1. Ovim se osniva Konferencija strana.

2. Prvi sastanak Konferencije strana saziva generalni sekretar Ujedinjenih nacija najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma. Nakon toga, redovne sednice Konferencije strana biće održavane u redovnim intervalima koje utvrđuje Konferencija strana. Vanredne sastanke Konferencije strana moguće je održavati i u drugim terminima, u skladu sa poslovnikom.

3. Konferencija strana se obično sastaje u sedištu sekretarijata ili u sedištu Ujedinjenih nacija.

4. Konferencija strana na svom prvom sastanku konsenzusom usvaja svoj poslovnik i poslovnike pomoćnih tela, finansijska pravila o njenom finansiranju i finansiranju sekretarijata i svih pomoćnih tela, a nakon toga i poslovnik i finansijska pravila za svako dodatno pomoćno telo koje osnuje. Do usvajanja poslovnika primenjuje se poslovnik međuvladine konferencije o međunarodnom pravno obavezujućem instrumentu u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravu mora o očuvanju i održivom korišćenju morske biološke raznovrsnosti na područjima izvan nacionalne jurisdikcije.

5. Konferencija strana ulaže sve napore kako bi konsenzusom donela odluke i preporuke. Osim ako nije drugačije predviđeno ovim Sporazumom i ako su svi napori za postizanje konsenzusa iscrpljeni, odluke i preporuke Konferencije strana o bitnim pitanjima usvajaju se dvotrećinskom većinom strana koje su prisutne i glasaju, a odluke o pitanjima u pogledu postupaka usvajaju se većinom glasova strana koje su prisutne i glasaju.

6. Konferencija strana redovno preispituje i procenjuje sprovođenje ovog Sporazuma na sledeći način:

7. Konferencija strana može od Međunarodnog suda za pravo mora zatražiti savetodavno mišljenje o pravnim pitanjima u vezi sa usklađenošću predloga koji je podnesen Konferenciji strana sa ovim Sporazumom kada je reč o pitanjima iz njene nadležnosti. Savetodavno mišljenje ne traži se o pitanjima koja su u nadležnosti drugih globalnih, regionalnih, podregionalnih ili sektorskih tela, ili o pitanjima koje nužno uključuju istovremeno razmatranje spora koji se tiče suvereniteta ili drugih prava nad kontinentalnom ili ostrvskom kopnenom teritorijom ili zahteva u tom kontekstu, ili pravnog statusa nekog područja pod nacionalnom jurisdikcijom. U zahtevu za savetodavno mišljenje navodi se obim pravnog pitanja o kome se traži pomenuto mišljenje. Konferencija strana može zahtevati da se takvo mišljenje izda po hitnom postupku.

8. Konferencija strana, u roku od pet godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma, a nakon toga u intervalima koje sama odredi, procenjuje i preispituje adekvatnost i efikasnost odredbi ovog Sporazuma i, prema potrebi, predlaže načine za jačanje sprovođenja tih odredbi radi boljeg sprovođenja očuvanja i održivog korišćenja morske biološke raznovrsnosti na područjima izvan nacionalne jurisdikcije.

1. Konferencija strana promoviše transparentnost u postupcima donošenja odluka i drugim aktivnostima koje se sprovode u skladu sa ovim Sporazumom.

2. Svi sastanci Konferencije strana i njenih pomoćnih tela otvoreni su za posmatrače koji učestvuju u skladu sa poslovnikom, osim u slučaju kada Konferencija strana odluči drugačije. Konferencija strana objavljuje svoje odluke i o njima vodi javnu evidenciju.

3. Konferencija strana promoviše transparentnost u sprovođenju ovog Sporazuma, uključujući javnim objavljivanjem informacija i olakšavanjem učestvovanja relevantnih globalnih, regionalnih, podregionalnih i sektorskih tela, autohtonog stanovništva i lokalnih zajednica sa relevantnim tradicionalnim znanjem, naučne zajednice, civilnog društva i drugih relevantnih zainteresovanih strana i konsultacija sa njima, prema potrebi i u skladu sa odredbama ovog Sporazuma.

4. Predstavnici država koje nisu strane ovog Sporazuma, relevantna globalna, regionalna, podregionalna i sektorska tela, autohtono stanovništvo i lokalne zajednice sa relevantnim tradicionalnim znanjem, naučna zajednica, civilno društvo i druge relevantne zainteresovane strane zainteresovane za pitanja koja se odnose na Konferenciju strana mogu zatražiti da kao posmatrači učestvuju na sastancima Konferencije strana i njenih pomoćnih tela. Poslovnikom Konferencije strana predviđaju se načini za takvo učešće i u tom pogledu poslovnik ne bi trebalo da bude previše ograničavajući. Poslovnikom se takođe predviđa da pomenuti predstavnici imaju blagovremen pristup svim relevantnim informacijama.

1. Ovim se osniva telo za naučno-tehnička pitanja.

2. Telo za naučno-tehnička pitanja sastoji se od članova koji deluju u svojstvu stručnjaka i u najboljem interesu Sporazuma, koje imenuju strane, a bira Konferencija strana, koji raspolažu odgovarajućim kvalifikacijama, uzimajući u obzir rodnu ravnotežu, pravičnu geografsku zastupljenost i potrebu za multidisciplinarnim stručnim znanjem, kao i relevantno naučno i tehničko stručno znanje i stručnost u pogledu relevantnog tradicionalnog znanja autohtonog stanovništva i lokalnih zajednica. Konferencija strana na prvom sastanku utvrđuje ovlašćenja i načine rada tela za naučno-tehnička pitanja, uključujući postupak za selekciju i uslove u pogledu ovlašćenja članova.

3. Telo za naučno-tehnička pitanja može se, prema potrebi, oslanjati na odgovarajuće savete iz relevantnih pravnih instrumenata i okvira i iz relevantnih globalnih, regionalnih, podregionalnih i sektorskih tela, kao i drugih naučnika i stručnjaka.

4. Na osnovu ovlašćenja i pod rukovodstvom Konferencije strana, uzimajući u obzir multidisciplinarno stručno znanje iz stava 2. u delu iznad, telo za naučno- tehnička pitanja pruža naučne i tehničke savete Konferenciji strana, obavlja funkcije koje su mu dodeljene ovim Sporazumom i druge funkcije koje može odrediti Konferencija strana i o svom radu podnosi izveštaje Konferenciji strana.

1. Ovim se osniva sekretarijat. Konferencija strana na svom prvom sastanku donosi odluke o načinu rada sekretarijata i odlučuje o njegovom sedištu.

2. Do početka rada sekretarijata, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, preko Odeljenja za okeanska pitanja i pravo mora Kancelarije za pravna pitanja sekretarijata Ujedinjenih nacija, obavlja funkcije sekretarijata u skladu sa ovim Sporazumom.

3. Sekretarijat i država domaćin mogu zaključiti sporazum o sedištu. Sekretarijat ima pravnu sposobnost na teritoriji države domaćina koja mu dodeljuje povlastice i imunitet koji su mu neophodni za obavljanje funkcija.

4. Sekretarijat:

1. Ovim se uspostavlja mehanizam za razmenu informacija.

2. Mehanizam za razmenu informacija sastoji se prvenstveno od platforme sa otvorenim pristupom. Posebne načine tj. modalitete funkcionisanja mehanizma za razmenu informacija utvrđuje Konferencija strana.

3. Mehanizam za razmenu informacija:

4. Mehanizmom za razmenu informacija upravlja sekretarijat, ne dovodeći u pitanje moguću saradnju sa drugim relevantnim pravnim instrumentima i okvirima i relevantnim globalnim, regionalnim, podregionalnim i sektorskim telima kako je utvrdila Konferencija strana, uključujući Međuvladinu okeanografsku komisiju Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, Međunarodnu vlast za morsko dno, Međunarodnu pomorsku organizaciju i Organizaciju Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

5. Pri upravljanju mehanizmom za razmenu informacija, u potpunosti se uzimaju u obzir posebni zahtevi strana koje su države u razvoju, kao i posebne okolnosti strana koje su male ostrvske države u razvoju, a njihov pristup mehanizmu olakšava se kako bi se tim državama omogućilo da ga koriste bez nepotrebnih prepreka ili administrativnih opterećenja. Pored toga, uključuju se informacije o aktivnostima radi promocije razmene informacija, podizanja nivoa svesti i širenja informacija u tim državama i sa njima, kao i radi osiguravanja posebnih programa za te države.

6. Sve vreme poštuju se poverljivost informacija dostavljenih u skladu sa ovim Sporazumom i prava na njih. Nijedna odredba Sporazuma ne tumači se kao zahtev za deljenje informacija koje su zaštićene od objavljivanja u skladu sa domaćim pravom neke od strana ili drugim važećim pravom.