Termički tretman otpada vrši se u postrojenjima koja su projektovana, izgrađena u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata i koja su opremljena u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Postrojenja za termički tretman otpada mogu da vrše tretman samo pod strogim operativnim uslovima, uz ispunjavanje tehničkih uslova u skladu sa utvrđenim graničnim vrednostima emisije za spaljivanje i su-spaljivanje.
Ako se su-spaljivanje otpada vrši tako da osnovna namena postrojenja nije proizvodnja energije ili proizvodnja proizvoda nego termički tretman otpada, postrojenje se smatra postrojenjem za spaljivanje otpada.
Spaljivanje i su-spaljivanje otpada vrše se u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama.
Tehničko-tehnološki uslovi za rad postrojenja za termički tretman otpada su:
1)
da postrojenje ispunjava uslove propisane ovim zakonom u zavisnosti od kategorija otpada predviđenog za spaljivanje ili su-spaljivanje;
2)
da emisije zagađujućih materija i energije u vazduh i vode ne prelaze granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za spaljivanje ili su-spaljivanje i graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija pri ispuštanju otpadnih voda iz sistema za prečišćavanje otpadnih gasova postrojenja za spaljivanje ili su-spaljivanje, propisane posebnim propisom;
3)
da su ispunjeni građevinski i drugi tehnički zahtevi, u skladu sa posebnim propisom;
4)
da je prilikom termičkog tretmana otpada dobijena toplota upotrebljena za proizvodnju električne energije, kogeneracijsku proizvodnju toplotne i električne energije, proizvodnju procesne pare, daljinsko grejanje ili je drugačije efikasno iskorišćena;
5)
da su zadovoljeni uslovi za smanjenje količina ostataka sagorevanja otpada, njihovih opasnih karakteristika i njihovo ponovno iskorišćenje, što se postiže korišćenjem najbolje dostupnih tehnologija;
6)
da se ostaci otpada posle termičkog tretmana otpada svode na minimum, da se ti ostaci ponovno koriste, ako je to tehnički izvodljivo i ekonomski opravdano;
7)
da se ostaci spaljivanja, čije se nastajanje ne može sprečiti, smanjiti ili koji se zbrinjavaju ako se ne mogu ponovo koristiti, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje spaljivanje otpada;
8)
da su predviđene mere zaštite od udesa;
9)
da je predviđen monitoring rada, koji obuhvata program monitoringa emisija zagađujućih materija u vazduh i vodu.
Postrojenje za spaljivanje i su-spaljivanje projektuje se, oprema, izgrađuje i funkcioniše (radi) tako da posle poslednjeg ubrizgavanja vazduha u proces sagorevanja, procesni gasovi na kontrolisan i homogen način, čak i u najnepovoljnijim uslovima, dostignu temperaturu od najmanje 850°S za dve sekunde trajanja.
Ako se u postrojenju za spaljivanje i su-spaljivanje vrši spaljivanje opasnog otpada koji sadrži više od 1% halogenih organskih supstanci izraženih kao hlor, temperatura se mora podići na 1100°S za najmanje dve sekunde trajanja.
Postrojenje, kao i svaka linija postrojenja za spaljivanje otpada, oprema se najmanje jednim pomoćnim gorionikom koji mora automatski da se aktivira kada temperatura procesnog gasa padne ispod 850°S, odnosno 1100°S, posle poslednjeg ubrizgavanja vazduha u proces sagorevanja.
Postrojenje za spaljivanje otpada radi tako da postigne nivo spaljivanja koji garantuje da će ukupni nivo organskog ugljenika (TOS) u šljaci i kotlovskom (ložišnom) pepelu biti manji od 3% ili gubitak pri žarenju manji od 5% na suvu masu materijala, a ukoliko je neophodno, primenjuju se i odgovarajuće tehnike predtretmana.
Vlada bliže uređuje tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja i vrste otpada za termički tretman otpada, granične vrednosti emisija i njihovo praćenje.