kada je jedini član društva pravno lice osnivačkim aktom može se odrediti organ tog člana društva koji u ime tog člana vrši funkciju skupštine, a u odsustvu takve odredbe smatra se da je to registrovani zastupnik tog člana.
Osnivačkim aktom određuje se da li je upravljanje društvom jednodomno ili dvodomno.
Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, svaki član društva ima pravo glasa u skupštini srazmerno udelu, s tim da se tim aktom ne može predvideti da član društva nema pravo glasa.
usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora ako su finansijski izveštaji bili predmet revizije;
3)
nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora, ako je upravljanje društvom jednodomno;
4)
usvaja izveštaje nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;
5)
odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, kao i o svakoj emisiji hartija od vrednosti;
6)
odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i određivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti članovima društva;
7)
imenuje i razrešava direktora i utvrđuje naknadu za njegov rad odnosno načela za utvrđivanje te naknade, ako je upravljanje društvom jednodomno;
8)
bira i razrešava članove nadzornog odbora i utvrđuje naknadu za njihov rad, ako je upravljanje društvom dvodomno;
9)
imenuje revizora i utvrđuje naknadu za njegov rad;
10)
odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane društva;
11)
imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i izveštaje likvidacionog upravnika;
12)
odlučuje o sticanju, poništenju i raspodeli sopstvenih udela i sticanju, podeli i poništenju rezervisanih sopstvenih udela;
13)
odlučuje o obavezama članova društva na dodatne uplate i o vraćanju tih uplata;
14)
odlučuje o zahtevu za istupanje člana društva;
15)
odlučuje o isključenju člana društva iz razloga neplaćanja, odnosno neunošenja upisanog uloga;
16)
odlučuje o pokretanju spora za isključenje člana društva;
17)
odlučuje o povlačenju i poništenju udela;
18)
imenuje i razrešava ostale zastupnike društva, ako je upravljanje društvom jednodomno;
19)
odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu sa prokuristom, kao i u sporu sa direktorom, ako je upravljanje društvom jednodomno, odnosno sa članom nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;
20)
odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za zastupanje društva u sporu protiv člana društva;
21)
odobrava pristupanje novog člana i daje saglasnost na prenos udela trećem licu u slučaju iz
nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Osnivačkim aktom može se predvideti da skupštinu može sazvati i član društva ili neko drugo lice.
Sednica skupštine obavezno se saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10% glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.
Ako direktor, odnosno nadzorni odbor ne sazove sednicu skupštine u roku od tri dana od dana prijema zahteva iz
, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije 15 dana od dana prijema zahteva, podnosioci tog zahteva mogu sami sazvati sednicu skupštine u roku od osam dana od dana isteka tog roka za održavanje sednice skupštine.
Sednica skupštine saziva se pisanim pozivom upućenim svakom članu društva na adresu člana društva iz evidencije podataka o članovima društva, a poziv se smatra dostavljenim danom slanja preporučene pošiljke poštom, osim ako je drugačiji način pozivanja određen osnivačkim aktom ili se sa drugačijim načinom pozivanja član društva pisanim putem saglasio.
Poziv za sednicu dostavlja se svakom članu društva najkasnije osam dana pre dana održavanja sednice skupštine, osim ako je drugi rok predviđen osnivačkim aktom.
Poziv za sednicu sadrži naročito:
1)
dan slanja poziva;
2)
vreme i mesto održavanja sednice;
3)
predlog dnevnog reda sednice, sa jasnom naznakom o kojim tačkama dnevnog reda se predlaže da skupština donese odluku;
ovog zakona o materijalima za redovnu i vanrednu sednicu skupštine akcionarskog društva primenjuju se i na materijale za redovnu i vanrednu sednicu skupštine društva s ograničenom odgovornošću.
Na sednici se može raspravljati i odlučivati o pitanjima na dnevnom redu, a o drugim pitanjima samo ako svi članovi prisustvuju sednici i ako se nijedan član tome ne protivi, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.
Jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5% udela u osnovnom kapitalu društva mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice, osim ako je osnivačkim aktom ovo pravo dato i članovima koji poseduju ili zastupaju i manji procenat udela u osnovnom kapitalu društva.
Član društva ima pravo da putem pisanog punomoćja ovlasti određeno lice da u njegovo ime učestvuje u radu skupštine društva, uključujući i pravo da u njegovo ime glasa (punomoćje za glasanje).
Kvorum za sednicu skupštine čini obična većina od ukupnog broja glasova članova društva, ako osnivačkim aktom nije određen veći broj glasova.
Ako se sednica skupštine nije mogla održati zbog nedostatka kvoruma, ponovo se saziva sa istim predloženim dnevnim redom najranije deset dana a najkasnije 30 dana od dana kada je sednica trebalo da bude održana (ponovljena sednica).
Kvorum za održavanje ponovljene sednice čini 1/3 od ukupnog broja glasova članova društva, ako osnivačkim aktom nije određen veći broj glasova.
Svaka odluka skupštine društva unosi se u zapisnik koji vodi predsednik skupštine, odnosno zapisničar ako ga imenuje predsednik skupštine.
Predsednik skupštine je odgovoran za uredno sačinjavanje zapisnika.
Zapisnik sadrži:
1)
mesto i dan održavanja sednice;
2)
ime lica koje je vodilo zapisnik;
3)
sažeti prikaz rasprave po svakoj tački dnevnog reda;
4)
rezultat glasanja po svakoj tački dnevnog reda po kojoj je skupština odlučivala, kao i način glasanja svakog prisutnog člana društva;
5)
druge elemente, u skladu sa osnivačkim aktom.
Sastavni deo zapisnika čini spisak lica koja su učestvovala u radu sednice skupštine.
Zapisnik potpisuju predsednik skupštine, zapisničar ako je određen, kao i sva lica koja su učestvovala u njenom radu, osim ako je osnivačkim aktom ili poslovnikom skupštine drugačije određeno.
Ako lice koje je učestvovalo u radu sednice ima primedbe na zapisnik ili odbije da potpiše zapisnik, lice koje vodi zapisnik će to konstatovati u zapisniku uz navođenje razloga za to odbijanje, s tim da lice koje ima primedbu može tu primedbu i samo uneti u zapisnik prilikom potpisivanja.
Nepostupanje u skladu sa odredbama ovog člana nema uticaja na punovažnost odluka donetih na sednici skupštine, ako se rezultat glasanja i sadržina tih odluka na drugi način može utvrditi.
Skupština donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako je zakonom ili osnivačkim aktom za pojedina pitanja određen veći broj glasova.
Skupština odlučuje većinom od dve trećine od ukupnog broja glasova svih članova društva o:
1)
povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala;
2)
statusnim promenama i promenama pravne forme;
3)
donošenju odluke o likvidaciji društva ili podnošenju predloga za pokretanje stečaja;
4)
raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitka;
5)
sticanju sopstvenih udela društva;
6)
sticanju rezervisanih sopstvenih udela društva.
Osnivačkim aktom može se predvideti i druga većina za donošenje odluka iz
jedini član društva u funkciji skupštine, u jednočlanom društvu;
2)
oba člana društva u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova;
3)
u slučaju ponovljene sednice u dvočlanom društvu sa jednakim udelima članova, odnosno jednakim pravom glasa članova, oba člana društva ako su prisutna, odnosno član koji je prisutan.
Sednice skupštine mogu se održavati korišćenjem konferencijske veze ili druge audio i vizuelne komunikacijske opreme, tako da sva lica koja učestvuju u radu sednice mogu da međusobno istovremeno komuniciraju.
Smatra se da su lica koja na ovaj način učestvuju u radu sednice lično prisutna.
Član društva može glasati i pisanim putem, osim ako je osnivačkim aktom ili poslovnikom skupštine drugačije određeno i u tom slučaju, za potrebe izračunavanja kvoruma, smatra se da taj član društva prisustvuje sednici.
Svaka odluka može se doneti i van sednice, ako je potpišu svi članovi društva sa pravom glasa po tom pitanju.
u drugim slučajevima određenim ovim zakonom ili osnivačkim aktom.
Član društva ne može glasati u skupštini ni kada se odlučuje o pitanjima iz ako se odluke odnose na lica koja su povezana sa tim članom društva u smislu
Sednicama skupštine dužni su da prisustvuju direktori i članovi nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno, ako ih blagovremeno pozove predsednik skupštine ili bilo ko od članova društva ili ako je tako određeno osnivačkim aktom.
Odredbe ovog zakona o pobijanju odluka skupštine akcionarskog društva shodno se primenjuju i na pobijanje odluka skupštine društva s ograničenom odgovornošću.
Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, razrešava direktora, pri čemu nije dužna da navede razloge za razrešenje osim ako je to izričito predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.
Na ostavku direktora društva s ograničenom odgovornošću shodno se primenjuju odredbe
Direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori zastupaju društvo zajednički, ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva nije drugačije određeno.
, izjava volje učinjena prema jednom direktoru smatra se da je valjano učinjena prema društvu.
Ako je društvo ostalo bez direktora, a novi direktor ne bude registrovan u registru privrednih subjekata u daljem roku od 30 dana, član društva ili drugo zainteresovano lice može tražiti da sud u vanparničnom postupku postavi privremenog zastupnika društva.
izjave volje upućene bilo kom članu nadzornog odbora, ako postoji, odnosno bilo kom članu društva ako društvo nema nadzorni odbor, obavezuju društvo.
Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u njegovo ime zaključi direktor nezavisno od toga da li je posao izričito zaključen u ime društva ili iz okolnosti proizlazi da je volja učesnika u pravnom poslu bila da se taj pravni posao zaključi u ime društva.
Ako se broj direktora koji društvo zastupaju pojedinačno smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori nastavljaju da zastupaju društvo u okviru svojih ovlašćenja.
Ako se broj direktora koji imaju ovlašćenje na zajedničko zastupanje smanji ispod broja direktora koji je određen osnivačkim aktom ili odlukom skupštine, preostali direktori dužni su da bez odlaganja o tome obaveste skupštinu i nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno.
, skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, vrši imenovanje nedostajućih direktora, a do tog imenovanja preostali direktori mogu obavljati samo hitne poslove, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine drugačije određeno.
Direktor vodi poslove društva u skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.
Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori vodi poslove društva zajednički, osim ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva drugačije određeno.
Ako je osnivačkim aktom ili odlukom skupštine određeno da svaki direktor prilikom vođenja poslova društva postupa samostalno, direktor ne može preduzeti nameravanu radnju ako se tome protivi neki od preostalih direktora, ali je ovlašćen da u tom pogledu zahteva uputstvo skupštine društva, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno.
U društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine.
U društvu u kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji nisu u nadležnosti skupštine i nadzornog odbora.
Direktor društva je dužan da bez odlaganja obavesti svakog člana društva koji ima udeo koji predstavlja najmanje 10% osnovnog kapitala odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno o nastalim vanrednim okolnostima koje mogu biti od značaja za stanje ili poslovanje društva.
Član nadzornog odbora mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za direktora akcionarskog društva i ne sme biti zaposlen u društvu.
Predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština.
Prilikom osnivanja društva prvi predsednik i članovi nadzornog odbora mogu se imenovati osnivačkim aktom.
Na sva ostala pitanja koja se odnose na imenovanje, trajanje mandata i odnose sa društvom članova nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje, trajanje mandata i odnose sa društvom članova nadzornog odbora akcionarskog društva.
Predsednik i članovi nadzornog odbora registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.
Ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno, nadzorni odbor je dužan da jednom godišnje podnese skupštini u pisanoj formi izveštaj o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora.
Na ostala pitanja koja se odnose na podnošenje izveštaja o poslovanju društva i godišnjeg konsolidovanog izveštaja o poslovanju shodno se primenjuju odredbe
Na način rada nadzornog odbora, sazivanje sednica, prisustvovanje sednicama, odlučivanje i zapisnik o radu nadzornog odbora shodno se primenjuju odredbe
Na pitanja koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu članova društva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na posebnu i vanrednu reviziju po zahtevu akcionara akcionarskog društva, osim ako je osnivačkim aktom drugačije određeno.