ako je poznat, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela, zakonski naziv krivičnog dela i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje.

Naredba o sprovođenju istrage dostavlja se osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obaveštenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati (

član 300.

).

Ako se u toku istrage protiv nepoznatog učinioca utvrdi njegova istovetnost, javni tužilac će dopuniti naredbu o sprovođenju istrage u smisl

u člana 296. stav 3. ovog zakonika

i postupiti u skladu sa

stavom 1. ovog člana

.

Istovremeno sa dostavljanjem naredbe o sprovođenju istrage osumnjičenom i njegovom braniocu, javni tužilac će obavestiti oštećenog o pokretanju istrage i poučiti ga o pravima iz

člana 50. stav 1. ovog zakonika

.

Istragu sprovodi nadležni javni tužilac.

Zakonom se može odrediti jedno javno tužilaštvo u kome će se za područje više javnih tužilaštava sprovoditi istraga (istražni centar).

Javni tužilac preduzima dokazne radnje, po pravilu, samo na području nadležnosti suda pred kojim postupa. Ako interes istrage zahteva, on može pojedine dokazne radnje preduzeti i van područja ovog suda, ali je dužan da o tome obavesti javnog tužioca koji postupa pred sudom na čijem području preduzima dokazne radnje.

Ako je javnom tužiocu potrebna pomoć policije (forenzička, analitička i dr.) ili drugih državnih organa u vezi sa sprovođenjem istrage, oni su dužni da mu na njegov zahtev tu pomoć pruže. Na zahtev javnog tužioca, pravno lice je dužno da pruži pomoć za preduzimanje dokazne radnje koja ne trpi odlaganje.

U toku istrage javni tužilac može poveriti preduzimanje pojedinih dokaznih radnji javnom tužiocu koji postupa pred sudom na čijem području treba preduzeti te radnje, a ako je za područja više sudova određen jedan sud za pružanje pravne pomoći - javnom tužiocu koji postupa pred tim sudom.

Javni tužilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji preduzeće po potrebi i druge dokazne radnje koje sa ovim stoje u vezi ili iz njih proističu.

Ako javni tužilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji nije za to nadležan, dostaviće predmet nadležnom javnom tužiocu i o tome će obavestiti javnog tužioca koji mu je predmet dostavio.

Javni tužilac može poveriti policiji izvršenje pojedinih dokaznih radnji u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Javni tužilac je dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, u postupcima za krivična dela za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti, javni tužilac može ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjičenog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju ako oceni da njihovo prisustvo može uticati na svedoka. U tom slučaju sudska odluka se ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na tom iskazu svedoka.

Osumnjičeni, njegov branilac i oštećeni mogu da prisustvuju uviđaju.

Ako osumnjičeni ima branioca, javni tužilac će, po pravilu, pozivati odnosno obaveštavati samo branioca. Ako je osumnjičeni u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedišta suda, javni tužilac će odlučiti da li je potrebno prisustvo osumnjičenog.

Javni tužilac je dužan da stručnog savetnika obavesti da može da prisustvuje veštačenju (

član 126. stav 1.

).

Ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Ako lice kome je upućen poziv, odnosno obaveštenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja se može preduzeti i u njegovom odsustvu.

Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama mogu predložiti javnom tužiocu da radi razjašnjenja stvari postavi određena pitanja osumnjičenom, svedoku ili veštaku, a po dozvoli javnog tužioca mogu postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati prikupljanje pojedinih dokaza.

Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi sa pribavljenim dokazima ili prilikom saslušanja osumnjičenog ili preduzimanja drugih dokaznih radnji, javni tužilac može zatražiti od stručnog lica odgovarajuće struke da mu o tim pitanjima da potrebna objašnjenja. Ako su prilikom davanja objašnjenja prisutni osumnjičeni ili branilac, oni mogu tražiti da to lice pruži bliža objašnjenja. U slučaju potrebe, javni tužilac može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove.

Osumnjičeni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane.

U cilju ostvarivanja ovlašćenja iz

stava 1. ovog člana

, osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo:

Ovlašćenje iz

stava 2. tačka 1)

ovog člana ne odnosi se na oštećenog i na lica koja su već ispitana od strane policije ili javnog tužioca.

Pisana izjava i obaveštenje iz

stava 2. tačka 1)

ovog člana mogu se koristiti od strane okrivljenog i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza ili za donošenje odluke o ispitivanju određenog lica kao svedoka od strane javnog tužioca ili suda.

Ako osumnjičeni i njegov branilac smatra da je potrebno preduzeti određenu dokaznu radnju, predložiće javnom tužiocu da je preduzme.

Ako javni tužilac odbije predlog za preduzimanje određene dokazne radnje ili o predlogu ne odluči u roku od osam dana od dana podnošenja predloga, osumnjičeni i njegov branilac može podneti predlog sudiji za prethodni postupak koji odluku o tome donosi u roku od osam dana.

Ako sudija za prethodni postupak usvoji predlog osumnjičenog i njegovog branioca, naložiće javnom tužiocu da preduzme dokaznu radnju i odrediti mu za to rok.

Javni tužilac je dužan da osumnjičenom koji je saslušan i njegovom braniocu omogući da u roku dovoljnom za pripremanje odbrane razmotre spise i razgledaju predmete koji služe kao dokaz. U slučaju da je više lica osumnjičeno za krivično delo, razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz može se odložiti dok javni tužilac ne sasluša poslednjeg osumnjičenog koji je dostupan.

Nakon razmatranja spisa i razgledanja predmeta javni tužilac će pozvati osumnjičenog i njegovog branioca da u određenom roku stave predlog za preduzimanje određenih dokaznih radnji.

Osumnjičeni koji je saslušan i njegov branilac su dužni da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane (

član 301.

) obaveste javnog tužioca o tome i da mu pre završetka istrage omoguće razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji služe kao dokaz.

Ako predlog iz

stava 2. ovog člana

bude odbijen (

član 302. stav 2.

) ili ako osumnjičeni i njegov branilac ne postupe u skladu sa

stavom 3. ovog člana

, javni tužilac će odlučiti o završetku istrage (

član 310.

).

Ako je to neophodno radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika, privatnosti učesnika u postupku ili drugih opravdanih interesa u demokratskom društvu, organ postupka koji preduzima dokaznu radnju narediće licima koja saslušava, odnosno ispituje ili koja prisustvuju dokaznim radnjama ili razgledaju spise istrage da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i upozoriće ih da odavanje tajne predstavlja krivično delo, u skladu sa zakonom.

Naredba iz

stava 1. ovog člana

uneće se u zapisnik o dokaznoj radnji, odnosno zabeležiće se na spisima koji se razgledaju, uz potpis lica koje je upozoreno.

Lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje narušava red, javni tužilac će opomenuti, a ako nastavi da narušava red sud ga može novčano kazniti do 150.000 dinara.

O žalbi protiv rešenja kojim je izrečena novčana kazna iz

stava 1. ovog člana

, odlučuje veće (

član 21. stav 4.

). Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako učešće lica iz

stava 1.

nije neophodno, ono može biti udaljeno sa mesta gde se preduzima dokazna radnja.

Istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjičenog i krivičnog dela na koje se odnosi naredba o sprovođenju istrage.

Ako se u toku istrage pokaže da postupak treba proširiti na koje drugo krivično delo ili protiv drugog lica, javni tužilac će naredbom proširiti istragu.

U pogledu proširenja istrage važe odredbe čl. 296. i 297. ovog zakonika.

Istraga će se prekinuti ako:

Istraga se može prekinuti ako:

Pre nego što donese naredbu o prekidu istrage, javni tužilac će prikupiti sve dokaze o krivičnom delu osumnjičenog do kojih se može doći. Ako je istraga prekinuta iz razloga predviđenog u

stavu 2. tačka 2)

ovog člana javni tužilac će predložiti da se prema osumnjičenom odredi pritvor.

Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, javni tužilac će nastaviti istragu.

Javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istragu ako:

U slučaju iz

stava 1. ovog člana

, javni tužilac će naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti osumnjičenog i oštećenog (

član 51. stav 1.

).

Javni tužilac će pre završene istrage pribaviti podatke o osumnjičenom (

član 85. stav 1.

) ako nedostaju ili ih treba proveriti, kao i podatke o ranijim osudama, a ako osumnjičeni još izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode - podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja krivične sankcije.

Javni tužilac će, po potrebi, pribaviti podatke o ranijem životu osumnjičenog, prilikama u kojima živi i o drugim okolnostima koje se odnose na njegovu ličnost. Ako je potrebno da se dopune podaci o ličnosti osumnjičenog javni tužilac može odrediti preglede ili psihološka ispitivanja osumnjičenog.

Ako dolazi u obzir izricanje jedinstvene kazne kojom će se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda, javni tužilac će zatražiti spise predmeta u kojima su donete ove presude ili overene prepise pravnosnažnih presuda.

Kada nađe da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno javni tužilac će doneti naredbu o završetku istrage koju će dostaviti osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestiće oštećenog o završetku istrage.

Ako javni tužilac ne završi istragu protiv osumnjičenog u roku od šest meseci, a kada je reč o krivičnom delu za koje je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti u roku od jedne godine, dužan je da obavesti neposredno višeg javnog tužioca o razlozima zbog kojih istraga nije okončana.

Neposredno viši javni tužilac dužan je da preduzme mere da se istraga okonča.

Ako javni tužilac po završetku istrage odustane od krivičnog gonjenja obavestiće o tome osumnjičenog i oštećenog (

član 51. stav 1.

)

Javni tužilac doneće naredbu o dopuni istrage kada nakon završetka istrage utvrdi da je potrebno preduzeti nove dokazne radnje.

Dopunu istrage javnom tužiocu mogu predložiti osumnjičeni i njegov branilac. U tom slučaju shodno se primenjuju odredbe

člana 302. ovog zakonika

.

Osumnjičeni i njegov branilac mogu odmah po saznanju, a najkasnije do završetka istrage, podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu zbog odugovlačenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage.

Neposredno viši javni tužilac će u roku od osam dana od dana prijema prigovora doneti rešenje o odbijanju ili usvajanju prigovora. Protiv ovog rešenja javnog tužioca nije dozvoljena žalba ni prigovor. Rešenjem kojim usvaja prigovor javni tužilac će izdati obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da otkloni utvrđene nepravilnosti u toku istrage.

U slučaju da prigovor bude odbijen, osumnjičeni i njegov branilac mogu u roku od osam dana po prijemu rešenja iz

stava 2. ovog člana

podneti pritužbu sudiji za prethodni postupak. Ako sudija za prethodni postupak oceni da je pritužba osnovana, naložiće da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.