Izvršni dužnik može da pobija žalbom rešenje o izvršenju.

Izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o odbacivanju predloga za izvršenje ili rešenje o odbijanju predloga za izvršenje ili rešenje o izvršenju kojim je prekoračen njegov zahtev.

Ako se pobija samo deo rešenja o izvršenju kojim su odmereni troškovi izvršnog postupka, čini se to prigovorom.

Izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju iz sledećih razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja:

Izvršni dužnik dužan je da u žalbi navede razloge zbog kojih pobija rešenje o izvršenju, činjenice i dokaze kojima potkrepljuje razloge za pobijanje rešenja o izvršenju i da priloži sve pismene dokaze na koje se poziva u žalbi.

U suprotnom, žalba se rešenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Žalba se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo rešenje o izvršenju.

Prvostepeni sud rešenjem odbacuje žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena, u roku od pet dana od dana prijema žalbe i rešenje otpravlja u roku od naredna tri radna dana. Protiv rešenja o odbacivanju žalbe izvršni dužnik ima pravo na žalbu u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Ako izvršni dužnik podnese žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe, prvostepeni sud je dostavlja drugostepenom sudu narednog radnog dana od njenog prijema. Ako drugostepeni sud usvoji žalbu protiv rešenja o odbacivanju žalbe, on dostavlja žalbu protiv rešenja o izvršenju na odgovor izvršnom poveriocu (

član 78

) i potom odlučuje o njoj (

član 79

).

Kopija spisa predmeta uvek ostaje prvostepenom sudu.

Prvostepeni sud koji ne odbaci žalbu protiv rešenja o izvršenju dostavlja žalbu na odgovor izvršnom poveriocu, u roku od pet dana od dana prijema žalbe.

Rok za odgovor na žalbu jeste osam dana od dostavljanja žalbe izvršnom poveriocu.

Prvostepeni sud može, ako oceni da je žalba osnovana, žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja o izvršenju usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje.

Protiv rešenja donetog u smislu stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba drugostepenom sudu.

Ako prvostepeni sud ne odluči da sam rešava o žalbi, dostaviće je na rešavanje drugostepenom sudu.

Prvostepeni sud dostavlja žalbu, odgovor na žalbu i spise predmeta drugostepenom sudu narednog radnog dana od prijema odgovora na žalbu ili isteka roka za odgovor na žalbu.

Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.

Drugostepeni sud ispituje prvostepeno rešenje u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja o izvršenju, na stvarnu nadležnost suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju ima svojstvo izvršne isprave, da li je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Ako u žalbi protiv rešenja o izvršenju budu navedene povrede postupka na koje sud ne pazi po službenoj dužnosti (stav 3. ovog člana), drugostepeni sud dužan je da oceni da li su one zaista i uticale na zakonitost i pravilnost rešenja o izvršenju.

Drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja ili odbija žalbu u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, odgovora na žalbu i spisa predmeta i rešenje otpravlja u naredna tri radna dana od donošenja.

Ako je drugostepeni sud dostavio žalbu na odgovor, rok za odlučivanje o žalbi je 30 dana.

Sud je dužan da usvoji žalbu ako izvršni dužnik pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže postojanje razloga koji sprečava sprovođenje izvršenja.

Rešenjem o usvajanju žalbe obustavlja se izvršni postupak, preinačava prvostepeno rešenje o izvršenju i odbija predlog za izvršenje, ili se ukida prvostepeno rešenje o izvršenju i odbacuje predlog za izvršenje. Izvršni postupak se ne obustavlja ako se prvostepeni sud oglašava stvarno ili mesno nenadležnim, već se spisi predmeta ustupaju nadležnom sudu.

Ako je sprovođenje izvršenja počelo, pored obustave izvršnog postupka ukidaju se i sve sprovedene izvršne radnje, ali ako je žalba usvojena zbog mesne nenadležnosti prvostepenog suda, rešenje o izvršenju se neće ukidati, a samo sud, kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene izvršne radnje u roku od osam dana od dana dostavljanja spisa ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka.

Odredba stava 2. ovog člana shodno se primenjuje na javnog izvršitelja kada je on nadležan za sprovođenje izvršenja.

Ako se rešenje o odbijanju žalbe zasniva na činjenicama koje su među strankama sporne i koje se odnose na samo potraživanje, izvršni dužnik može u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o odbijanju žalbe da pokrene parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja.

Tužba ne odlaže izvršenje.

Parnični postupak ima prvenstvo u odlučivanju i hitan je.

Ako izvršni postupak nije još okončan, a sud je pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja, javni izvršitelj, na predlog izvršnog dužnika, obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.

Ako je izvršenje okončano tako što je izvršni poverilac namiren, a glavna rasprava pred prvostepenim sudom nije još zaključena, izvršni dužnik kao tužilac ima pravo da preinači tužbu i bez pristanka izvršnog poverioca i da zahteva da sud obaveže izvršnog poverioca kao tuženog da mu da vrati ono što je primio izvršenjem i naknadi troškove izvršnog postupka.

O žalbi protiv ostalih rešenja suda odlučuje drugostepeni sud.

O žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja odlučuje drugostepeni sud koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o izvršenju.

Žalilac je dužan da navede u žalbi sve razloge zbog kojih pobija rešenje i činjenice i dokaze na kojima zasniva žalbu.

U suprotnom, žalba se rešenjem odbacuje kao nepotpuna, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Žalba se podnosi prvostepenom sudu ili javnom izvršitelju ako se pobija njegovo rešenje.

Žalba može da se dostavi na odgovor, a rok za odgovor je osam dana od dostavljanja žalbe.

Na postupanje prvostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o postupanju prvostepenog suda po žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 76. i 77a).

Javni izvršitelj čije se rešenje pobija žalbom zadržava kopiju spisa predmeta za sebe.

Drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan da donese rešenje, i na stvarnu nadležnost suda.

Drugostepeni sud je dužan da oceni da li su povrede postupka koje su navedene u žalbi zaista i uticale na zakonitost i pravilnost rešenja samo ako se pobija rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave.

U svemu ostalom, na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 78-80).

Izvršni dužnik može prigovorom da pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, a izvršni poverilac rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.

Stranke mogu prigovorom da pobijaju i samo deo rešenja kojim su odmereni troškovi postupka.

Na prigovor izvršnog poverioca shodno se primenjuju odredbe o prigovoru izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik podnosi prigovor sudu koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Prigovor se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Prigovor izvršnog dužnika odlaže izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave do pravnosnažnosti, izuzev ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice.

Ako izvršni dužnik ne podnese prigovor u roku, sudija pojedinac u roku od tri dana od isteka roka za prigovor, obaveštava javnog izvršitelja da su ispunjeni uslovi za sprovođenje izvršenja.

Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:

Izvršni dužnik dužan je da u prigovoru navede razloge zbog kojih pobija rešenje i iznese činjenice i priloži dokaze na kojima zasniva prigovor, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Izvršni dužnik može da priloži isključivo pismene dokaze.

Sudija pojedinac dostaviće prigovor izvršnom poveriocu koji u roku od pet dana od dana dostavljanja može dati odgovor.

Sudija pojedinac dostavlja veću prigovor, rešenje i spise predmeta narednog radnog dana od prijema odgovora na prigovor ili od isteka roka za odgovor na prigovor.

Veće je dužno da odluči o prigovoru u roku od 15 dana od kada mu sudija dostavi prigovor i spise predmeta.

Veće ispituje rešenje u granicama razloga navedenih u prigovoru, a pazi po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava, da li je sud nadležan za donošenje rešenja, na stvarnu nadležnost prvostepenog suda, da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo verodostojne isprave i da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa.

Rešenje doneto o prigovoru otpravlja se u roku od tri dana od dana donošenja.

Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu u kojem su određeni sredstvo i predmet izvršenja, na postupak po prigovoru shodno će se primeniti odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.

Prigovor iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje. Ako veće usvoji prigovor protiv dela rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja, sudija pojedinac obaveštava izvršnog poverioca da je deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje postao izvršna isprava na osnovu koje može da se zahteva izvršenje u istom ili drugom postupku.

Ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, a izvršni dužnik ne učini verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, veće će odbiti prigovor rešenjem.

U slučaju iz stava 3. ovog člana ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, veće će odrediti da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako sud za to nije stvarno ili mesno nadležan, spisi predmeta se dostavljaju nadležnom sudu. U rešenju kojim određuje da se postupak nastavlja kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga, sud će istovremeno odrediti zastoj izvršnog postupka do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ili delimično održava na snazi rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, izvršni postupak će se nastaviti posle pravnosnažnosti presude. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ukida rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, posle pravnosnažnosti presude izvršni postupak će se obustaviti.

U slučaju iz stava 4. ovog člana ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu menice, a veće je rešenjem odredilo da se postupak nastavi kao parnični postupak povodom prigovora protiv platnog naloga i da se zastaje sa izvršnim postupkom do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka, neće se ukidati izvršne radnje koje su do tog trenutka sprovedene. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ili delimično održava na snazi rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, izvršni postupak će se posle pravnosnažnosti presude nastaviti u stanju u kom je bio u trenutku donošenja rešenja kojim je određen zastoj izvršnog postupka. Ako sud u parničnom postupku donese presudu kojom se u celini ukida rešenje o izvršenju u delu u kom je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, posle pravnosnažnosti presude izvršni postupak će se obustaviti.

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Prigovor trećeg lica može da se podnese do okončanja izvršnog postupka.

Prigovor trećeg lica mora da sadrži njegove identifikcione podatke iz

člana 30

. ovog zakona.

Treće lice dužno je da u prigovoru navede razloge za prigovor i da uz prigovor priloži isprave kojima dokazuje postojanje svoga prava, inače se prigovor odbacuje kao nepotpun, bez prethodnog vraćanja na dopunu.

Prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja, uz upozorenje na posledice propuštanja (

član 109. stav 1

).

Prigovor se dostavlja i izvršnom dužniku da se o njemu izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja.

Ako se izvršni poverilac blagovremeno ne izjasni o prigovoru ili ne ospori prigovor ili ako treće lice dokaže prigovor pravnosnažnom odlukom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom prigovor se rešenjem usvaja, a izvršni postupak se u pogledu predmeta izvršenja obustavlja uz ukidanje rešenja o izvršenju i svih sprovedenih radnji.

U ostalim slučajevima, prigovor se rešenjem odbija.

Protiv rešenja o usvajanju prigovora može se izjaviti žalba.

Treće lice može u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o odbacivanju ili odbijanju prigovora da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno.

Pokretanje parničnog postupka ne odlaže izvršenje.

Izvršni dužnik koji osporava pravo trećeg lica mora da bude obuhvaćen tužbom.

Ako izvršni postupak nije još okončan, a sud je pravnosnažnom odlukom utvrdio nedozvoljenost izvršenja na predmetu, javni izvršitelj, na predlog trećeg lica, u pogledu tog predmeta obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.

Suvlasnik čiji udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu njene vrednosti ne može zahtevati da se izvršenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim.

Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari on ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom udelu pre svih drugih lica koja imaju pravo na namirenje i pre namirenja troškova izvršnog postupka, ili pravo da zahteva da mu se stvar ustupi ako položi jemstvo u visini udela izvršnog dužnika na stvari.

Ako je njegov udeo na stvari osporen, može da podnese tužbu protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja postojanja njegovog udela.