Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakoniku, predsednik veća može prekinuti glavni pretres zbog:
1)
odmora;
2)
isteka radnog vremena;
3)
pribavljanja određenih dokaza u kratkom roku;
4)
pripremanja optužbe ili odbrane;
5)
drugih opravdanih razloga.
Prekid glavnog pretresa može trajati zbog odmora najduže dva časa u toku jednog radnog dana, zbog isteka radnog vremena do narednog radnog dana, a iz razloga navedenih u ovog člana najduže 15 dana.
U rešenju o prekidu glavnog pretresa određuju se mesto i vreme njegovog nastavljanja.
Osim u slučajevima posebno predviđenim u ovom zakoniku, veće će rešenjem odložiti glavni pretres ako:
1)
treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku;
2)
se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuženog posle učinjenog krivičnog dela nastupilo duševno oboljenje ili duševna poremećenost ili druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku;
3)
postoje druge smetnje da se glavni pretres uspešno sprovede.
U rešenju kojim se glavni pretres odlaže odrediće se, po pravilu, vreme i mesto kada će se glavni pretres nastaviti.
Glavni pretres koji je odložen mora početi iznova ako se izmenio sastav veća, ali veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu ili da, ako je to potrebno, predsednik veća ukratko iznese sadržinu tih izjava ili ih pročita. Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Glavni pretres koji je odložen, a održava se pred istim većem, nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg glavnog pretresa.
Ako se glavni pretres drži pred drugim predsednikom veća, glavni pretres mora početi iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni.
, zbog proteka vremena, zaštite svedoka ili drugih važnih razloga veće može, nakon izjašnjenja stranaka, rešenjem odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se postupi u skladu sa
Kada predsednik veća utvrdi da su na glavni pretres došla sva pozvana lica, ili kad veće odluči da se glavni pretres održi u odsutnosti nekog od pozvanih lica, ili odluči da o tim pitanjima reši kasnije, predsednik veća će:
1)
pozvati optuženog da iznese lične podatke da bi se uverio u njegovu istovetnost, kao i da se izjasni o svojoj ranijoj osuđivanosti ako to nije učinio na pripremnom ročištu;
2)
upozoriti optuženog da pažljivo prati tok glavnog pretresa i da je dužan da predloge za izvođenje pojedinih dokaza (
i 70.), a posebno o pravu da iznosi činjenice i predlaže dokaze u prilog svoje odbrane, postavlja pitanja saoptuženom, svedoku, veštaku i stručnom savetniku, i stavlja primedbe i daje objašnjenja u vezi sa izvedenim dokazima, i pitati ga da li je pouku razumeo.
Ako optuženi odbije da iznese lične podatke, njegova istovetnost utvrdiće se na drugi način. Ako optuženi izjavi da pouku o pravima nije razumeo, predsednik će mu je na pogodan način objasniti, a u slučaju da optuženi odbije da se izjasni da li je pouku o pravima razumeo, smatraće se, uz prethodno upozorenje, da je pouku razumeo.
Ako je oštećeni prisutan, predsednik veća će ga poučiti o pravima iz
Kada istovetnost optuženog bude utvrđena, predsednik veća uputiće svedoke izvan sudnice na mesto na kome će sačekati da budu pozvani radi ispitivanja. Na isti način predsednik veća će postupiti i sa veštacima i stručnim savetnicima, osim ako oceni da je potrebno da određeni veštak ili stručni savetnik prati tok glavnog pretresa.
Svi optuženi ostaju u sudnici tokom čitavog glavnog pretresa.
Ako oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac treba da budu ispitani kao svedoci, neće se udaljiti iz sudnice.
Predsednik veća može preduzeti potrebne mere za sprečavanje međusobnog dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, i dogovaranja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika sa strankama, braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomoćnikom.
Veće, izuzetno, može odlučiti da se optuženi udalji iz sudnice ako saoptuženi ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu ili okolnosti ukazuju da njegovo prisustvo utiče na navedena lica. Po povratku optuženog pročitaće mu se iskaz dat u njegovom odsustvu i on može saoptuženom ili svedoku postavljati pitanja i dati primedbe na iskaz.
Optužba se izlaže, po pravilu, tako što tužilac čita optužnicu ( ili privatnu tužbu, ali predsednik veća može umesto toga dozvoliti tužiocu da usmeno izloži sadržaj optužbe.
Oštećeni može postaviti imovinskopravni zahtev, a u njegovoj odsutnosti, ako je takav zahtev postavio, zahtev će pročitati predsednik veća.
Nakon izlaganja optužbe, predsednik veća će upitati optuženog:
1)
da li je optužbu razumeo, a ako se uveri da je nije razumeo, ponovo će mu izložiti njenu sadržinu na način koji je za optuženog najrazumljiviji;
2)
da li želi da se izjasni o optužbi, i o imovinskopravnom zahtevu ako je podnesen;
3)
da li priznaje da je učinio krivično delo za koje je optužen, a ako se uveri da optuženi nije razumeo šta znači priznanje, objasniće mu značenje i posledice priznanja krivičnog dela na način koji je za optuženog najrazumljiviji.
Optuženi nije dužan da se izjasni o optužbi i da odgovara na postavljena pitanja.
Ako je optužnicom obuhvaćeno više lica, sa njima će se postupiti na način predviđen , po redosledu iz optužnice.
Posle izlaganja optužbe i izjašnjavanja optuženog, predsednik veća pozvaće tužioca, a potom branioca ili optuženog koji se brani sam, da iznesu uvodna izlaganja, osim ako je na pripremnom ročištu došlo do izjašnjenja stranaka i predlaganja dokaza (
Uvodna izlaganja moraju biti sažeta i odnositi se samo na činjenice koje će biti predmet dokazivanja, na izlaganje dokaza koje će stranaka izvesti i na pravna pitanja o kojima će raspravljati.
Predsednik veća može uvodna izlaganja ograničiti na određeno vreme i prekinuti stranku i branioca ako prekorači dato vreme ili izlaže izvan dopuštenog sadržaja.
Posle uvodnih izlaganja, oštećeni može ukratko obrazložiti imovinskopravni zahtev.
Predsednik veća objavljuje početak dokaznog postupka.
U dokaznom postupku se izvode dokazi o činjenicama koje su predmet dokazivanja ().
Ako optuženi na glavnom pretresu prizna da je učinio krivično delo, izvode se samo dokazi od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz
Posle saslušanja optuženog, predsednik veća određuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje predloži tužilac, potom dokazi koje predloži odbrana, nakon toga dokazi čije izvođenje je odredilo veće po službenoj dužnosti i po predlogu oštećenog, a na kraju dokazi o činjenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije. Ako postoje opravdani razlozi predsednik veća može odrediti drugačiji redosled i produžiti vreme za izvođenje dokaza.
Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o osuđivanosti optuženog za kažnjive radnje od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije biće izvedeni u skladu sa
Predsednik veća poučiće optuženog da se može izjasniti o svim okolnostima koje ga terete i da može da iznese sve činjenice koje mu idu u korist i pozvati optuženog da iznese odbranu.
Optuženi svoju odbranu iznosi prema pravilima koja po ovom zakoniku važe za njegovo saslušanje.
Kada optuženi završi iznošenje odbrane, predsednik veća upitaće ga da li ima u svoju odbranu još nešto da navede.
Ako optuženi odstupi od svog ranije datog iskaza, predsednik veća upozoriće ga na to, upitati za razloge odstupanja i, po potrebi, odrediće po službenoj dužnosti, ili na zahtev optuženog da se ranije dati iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.
Ako je potrebno, a naročito ako se iskaz optuženog doslovno unosi u zapisnik, predsednik veća može narediti da se taj deo zapisnika odmah pročita, a pročitaće se uvek ako to zahteva stranka ili branilac.
Ako optuženi odbije da iznese odbranu ili da odgovara na pojedina pitanja, pročitaće se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza ili će se reprodukovati optički ili tonski snimak tog iskaza.
Kada optuženi završi iznošenje odbrane, pitanja mu mogu postavljati najpre njegov branilac, potom tužilac, posle njega predsednik veća i članovi veća, a zatim oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, saoptuženi i njegov branilac, i veštak i stručni savetnik.
Oštećeni, zakonski zastupnik i punomoćnik oštećenog, veštak i stručni savetnik mogu neposredno optuženom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.
Predsednik veća će zabraniti pitanje ili odgovor na već postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (
), ili se ne odnosi na predmet osim kada se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza.
Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora na već postavljeno pitanje odluči veće. Ako veće potvrdi odluku predsednika veća o zabrani pitanja ili odgovora kao nedozvoljenog, na zahtev stranke u zapisnik će se uneti pitanje.
Predsednik veća može uvek optuženom postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih učesnika u postupku.
Optuženi ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem, ali se ne može sa svojim braniocem, ili sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako će odgovoriti na već postavljeno pitanje.
Svedok koji nije ispitan, po pravilu, neće prisustvovati izvođenju dokaza.
Ispitani svedoci, veštaci ili stručni savetnici ostaju u sudnici ako ih predsednik veća, nakon izjašnjenja stranaka, sasvim ne otpusti, ili ako, po predlogu stranaka ili po službenoj dužnosti, ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice da bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i još jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, veštaka ili stručnih savetnika.
Ako se kao svedok ispituje lice mlađe od 14 godina, veće može odlučiti da se za vreme njegovog ispitivanja isključi javnost.
Ako lice mlađe od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oštećeni, udaljiće se iz sudnice čim njegovo prisustvo nije više potrebno.
Pre početka ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika, predsednik veća će ga upozoriti:
1)
da lažno svedočenje, odnosno davanje lažnog nalaza i mišljenja ili iskaza, predstavlja krivično delo;
2)
da je položio zakletvu pre glavnog pretresa;
3)
na dužnost svedoka da tokom ispitivanja govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, odnosno dužnost veštaka da tačno i potpuno iznese svoj nalaz i mišljenje.
Predsednik veća će pre početka ispitivanja pozvati svedoka ili veštaka, koji nije položio zakletvu pre glavnog pretresa, ili stručnog savetnika da to učini.
, a veštak izlaže usmeno svoj nalaz i mišljenje, ali mu veće može dozvoliti da pročita pisani nalaz i mišljenje koji će potom priložiti zapisniku.
Svedoku, veštaku ili stručnom savetniku neposredno postavljaju pitanja stranke i branilac, predsednik veća i članovi veća, a oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, i veštak ili stručni savetnik mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika veća.
Ako obe stranke predlože ispitivanje istog svedoka ili isto veštačenje, smatraće se da je dokaz predložila stranka čiji je predlog prvi zaveden u sudu.
Ako je sud odredio ispitivanje svedoka ili veštačenje bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i članovi veća, potom tužilac, optuženi i njegov branilac i veštak ili stručni savetnik.
Oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik imaju pravo da postave pitanja svedoku, veštaku ili stručnom savetniku nakon tužioca, uvek kada tužilac ima pravo na ispitivanje.
Najpre se obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika veća mogu se postavljati dodatna pitanja.
Prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno se primenjuju odredbe i .
Ako se zbog prirode veštačenja ne mogu očekivati, ili nisu potrebna, potpunija objašnjenja veće može odlučiti da se, umesto pozivanja i ispitivanja veštaka, izvrši uvid u priloženi nalaz i mišljenje, ili da, ako oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko iznese njihovu sadržinu ili ih pročita.
Nakon izvođenja drugih dokaza i primedbi stranaka, veće može naknadno odrediti neposredno ispitivanje veštaka.
Ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili veštak ne može da dođe pred sud ili da mu je dolazak znatno otežan, veće može, ako smatra da je njegov iskaz važan, narediti da ga van glavnog pretresa ispita predsednik veća ili sudija član veća neposredno ili putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.
Ako je potrebno da se izvrši uviđaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, veće će ovlastiti predsednika veća ili sudiju člana veća da to učini.
Stranke, branilac, oštećeni i stručni savetnik biće obavešteni o mestu i vremenu preduzimanja dokaznih radnji iz i upozoreni da tokom njihovog izvođenja imaju prava iz
U zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiće se uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.
Optički ili tonski snimak ili elektronski zapis koji se koriste kao dokaz, biće na glavnom pretresu reprodukovan tako da se prisutna lica mogu upoznati sa njegovim sadržajem.
Ako je ovim zakonikom propisano da se iskaz ili druga procesna radnja snima i da se uz snimak vodi zapisnik u koji se unose samo određeni podaci, izvođenje ovih dokaza se vrši u skladu sa . Predmeti koji mogu služiti razjašnjenju stvari, na glavnom pretresu biće pokazani optuženom, svedocima ili veštacima, a ako pokazivanje ima značaj prepoznavanja, postupiće se u skladu sa
Osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom
su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga;
2)
su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili veštaka koji nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan ili ne;
3)
je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u skladu sa odredbom
) ne smeju se izvesti u skladu sa odredbama ovog člana ako ta lica nisu uopšte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče.
U zapisniku o glavnom pretresu biće navedeni razlozi zbog kojih se dokaz izvodi u skladu sa odredbama , a predsednik veća saopštiće da li je svedok ili veštak koji je dao iskaz položio zakletvu.
Posle izvođenja poslednjeg dokaza predsednik veća upitaće stranke, branioca i oštećenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka.
Ako niko ne predloži dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a veće ne odredi izvođenje dokaza, predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen.
Tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice.
Ako veće prekine glavni pretres radi pripremanja nove optužnice odrediće rok u kome tužilac mora podneti novu optužnicu.
Sud je dužan da novu optužnicu dostavi optuženom i njegovom braniocu i da im obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane.
Sud će optuženom i njegovom braniocu, na njihov zahtev, ako oceni da je potrebno, obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane i u slučaju izmene optužnice na glavnom pretresu.
Ako se u toku glavnog pretresa otkrije ranije učinjeno krivično delo optuženog, veće će po optužnici ovlašćenog tužioca, koja može biti i usmeno iznesena, proširiti glavni pretres i na to delo, ili odlučiti da se za to krivično delo posebno sudi.
Ako veće prihvati proširenje optužnice prekinuće glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane.
Protiv proširene optužnice može se podneti odgovor (
Posle izmene, podnošenja nove ili proširenja optužnice, stranke i branilac mogu predložiti dopunu dokaznog postupka u odnosu na činjenice koje takva optužba sadrži i koje u ranijem toku postupka nisu bile predmet dokazivanja.
Ako niko ne predloži dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a veće ne odredi izvođenje dokaza, predsednik veća će objaviti da je dokazni postupak završen.
Posle objavljivanja da je dokazni postupak završen, predsednik veća daje završnu reč tužiocu, potom oštećenom ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoćniku, posle njega braniocu, a na kraju optuženom.
Tužilac i oštećeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik imaju pravo da odgovore na završne reči branioca i optuženog, a branilac i optuženi imaju pravo da se osvrnu na te odgovore.
Poslednja reč uvek pripada optuženom.
Predsednik veća može, nakon izjašnjenja stranaka, odrediti trajanje završnih reči.
Tužilac u završnoj reči iznosi ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, izvodi zaključke o činjenicama važnim za odluku, ukazuje na odredbe krivičnog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, navodi olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odluke o krivičnoj sankciji i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.
Oštećeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomoćnik u završnoj reči može obrazložiti imovinskopravni zahtev i ukazati na dokaze o tome da je optuženi učinio krivično delo.
Branilac ili sam optuženi u završnoj reči može odgovoriti na navode završne reči tužioca i oštećenog i izneti svoje ocene o pitanjima iz
Optuženi koji ima branioca ima pravo da se na kraju izjasni da li prihvata završnu reč branioca i da je ispravi i dopuni.
Kad optužbu zastupa više lica ili ima više branilaca, sadržaj završnih reči se ne sme ponavljati, a zastupnici optužbe i branioci dužni su da se, u cilju pridržavanja ove zabrane, dogovore o podeli zadataka i o temama o kojima će govoriti.
Predsednik veća može, posle prethodne opomene, prekinuti lice koje u svojoj završnoj reči prekorači odobreno vreme, ili vređa javni red i moral, ili vređa drugoga, ili se upušta u ponavljanje ili izlaganje koje očigledno nije u vezi sa predmetom, uz obavezu da u zapisniku o glavnom pretresu navede da je i zbog čega je završna reč bila prekinuta.
Posle svih završnih reči, predsednik veća je dužan da upita da li još neko od lica koja imaju pravo na završnu reč želi nešto da izjavi.
Ako veće posle završnih reči ne odluči da nastavi dokazni postupak, predsednik veća objaviće da je glavni pretres završen.
Posle objavljivanja da je glavni pretres završen, veće će se povući na većanje i glasanje radi donošenja odluke.
Ako u toku većanja i glasanja veće odluči da se glavni pretres ponovo otvori i dokazni postupak nastavi radi izvođenja još nekih dokaza, postupiće u skladu sa