Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti isključivo mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Ako se nepokretnost nalazi na području različitih sudova, mesno je nadležan sud kome je prvom podnet predlog za izvršenje, a ako se više nepokretnosti nalazi na području različitih sudova - sud na čijem se području nalazi nepokretnost koja je prva navedena u predlogu za izvršenje.

Izvršenje novčanog potraživanja na nepokretnosti sprovodi se upisom zabeležbe rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti, procenom vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz prodajne cene.

Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvom i predmetom izvršenja, ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja izvršnog poverioca i vrednosti nepokretnosti koju je izvršni poverilac predložio u predlogu za izvršenje, a druga nepokretnost, odnosno drugo sredstvo i predmet izvršenja su dovoljni za namirenje potraživanja izvršnog poverioca u razumnom roku.

Ako su određeni drugo sredstvo i predmet izvršenja, zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaje upisana u katastru nepokretnosti sve dok potraživanje izvršnog poverioca ne bude namireno.

Nepokretnost koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika koja služi zadovoljenju njegovih stambenih potreba ne može biti predmet izvršenja pod sledećim uslovima:

O ispunjenosti uslova propisanih

članom 151b

ovog zakona odlučuje sud nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje.

Ako je u predlogu za izvršenje naznačena nepokretnost kao predmet izvršenja, sud će po službenoj dužnosti utvrditi da li postoje uslovi za primenu

člana 151b

ovog zakona.

Sud će odbiti predlog za izvršenje ako utvrdi da se radi o nepokretnosti koja ispunjava uslove iz

člana 151b

ovog zakona.

Protiv rešenja o izvršenju izvršni dužnik može izjaviti pravni lek i zbog pogrešne primene

člana 151b

ovog zakona.

Ukoliko je zaključkom javnog izvršitelja određeno sprovođenje izvršenja na nepokretnosti, izvršni dužnik može podneti zahtev da se utvrdi da nepokretnost ne može biti predmet izvršenja zbog ispunjenosti uslova iz

člana 151b

ovog zakona.

Zahtev iz

stava 1. ovog člana

se podnosi sudu preko javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka odnosno zapisnika o popisu nepokretnosti iz

člana 210. stav 3

. ovog zakona.

O zahtevu iz

stava 1. ovog člana

, odlučuje sudija pojedinac suda koji je doneo rešenje o izvršenju, u roku od osam dana od dostavljanja zahteva.

Protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu iz

stava 1. ovog člana

može se izjaviti prigovor u roku od osam dana od dana dostavljanja, preko javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje.

O prigovoru iz

stava 4. ovog člana

odlučuje veće troje sudija suda koji je doneo rešenje o izvršenju, u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.

U postupku iz st. 1. do 5. ovog člana svaka stranka snosi svoje troškove.

Javni izvršitelj je dužan da zastane sa izvršenjem dok mu se ne dostavi pravnosnažno rešenje kojim je odlučeno o zahtevu iz

stava 1. ovog člana

.

Odredbe čl. 151b do 151g ovog zakona ne primenjuju se ako je:

Izvršni poverilac dužan je da uz predlog za izvršenje novčanog potraživanja na nepokretnosti podnese izvod iz katastra nepokretnosti kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.

Ako je kao vlasnik nepokretnosti upisano neko drugo lice, izvršni poverilac podnosi uz predlog za izvršenje ispravu podobnu da se upiše svojina izvršnog dužnika.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

sud će doneti rešenje o izvršenju kojim će istovremeno naložiti da se u katastar nepokretnosti upiše pravo svojine u korist izvršnog dužnika.

Stav 3. ovog člana

shodno se primenjuje i na zaključak javnog izvršitelja.

Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni vlasnik nepokretnosti, založni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje novog vlasnika nepokretnosti, kao izvršnog dužnika.

Izvršenje po odredbama ovog člana može se sprovesti samo na nepokretnosti na kojoj postoji založno pravo.

Kad je nepokretnost u susvojini, u rešenju o izvršenju određuje se izvršenje na suvlasničkom delu izvršnog dužnika.

Rešenjem o izvršenju može se, uz saglasnost svih suvlasnika, odrediti da se cela nepokretnost proda drugom licu ili nekom suvlasniku.

U tom slučaju ostali suvlasnici namiruju se iz prodajne cene pre troškova izvršnog postupka, srazmerno visini suvlasničkog dela.

Time se ne dira u pravo preče kupovine suvlasnika.

Javni izvršitelj odmah dostavlja rešenje o izvršenju organu koji vodi katastar nepokretnosti, radi upisa zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti.

Organ koji vodi katastar nepokretnosti dužan je da upiše zabeležbu rešenja o izvršenju u roku od 72 časa od prijema zahteva za upis, inače se smatra da je zabeležba upisana istekom 72 časa od prijema zahteva za upis.

Po proteku roka iz

stava 2. ovog člana

organ koji vodi katastar nepokretnosti ne može više odlučivati o zahtevu za upis zabeležbe.

Upisom zabeležbe rešenja o izvršenju izvršni poverilac stiče pravo da se namiri na nepokretnosti (pravo na namirenje) i ako drugo lice kasnije stekne svojinu na njoj.

Izvršni poverilac koji pre upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije stekao založno pravo, stiče od upisa zabeležbe pravo da se namiri pre svakog ko posle toga stekne založno pravo ili pravo na namirenje na nepokretnosti.

Odredbe drugih zakona kojima se propisuje odstupanje od pravila propisanog

stavom 2. ovog člana

ne proizvode pravno dejstvo.

Od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano na raspolaganju vlasnika, bez obzira kada je raspolaganje učinjeno.

Ako se u toku izvršnog postupka promeni vlasnik nepokretnosti, sprovođenje izvršenja će se nastaviti na predmetnoj nepokretnosti, a novi vlasnik je dužan da trpi namirenje. Sve radnje koje su pre toga preduzete ostaju na snazi i novi vlasnik ne može preduzeti radnje koje ne bi mogao da preduzme ni prethodni da do promene nije došlo.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

javni izvršitelj donosi zaključak o nastavljanju izvršnog postupka protiv novog vlasnika.

Posle upisa najstarije zabeležbe rešenja o izvršenju ne može se voditi poseban izvršni postupak radi namirenja nekog drugog potraživanja na istoj nepokretnosti.

Novi izvršni poverilac stupa u već pokrenuti izvršni postupak, a pravo na namirenje stiče upisom zabeležbe rešenja o izvršenju kojim je stupio u izvršni postupak.

Pristupanje izvršnom postupku moguće je do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti kupcu.

O pristupanju izvršnom postupku javni izvršitelj obaveštava izvršnog poverioca čija je zabeležba rešenja o izvršenju najstarija i izvršne poverioce koji su već pristupili izvršnom postupku.

Izvršni poverilac pristupa izvršnom postupku u stanju u kome se on nalazi i ne može preduzeti radnje koje su pre toga mogle da se preduzmu.

Razlog za obustavu izvršnog postupka koji deluje prema jednom izvršnom poveriocu ne deluje prema ostalima.

Izvršni postupak se ne odlaže ako se razlozi za odlaganje tiču samo jednog izvršnog poverioca, već se pri donošenju zaključka o namirenju odlaže njegovo namirenje dok se postupak prema njemu ne nastavi. Ako se postupak prema njemu ne nastavi, sredstva koja su čuvana za njegovo namirenje predaju se ostalim izvršnim poveriocima ili izvršnom dužniku.

Založni poverioci namiruju se u izvršnom postupku i ako nisu podneli predlog za izvršenje, niti prijavili potraživanje u izvršnom postupku.

Založno pravo prestaje donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti kupcu, pa i kada založni poverilac nije u celini namiren.

Kupac nepokretnosti i založni poverilac mogu, do isteka roka za plaćanje prodajne cene, pismeno da ugovore da založno pravo ostane na nepokretnosti i posle njene predaje kupcu, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom poveriocu u iznosu u kome bi se založni poverilac namirio iz prodajne cene. Prodajna cena smanjuje se za iznos preuzetog duga.

Sporazum kupca i založnog poverioca mora da odobri javni izvršitelj zaključkom.

Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti.

Prodajom nepokretnosti ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su upisani u katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja o izvršenju.

Ostale lične službenosti i stvarni tereti gase se donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti.

Imaoci ličnih službenosti i stvarnih tereta koji su ugašeni imaju pravo na naknadu.

Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup na njoj ako je ugovor o zakupu upisan u katastar nepokretnosti pre najstarijeg založnog prava na nepokretnosti ili najstarijeg rešenja o izvršenju.

Ako nepokretnost nije upisana u katastar nepokretnosti, zakup prestaje prodajom nepokretnosti, osim ako je ugovor o zakupu zaključen u pisanoj formi i na kojem su potpisi ugovarača overeni u skladu sa zakonom, pre donošenja najstarijeg rešenja o izvršenju.

Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup stana na neodređeno vreme koji je stečen prema zakonu kojim se uređuje stanovanje.

Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

U zaključku o prodaji određuje se vreme u kome lica zainteresovana za kupovinu mogu da razgledaju nepokretnost.

U slučaju da izvršni dužnik nije prisutan ili onemogućava pristup nepokretnosti, javni izvršitelj će postupiti na način propisan

članom 142. stav 3.

i

članom 144. stav 2.

ovog zakona.

Ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari.

To ne važi kad se namiruje novčano potraživanje koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.

Vrednost nepokretnosti procenjuje se prema tržišnoj ceni na dan procene.

Javni izvršitelj može odlučiti i da se nepokretnost proceni na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koju dobije od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.

Javni izvršitelj može da prihvati i procenu vrednosti nepokretnosti koju predloži izvršni poverilac ako nije starija od šest meseci i potiče od odgovarajuće organizacije, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.

Pri proceni vrednosti nepokretnosti vodi se računa o tome koliko manje ona vredi zbog toga što određena prava na njoj ostaju i posle prodaje.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se zaključkom.

Svako ko ima pravo da se namiri na nepokretnosti, a po redosledu namirenja dolazi pre izvršnog poverioca čija je zabeležba rešenja o izvršenju najstarija, može predložiti da se izvršni postupak obustavi ako procenjena vrednost nepokretnosti ne pokriva njegovo potraživanje.

Predlog za obustavu izvršnog postupka podnosi se u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji nepokretnosti.

Kupac nepokretnosti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, ne može biti izvršni dužnik.

Kupac nepokretnosti ne može biti ni javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja, pomoćnik javnog izvršitelja ili drugo lice koje je zaposleno kod javnog izvršitelja, nezavisno od toga da li postupa u konkretnom izvršnom postupku, niti lice koje je njihov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.

Kupac nepokretnosti ne može biti ni svako drugo lice koje službeno učestvuje u konkretnom izvršnom postupku.

Kupac nepokretnosti ne može biti ni lice zaposleno u ministarstvu kao administrator portala elektronskog javnog nadmetanja, niti lice koje je njegov krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, supružnik, vanbračni partner, tazbinski srodnik do drugog stepena, staratelj, štićenik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj ili hranjenik.

U zaključku o prodaji nepokretnosti javni izvršitelj je dužan da upozori na zabranu propisanu ovim članom.

Imalac zakonskog prava preče kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle objavljivanja koji je ponudilac najpovoljniji, a pre donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti, izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Imalac ugovornog prava preče kupovine nepokretnosti koje je upisano u katastar nepokretnosti ostvaruje svoje pravo kao i imalac zakonskog prava preče kupovine, ako ne postoji zakonsko pravo preče kupovine, ili postoji a nije iskorišćeno.

Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom javni izvršitelj poziva imaoca zakonskog prava preče kupovine i imaoca ugovornog prava preče kupovine koje je upisano u katastar nepokretnosti da se u roku od osam dana pismeno izjasne da li nameravaju da koriste svoje pravo pod uslovima iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti neposrednom pogodbom.

Imaoci prava preče kupovine polažu jemstvo kao i druga lica.

U slučaju prodaje nepokretnosti na elektronskom javnom nadmetanju imalac zakonskog i ugovornog prava preče kupovine iz st. 1. i 2. ovog člana ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem, ako u roku od tri dana od dana dostavljanja izveštaja o elektronskoj prodaji izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.