Zaštita i sprovođenje prava intelektualne svojine treba da doprinese unapređenju trgovine, investicija, tehnoloških inovacija i transferu i širenju tehnologije, na obostranu korist proizvođača i korisnika tehnološkog znanja, na način koji pogoduje društvenom i ekonomskom blagostanju i uspostavljanju ravnoteže između prava i obaveza.
Ništa u ovom Poglavlju ne sprečava Stranu da usvoji odgovarajuće mere za sprečavanje zloupotrebe prava intelektualne svojine od strane nosilaca prava ili za sprečavanje pribegavanja praksama koje nerazumno ograničavaju trgovinu ili štetno utiču na međunarodni transfer tehnologije pod uslovom da su takve mere u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom i ovim Sporazumom.
Svaka Strana će primenjivati odredbe ovog Poglavlja. Strana može, ali neće biti u obavezi da predvidi u svom zakonu širi obim zaštite ili sprovođenja prava intelektualne svojine nego što se zahteva ovim Poglavljem, pod uslovom da takva zaštita ili sprovođenje nije u suprotnosti sa odredbama ovog Poglavlja. Svaka Strana će biti slobodna da odredi odgovarajući metod primene odredaba ovog Poglavlja u okviru sopstvenog pravnog sistema i prakse.
1. Strane, koje su potpisnice sledećih multilateralnih sporazuma potvrđuju svoje obaveze koje ti sporazumi definišu:
a)
Ugovor o saradnji u oblasti patenata od 19. juna 1970. godine, revidiran Vašingtonskim aktom iz 2001. godine;
b)
Pariska konvencija od 20. marta 1883. godine za zaštitu industrijske svojine, revidirana Stokholmskim aktom iz
1967. godine;
v)
Bernska konvencija od 9. septembra 1886. godine o zaštiti književnih i umetničkih dela, revidirana Pariskim aktom iz 1971. godine (,,Bernska konvencija”);
g)
Madridski protokol od 27. juna 1989. godine u vezi sa Madridskim aranžmanom o međunarodnoj registraciji žigova;
d)
Ugovor WIPO o interpretacijama i fonogramima od 20. decembra 1996. godine (,,WPPT”);
đ)
Međunarodna Rimska konvencija od 26. oktobra 1961. godine za zaštitu izvođača, proizvođača fonograma i ustanova za radio-difuziju;
e)
Ugovor WIPO o autorskom pravu od 20. decembra 1996. godine (,,WCT”);
ž)
Budimpeštanski ugovor od 28. aprila 1977. godine o međunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja;
z)
Marakeški ugovor za omogućavanje pristupa objavljenim delima za osobe koje su slepe, slabovide ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale; i
i)
Međunarodna konvencija za zaštitu novih sorti biljaka (UPOV) 1991.
2. Svaka Strana će nastojati da ratifikuje ili pristupi Sporazumu TRIPS, ako već nije potpisnica tog sporazuma.
1. Strana može, u formulisanju ili izmenama i dopunama svojih zakona i propisa, da usvoji mere neophodne za zaštitu javnog zdravlja i ishrane i za unapređenje javnog interesa u sektorima od vitalnog značaja za njihov društveno-ekonomski i tehnološki razvoj, pod uslovom da su takve mere u skladu sa odredbama njenog nacionalnog zakonodavstva i ovog Poglavlja.
2. Strane priznaju principe utvrđene u Deklaraciji o Sporazumu TRIPS i javnom zdravlju usvojenoj 14. novembra 2001. (u daljem tekstu „Deklaracija iz Dohe“) na Ministarskoj konferenciji STO i potvrđuju da odredbe ovog Poglavlja ne dovode u pitanje Deklaraciju iz Dohe.
1. U pogledu svih kategorija intelektualne svojine obuhvaćene ovim Poglavljem, svaka Strana će državljanima druge Strane pružiti tretman koji nije nepovoljniji od onog što ga pruža svojim državljanima u pogledu zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa članom 3. stav 1. TRIPS.
u vezi sa svojim sudskim i upravnim postupcima, uključujući i zahtev da državljanin druge Strane odredi adresu za dostavljanje dokumenata na njenoj teritoriji, ili da imenuje zastupnika na svojoj teritoriji, pod uslovom da je takvo odstupanje:
a)
neophodno da se obezbedi poštovanje zakona ili propisa koji nisu u suprotnosti sa ovim Poglavljem; i
b)
takvo da se ne primenjuje na način koji bi predstavljao prikriveno ograničenje trgovine.
se ne odnosi na postupke predviđene multilateralnim sporazumima zaključenim pod okriljem WIPO koji se odnose na sticanje ili održavanje prava intelektualne svojine.
1. Svaka Strana će nastojati, u skladu sa svojim pravnim sistemom i praksom, da informacije o primeni i registraciji žigova, geografskih oznaka, industrijskog dizajna, patenata i prava na biljne sorte učini dostupnim široj javnosti.
2. Strane takođe priznaju važnost informativnih materijala, kao što su javno dostupne baze podataka registrovanih prava intelektualne svojine koje pomažu u identifikaciji predmeta koji je pao u javni domen.
3. Svaka Strana će nastojati da takve informacije učini dostupnim na engleskom jeziku.
1. Osim ako nije drugačije predviđeno u ovom Poglavlju, ovo Poglavlje stvara obaveze za sve predmete koji postoje na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma za svaku Stranu i koji su na taj datum zaštićeni na teritoriji Strane za koju se traži zaštita, ili koji ispunjavaju ili naknadno ispunjavaju kriterijume za zaštitu prema ovom Poglavlju bez neopravdanog narušavanja pravičnih interesa trećih lica.
2. Od Strane se neće tražiti da ponovo uspostavi zaštitu na predmetu koji je na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma za tu Stranu pao u javni domen za njenu teritoriju.
Ne dovodeći u pitanje bilo koje odredbe koje se odnose na iscrpljenje prava intelektualne svojine u međunarodnim sporazumima, čija je potpisnica, Stranu ništa u ovom Sporazumu ne sprečava da utvrdi da li se i pod kojim uslovima iscrpljenje prava intelektualne svojine primenjuje u okviru njenog pravnog sistema.
Strane će nastojati da sarađuju o predmetu obuhvaćenim ovim Poglavljem, kao što je odgovarajuća koordinacija, obuka i razmena informacija između odgovarajućih zavoda za intelektualnu svojinu Strana ili drugih institucija, kako odredi svaka Strana. Aktivnosti saradnje i inicijative koje se preduzimaju u skladu sa ovim Poglavljem biće preduzete pod uslovom dostupnosti resursa, na zahtev i pod uslovima i rokovima o kojima se Strane međusobno dogovore. Saradnja može obuhvatiti oblasti kao što su:
a)
razvoj domaće i međunarodne politike intelektualne svojine;
b)
kvalitet i efikasnost ispitivanja patenta;
v)
upravljanje intelektualnom svojinom i sistemi registracije;
g)
obrazovanje i svest u vezi sa intelektualnom svojinom;
d)
pitanja intelektualne svojine relevantna za:
(i)
mala i srednja preduzeća;
(ii)
naučne, tehnološke i inovacione delatnosti; i
(iii)
stvaranje, prenos i širenje tehnologije;
(iv)
osnaživanje žena i mladih;
đ)
politike koje uključuju korišćenje intelektualne svojine za istraživanje, inovacije i ekonomski rast;
e)
primena multilateralnih sporazuma o intelektualnoj svojini, kao što su oni koji su zaključeni ili kojima se upravlja pod okriljem WIPO.
ž)
jačanje kapaciteta;
z)
sprovođenje prava intelektualne svojine; i
i)
druge aktivnosti i inicijative koje Strane mogu međusobno odrediti.
Nijedna Strana neće zahtevati, kao uslov za registraciju, da znak bude vizuelno uočljiv, niti će Strana uskratiti registraciju žiga samo na osnovu toga što je znak koji ga čini zvuk. Pored toga, svaka Strana će učiniti sve da registruje znakove za miris. Strana može zahtevati koncizan i tačan opis, ili grafički prikaz žiga, ili oboje, po potrebi.
Svaka Strana će obezbediti da žigovi uključuju kolektivne žigove i žigove garancije. Strana nije u obavezi da žigove garancije predvidi kao posebnu kategoriju u svom zakonu, pod uslovom da su ti znaci zaštićeni.
Svaka Strana će obezbediti da vlasnik registrovanog žiga ima isključivo pravo da spreči treća lica koja nemaju saglasnost vlasnika da koriste u toku trgovine identične ili slične znakove, uključujući naknadne geografske oznake, 20, 21za robu ili usluge koje su u vezi sa onim robama ili uslugama za koje je registrovan vlasnikov žig, gde bi takva upotreba dovela do nastanka verovatnoće zabune. U slučaju korišćenja identičnog znaka za identičnu robu ili usluge, pretpostavlja se postojanje verovatnoće zabune.
Strana može da obezbedi ograničena izuzeća od prava koja daje žig, poput pravične upotrebe opisnih termina, pod uslovom da ta izuzeća uzimaju u obzir legitimni interes vlasnika žiga i trećih strana.
1. Nijedna Strana neće zahtevati kao uslov za utvrđivanje da je žig opštepoznat, da je registrovan u Strani ili pod drugom nadležnošću, da je uključen na listu opštepoznatih žigova ili da je prethodno priznat kao opštepoznati žig.
2. Član 6 bis Pariske konvencije, mutatis mutandis, se primenjuje na robu ili usluge koje nisu identične ili slične onima koje se
20 Radi veće sigurnosti, isključivo pravo iz ovog člana odnosi se na slučajeve neovlašćenog korišćenja geografskih oznaka za robu za koju je žig registrovan, u slučajevima u kojima bi korišćenje te geografske oznake u prometu dovelo do nastanka verovatnoće zabune kada je reč o poreklu robe.
21 Radi veće sigurnosti, Strane razumeju da ovaj član ne treba tumačiti tako da utiče na njihova prava i obaveze prema članovima 22. i 23. sporazuma TRIPS.
obeležavaju opštepoznatim žigom,22 bez obzira da li je registrovan ili ne, pod uslovom da upotreba tog žiga u vezi sa tom robom ili uslugama ukazuje na vezu između te robe ili usluga i vlasnika žiga, i pod uslovom da postoji verovatnoća da će interesi vlasnika žiga biti oštećeni takvom upotrebom.
3. Svaka Strana priznaje važnost Zajedničke preporuke o odredbama o zaštiti opštepoznatih žigova, koju su usvojile Skupština Pariske unije za zaštitu industrijske svojine i Generalna skupština WIPO na Trideset četvrtom sastanku Skupštine država članica WIPO održanom od 20. do 29. septembra 1999. godine.
4. Svaka Strana će obezbediti odgovarajuće mere za odbijanje prijave ili poništavanje registracije i zabraniće korišćenje žiga koji je identičan ili sličan opštepoznatom žigu23, za identičnu ili sličnu robu ili usluge, ako je verovatno da će upotreba tog žiga izazvati zabunu zbog prethodnog opštepoznatog žiga. Strana može takođe da predvidi takve mere, uključujući za slučajeve u kojima je verovatno da će naknadni žig dovesti do zablude.
Svaka Strana će predvideti sistem za ispitivanje i registraciju žigova koji između ostalog uključuje:
a)
saopštavanje podnosiocu prijave u pisanoj formi, što može biti i elektronskim putem, razloga za svako odbijanje registracije žiga;
b)
omogućavanje podnosiocu prijave da odgovori na saopštenja nadležnih organa, da ospori svako prvobitno odbijanje i da uloži žalbu sudu na svako konačno odbijanje registracije žiga;
22 Prilikom utvrđivanja da li je žig opštepoznat u nekoj od Strana, ta Strana ne mora da zahteva da reputacija žiga doseže izvan sektora javnosti koji se inače bavi relevantnom robom ili uslugama.
23 Strane razumeju da je opštepoznati žig onaj koji je već bio dobro poznat pre, kako je odredila Strana u odnosu na prijavu, registraciju ili korišćenje prvo pomenutog žiga.
v)
omogućavanje da se prigovori registraciji žiga ili da se traži poništenje žiga; i
g)
zahtev da upravne odluke u postupcima po prigovoru i postupcima poništenja budu obrazložene i u pisanoj formi, što se može obezbediti elektronskim putem.
Svaka Strana će usvojiti ili dalje primenjivati sistem klasifikacije žigova koji je u skladu sa Sporazumom iz Nice o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga u svrhu registracije žigova, potpisanim u Nici, 15. juna 1957. godine, a potom revidiranim i dopunjenim (Ničanska klasifikacija). Svaka Strana će omogućiti da:
a)
registracije i objave prijava označavaju robe i usluge prema njihovim nazivima, grupisanim prema klasama utvrđenim Ničanskom klasifikacijom24; i
b)
da se roba ili usluge ne mogu smatrati slične jedni drugima na osnovu toga što su, u bilo kojoj registraciji ili objavi, klasifikovani u istoj klasi Ničanske klasifikacije. Nasuprot tome, svaka Strana će obezbediti da se roba ili usluge ne mogu smatrati različitim jedni od drugih na osnovu toga što su, u bilo kojoj registraciji ili objavi, klasifikovani u različite klase Ničanske klasifikacije.
24 Strana koja se oslanja na prevode Ničanske klasifikacije obavezna je da prati ažurirane verzije Ničanske klasifikacije u meri u kojoj su zvanični prevodi izdati i objavljeni.
Nijedna Strana neće zahtevati upisivanje u registar licenci žigova:
a)
za utvrđivanje važenja licence; ili
b)
kao uslov da se korišćenje žiga od strane korisnika licence smatra upotrebom od strane nosioca u postupku koji se odnosi na sticanje, održavanje ili sprovođenje žigova.
U vezi sa sistemom svake Strane za upravljanje nazivima domena najvišeg nivoa (ccTLD) koda zemlje, biće dostupno sledeće:
a)
odgovarajuća procedura za rešavanje sporova, zasnovana na principima utvrđenim u Jedinstvenoj politici rešavanja sporova u vezi sa nazivima domena, koju je odobrila Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) ili koja je:
(i)
kreirana da rešava sporove ekspeditivno i po niskoj ceni;
(ii)
fer i pravična;
(iii)
nije preterano opterećujuća; i
(iv)
ne isključuje pribegavanje sudskom postupku; i
b)
onlajn javni pristup pouzdanoj i tačnoj bazi podataka za kontakt u vezi sa registrantima nazivima domena, u skladu sa zakonom svake Strane i, ako je primenjivo, relevantnim administratorima politika u vezi sa zaštitom privatnosti i ličnih podataka.
Svaka Strana će obezbediti pravna sredstva za zainteresovana lica za sprečavanje komercijalne upotrebe naziva zemlje Strane u vezi sa robom na način koji potrošače dovodi u zabludu u pogledu porekla te robe.
1. Geografska oznaka označava oznaku koja identifikuje robu koja je poreklom sa teritorije Strane, ili regiona ili lokaliteta na toj teritoriji, gde se dati kvalitet, reputacija ili druga karakteristika robe u suštini može pripisati njenom geografskom poreklu.
2. Strane ponovo potvrđuju da geografske oznake mogu biti zaštićene žigom ili sistemom sui generis ili drugim pravnim sredstvima.
Strane će obezbediti upravne postupke za registraciju ili priznanje geografskih oznaka putem žiga ili sistema sui generis. Svaka Strana će, u pogledu prijava za tu registraciju ili zahteva za priznavanje, obezbediti da njeni zakoni i propisi koji regulišu podnošenje tih prijava ili zahteva budu lako dostupni javnosti i jasno utvrđuju postupke za ove radnje.
Ako Strana odobri zaštitu geografskom oznakom, važenje zaštite će početi, ne ranije od datuma podnošenja26 ili datuma registracije u bilo kojoj od Strana u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima svake Strane.
25 Radi veće sigurnost, zaštita geografskih oznaka zbirno označava zaštitu registracijom ili priznanjem.
26 Radi veće sigurnosti, datum podnošenja iz ovog člana uključuje, prema potrebi, datum prioritetnog podnošenja prema Pariskoj konvenciji.
1. Svaka Strana će zanemariti informacije, koje su postale dostupne prilikom javnog otkrivanja pronalaska, u vezi sa prijavom za registraciju patenta27 ako je javno otkrivanje:
a)
izvršio pronalazač, podnosilac prijave ili lice koje je dobilo informacije od pronalazača ili podnosioca prijave unutar ili van teritorije svake Strane; i
b)
nastalo u roku od najmanje 6 meseci pre datuma podnošenja prijave ili prioritetnog datuma, prema potrebi;
v)
i ako su ispunjeni drugi zahtevi koje Strana može nametnuti nacionalnim zakonodavstvom.
2. Svaka Strana će zanemariti informacije, koje su postale dostupne prilikom javnog otkrivanja dizajna, u vezi sa prijavom za registraciju industrijskog dizajna ako je javno otkrivanje:
a)
izvršio autor, podnosilac prijave ili lice koje je dobilo informacije od autora ili podnosioca prijave unutar ili van teritorije svake Strane; i
b)
nastalo u roku od najmanje 12 meseci pre datuma podnošenja prijave ili prioritetnog datuma, prema potrebi;
v)
i ako su ispunjeni drugi zahtevi koje Strana može nametnuti nacionalnim zakonodavstvom.28
27 Radi veće sigurnosti, patent može da uključuje korisni model u skladu sa nacionalnim zakonima i ostalim propisima. 28 Na primer ostali zahtevi mogu biti da je javno otkrivanje posledica zloupotrebe autora ili podnosioca prijave.
Svaka Strana će obezbediti sistem za ispitivanje i registraciju patenta ili industrijskog dizajna koji između ostalog uključuje:
a)
saopštavanje podnosiocu prijave u pisanoj formi, što može biti i elektronskim putem, razloga za svako odbijanje registracije patenta ili industrijskog dizajna;
b)
omogućavanje podnosiocu prijave da odgovori na saopštenja nadležnih organa, da ospori svako prvobitno odbijanje i da uloži žalbu sudu na svako konačno odbijanje registracije patenta ili industrijskog dizajna;
v)
omogućavanje zainteresovanim stranama da traže poništenje ili oglašavanje ništavim registrovanog patenta ili industrijskog dizajna, i pored toga omogućavanje zainteresovanim stranama da se usprotive registraciji patenta ili industrijskog dizajna; i
g)
donošenje odluke u postupcima po prigovoru, poništenja ili oglašavanja ništavim i njihovo obrazloženje u pisanoj formi, što se može dostaviti elektronskim putem.
1. Svaka Strana će podnosiocu prijave patenta ili industrijskog dizajna pružiti najmanje jednu priliku da unese izmene, ispravke ili zapažanja u vezi sa njegovom prijavom barem tokom postupka ispitivanja.
2. Svaka Strana može da pruži nosiocu prava na patent ili industrijski dizajn mogućnost da izvrši izmene ili ispravke nakon registracije pod uslovom da takve izmene ili ispravke ne menjaju ili ne proširuju obim prava na patent ili industrijski dizajn u celini, u skladu sa nacionalnim zakonima i drugim propisima.29
29 Podrazumeva se da izmene ili ispravke koje ne menjaju ili ne proširuju obim prava označavaju da obim prava na patent ili industrijski dizajn ostaje isti kao ranije ili smanjen.
1. Strane će omogućiti da zahtevi za obezbeđivanje ili ostvarivanje zaštite registrovanog industrijskog dizajna ne umanjuju nerazumno mogućnost sticanja ili sprovođenja takve zaštite.
2. Trajanje zaštite za registrovani industrijski dizajn iznosiće najmanje 20 godina od dana podnošenja prijave.
Strana može da obezbedi ograničena izuzeća od isključivih prava koja pružaju patent ili industrijski dizajn, pod uslovom da takva izuzeća nisu neopravdano u suprotnosti sa normalnim korišćenjem patenta ili industrijskog dizajna i ne narušavaju neopravdano legitimne interese nosioca prava, vodeći računa o legitimnim interesima trećih lica.
1. Ne dovodeći u pitanje obaveze utvrđene međunarodnim sporazumima, čije su potpisnice, svaka Strana će, u skladu sa svojim zakonima i propisima, obezbediti i omogućiti adekvatnu i delotvornu zaštitu autorima dela i intepretatorima, proizvođačima fonograma i videograma i radiodifuznim organizacijama za njihova dela, izvođenja, fonograme, videograme i emisije, navedenim redom.
2. Pored zaštite predviđene međunarodnim sporazumima čije su potpisnice ili koje će Strane ratifikovati ili pristupiti u skladu sa ovim Sporazumom, svaka Strana će:
a)
priznati i obezbediti zaštitu u skladu sa članovima 5. do 8. i 10. WPPT, mutatis mutandis, interpretatorima za njihove audiovizuelne i vizuelne interpretacije; i
b)
priznati i obezbediti zaštitu u skladu sa članovima 11. do 14. WPPT, mutatis mutandis, proizvođačima videograma.
3. Svaka Strana će predvideti da radiodifuzna organizacija ima bar isključivo pravo da odobri sledeće radnje: reemitovanje, distribuciju snimaka, emitovanje posle snimanja, stavljanje fiksnih emisija na raspolaganje i reemitovanje bežičnim putem emitovanja.
4. Svaka Strana može, u svom nacionalnom zakonodavstvu, da predvidi iste vrste ograničenja ili izuzeća u pogledu zaštite interpretatora za njihove vizuelne i audiovizuelne interpretacije, zaštite proizvođača videograma i radiodifuznih organizacija kao što predviđa u svom nacionalnom zakonodavstvu, u vezi sa zaštitom autorskog prava na književna i umetnička dela.
Svaka Strana će predvideti da u slučajevima u kojima se računa vreme trajanja zaštite dela, interpretacije ili fonograma:
a)
po osnovu životnog veka fizičkog lica, rok neće biti kraći od života autora i 50 godina nakon smrti autora; i
b)
period zaštite koji se priznaje interpretatorima prema Sporazumu će trajati najmanje do isteka perioda od 50 godina računajući od kraja godine u kojoj je interpretacija snimljena;
v)
period zaštite koji se odobrava proizvođačima fonograma i videograma po ovom Sporazumu trajaće najmanje do isteka perioda od 50 godina računajući od kraja godine u kojoj su fonogram i videogram objavljeni, ili u slučaju izostanka takvog objavljivanja u periodu od 50 godina od snimanja fonograma i videograma, 50 godina od kraja godine u kojoj je snimak napravljen;
g)
period zaštite koji se priznaje organizacijama za emitovanje prema ovom Sporazumu trajaće najmanje do isteka perioda od 20 godina računajući od kraja godine u kojoj je emitovanje izvršeno.
1. U pogledu ovog odeljka, svaka Strana će primeniti ograničenja ili izuzeća od isključivih prava na određene posebne slučajeve koji nisu u suprotnosti sa normalnom upotrebom dela, interpretacije ili fonograma, i koji ne narušavaju neopravdano legitimne interese nosioca prava.
2. Ovaj član ne smanjuje niti proširuje obim primene ograničenja i izuzeća dozvoljenih Sporazumom TRIPS, Bernskom konvencijom, WCT ili WPPT.
Svaka Strana će nastojati da postigne odgovarajuću ravnotežu u svom sistemu autorskih i srodnih prava, između ostalog putem ograničenja ili izuzeća koji su u skladu sa
, uključujući ona za digitalno okruženje, posvećujući s pravom pažnju legitimnoj svrsi poput, ali ne ograničavajući se na: kritiku; komentar; izveštavanje vesti; nastavne, stipendijske, istraživačke i druge slične svrhe; i omogućavanja pristupa objavljenim delima za osobe koje su slepe, slabovide ili na drugi način onemogućene da koriste štampani materijal.30, 31
Svaka Strana će obezbediti da za autorsko pravo i srodna prava, svako lice koje stiče ili ima bilo koje imovinsko pravo32 na delo, interpretaciju ili fonogram:
a)
može slobodno i zasebno preneti to pravo ugovorom; i
b)
na osnovu ugovora, uključujući ugovore o zapošljavanju koji su osnov stvaranja dela, interpretacije ili proizvodnje
30 Kao što je potvrđeno Ugovorom iz Marakeša za olakšavanje pristupa objavljenim delima za osobe koje su slepe, slabovide, ili na drugi način onemogućena da koriste štampane materijale potpisanog 27. juna 2013. (Ugovor iz Marakeša).
31 Radi veće sigurnosti, upotreba koja ima komercijalne aspekte može se u odgovarajućim okolnostima smatrati da ima legitimnu svrhu prema
32 Radi veće sigurnosti, ova odredba ne utiče na ostvarivanje moralnih prava. fonograma, može da koristi to pravo u svoje ime i da u potpunosti uživa beneficije koje proističu iz tog prava.33
1. Svaka Strana će obezbediti adekvatna i delotvorna pravna sredstva protiv svakog lica koje svesno, bez ovlašćenja uklanja ili menja bilo koju informaciju o pravima kojom se elektronski upravlja i/ili distribuira, uvozi radi distribucije, emituje ili saopštava javnosti, bez ovlašćenja, dela ili kopije dela znajući da je elektronsko upravljanje informacijama o pravima uklonjeno ili izmenjeno bez ovlašćenja.
2. Za potrebe ovog člana, izraz „upravljanje informacijama o pravima“ označava svaku informaciju koju daje nosilac prava koja identifikuje delo ili drugi predmet koji je predmet zaštite prema ovom Poglavlju, autora ili bilo kog drugog nosioca prava, ili informacije o uslovima korišćenja dela ili drugog predmeta, kao i sve brojeve ili kodove koji predstavljaju takve informacije.
će se primenjivati kada je bilo koja od ovih informacija povezana sa kopijom ili se pojavljuje u vezi sa objavljivanjem dela ili drugog predmeta koji je predmet zaštite prema ovom Poglavlju.
Strane priznaju ulogu organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava u prikupljanju i raspodeli naknada na osnovu praksi koje su pravične, efikasne, transparentne i odgovorne, što može uključivati odgovarajuće mehanizme vođenja evidencije i izveštavanja.
33 Ništa u ovom članu ne utiče na sposobnost Strane da utvrdi: (i) koji konkretni ugovori koji su u osnovi stvaranja dela, izvođenje ili kreiranje fonograma u nedostatku pismenog sporazuma, dovode do prenosa imovinskih prava na osnovu zakona; i (ii) razumna ograničenja za zaštitu interesa prvobitnih nosilaca prava, uzimajući u obzir legitimne interese sticaoca.
Svaka Strana će obezbediti da postupci sprovođenja kako su navedeni u ovom Odeljku budu dostupni u skladu sa njenim zakonom kako bi se omogućilo delotvorno delovanje protiv bilo kog akta povrede prava intelektualne svojine obuhvaćenih ovim Poglavljem, uključujući ekspeditivna pravna sredstva za sprečavanje povrede prava i pravna sredstva koja sprečavaju dalje povrede prava. Ovi postupci će se primenjivati na takav način da se izbegne stvaranje prepreka zakonitoj trgovini i da se obezbede zaštitne mere protiv njihove zloupotrebe.
1. Svaka Strana će, u skladu sa svojim domaćim zakonom i propisima i odredbama Dela III, Odeljka 4. Sporazuma TRIPS, usvojiti ili nastaviti da primenjuje postupke kako bi omogućila nosiocu prava, koji ima osnovani razlog da sumnja da postoji uvoz krivotvorenog žiga ili piratske robe zaštićene autorskim pravom, da može podneti pismeni zahtev nadležnim organima, u Strani u kojoj se primenjuju postupci za izricanje graničnih mera, radi obustave puštanja te robe u slobodan promet od strane carinskih organa te Strane.
2. Strana može omogućiti podnošenje takve prijave u vezi sa robom koja uključuje druge povrede prava intelektualne svojine, pod uslovom da su ispunjeni zahtevi Dela III, Odeljka 4. Sporazuma TRIPS. Strana takođe može da predvidi odgovarajuće postupke koji se odnose na obustavljanje puštanja robe od strane carinskih organa koja vrši povredu prava, a namenjena je izvozu sa njihove teritorije u skladu sa svojim domaćim zakonima i propisima.