Kad radnju može preduzeti samo izvršni dužnik, u rešenju o izvršenju određuje se primereni rok za radnju i izvršnom dužniku izriče novčana kazna ako radnju ne preduzme u roku, posle čega sud po službenoj dužnosti donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.

Istovremeno, a na predlog izvršnog poverioca, sud donosi novo rešenje kojim određuje novi primereni rok za radnju i izriče novu novčanu kaznu izvršnom dužniku, višu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku. Ako dužnik opet propusti rok, sud po službenoj dužnosti opet donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.

Sve to ponavlja se dok izvršni dužnik ne preduzme radnju.

Izvršni dužnik koji preduzme radnju u roku, dužan je da o tome odmah sudu priloži nesumnjive dokaze. Takvim dokazom smatra se overena pismena izjava izvršnog poverioca ili zapisnik suda o tome da je radnja preduzeta, nalaz i mišljenje sudskog veštaka, predaja sudu predmeta nastalog radnjom i slično.

Ako radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik ne zavisi isključivo od njegove volje (stvaranje određenih umetničkih dela i sl.), izvršni poverilac ne može zahtevati izvršenje radnje, već samo naknadu štete.

Protiv rešenja kojim se određuje novi primereni rok i izriče nova novčana kazna i protiv rešenja o izvršenju novčane kazne dozvoljen je prigovor.