Javni beležnik nije zastupnik stranke, već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene ovim zakonom.
Javni beležnik je dužan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaša u skladu sa poštovanjem i poverenjem koji se ukazuju njegovoj službi.
Javni beležnik ne sme posredovati u zaključenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeđenje stranci u vezi neke službene radnje, a dužan je da vodi računa da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje.
Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je ovim zakonom drukčije propisano.
Javni beležnik je dužan da odbije obavljanje službene radnje:
1)
ako je ona nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja;
2)
ako utvrdi da je radnja prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice;
3)
ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica;
4)
ako raspolaže sa činjenicama da stranka nema ozbiljnu i slobodnu volju da zaključi određeni posao.
Ako javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave, rešenjem će odbiti da preduzme službenu radnju.
Protiv rešenja o odbijanju javnog beležnika da preduzme službenu radnju stranka može izjaviti prigovor nadležnom sudu na čijem području se nalazi službeno sedište postupajućeg javnog beležnika u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja prigovora.
Protiv rešenja suda kojim se usvaja prigovor stranke i nalaže postupajućem javnom beležniku da preduzme traženu službenu radnju, javni beležnik nema pravo žalbe.
Protiv rešenja kojim se odbija prigovor, stranka može izjaviti žalbu nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Sud je dužan da o žalbi odluči u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja žalbe.
u kojima je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2)
ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je supružnik, vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
3)
ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
4)
ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom posla za koji treba da sačini, potvrdi ili izda ispravu, ako je bio punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku pred njim;
5)
ako on ili njegov srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva ili njegov supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva, bez obzira na to da li je brak prestao ili nije, stiču pravo ili neku drugu korist iz odnosa povodom kojeg treba da sačini ispravu;
6)
ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
U slučaju sumnje o postojanju razloga za izuzeće, javni beležnik je ovlašćen da uskrati obavljanje službene radnje ili sačinjavanje javnobeležničke isprave, uz istovremeno obaveštenje Komore koje se smatra zahtevom za izuzeće.
O zahtevu za izuzeće javnog beležnika odlučuje Komora.
Javnobeležnička isprava koju je sačinio javni beležnik protivno odredbama ovog člana, nema pravno dejstvo javne isprave.
Javni beležnik ne sme da se povezuje, sarađuje, odnosno da koristi zajednički poslovni prostor sa advokatom ili sa drugim fizičkim ili pravnim licem radi zajedničkog obavljanja delatnosti.
Dva ili više javnih beležnika mogu u istim prostorijama, uz korišćenje zajedničkog administrativnog osoblja, uređaja i opreme, obavljati delatnost ako im to odobri ministar, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Komore, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Javni beležnik je dužan da čuva kao tajnu podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti, osim ako iz zakona, volje stranaka ili sadržine pravnog posla ne proizlazi nešto drugo.
Javnobeležničku tajnu dužna su da čuvaju i lica zaposlena kod javnog beležnika.
Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika dužna su da pruže podatke iz
sudu, organu uprave ili drugom nadležnom organu pred kojim se vodi postupak, saglasno odredbama zakona koji uređuju te postupke.
Stranke mogu javnog beležnika osloboditi čuvanja javnobeležničke tajne.
Ako je stranka umrla ili bi njenu izjavu bilo moguće pribaviti samo uz velike teškoće, javni beležnik može tražiti da ga dužnosti čuvanja javnobeležničke tajne oslobodi osnovni sud na čijem području ima službeno sedište, a sud je dužan da prethodno zatraži mišljenje Komore.
Obaveza čuvanja javnobeležničke tajne postoji i nakon prestanka delatnosti javnog beležnika, odnosno prestanka zaposlenja kod javnog beležnika. Ova obaveza je trajna.
Javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.
Javni beležnik odgovara za svaku štetu koju su prouzrokovali javnobeležnički pripravnik, javnobeležnički saradnik i javnobeležnički pomoćnik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobeležničkoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema opštim pravilima i samostalno odgovaraju.
, ima pravo regresa ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, u roku od jedne godine od kada je štetu naknadio.
Država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik.
Na odgovornost za štetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih beležnika.
Javni beležnik je dužan da pre početka rada zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao prouzrokovati obavljanjem delatnosti.
Osiguranje obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje javnobeležničkog zamenika, pomoćnika, pripravnika i drugih lica koja rade kod javnog beležnika.
Najniži iznos osiguranja određuje Komora, uz saglasnost Ministarstva.
, u skladu sa kolektivnim ugovorom o osiguranju koji zaključi Komora sa osiguravajućim društvom.
Smatraće se da je javni beležnik osiguran od odgovornosti preko Komore kada je podneo zahtev za osiguranje preko Komore, ako je pre nastanka štete zaključen ugovor o kolektivnom osiguranju iz
Javni beležnik može da koristi pečat i štambilje samo za radnje koje je preduzeo tokom obavljanja svoje delatnosti.
Ako javnom beležniku nestanu pečat ili štambilj ili ih izgubi, kao i ako je potrebno da se promeni sadržina pečata i štambilja zbog promene imena ili sedišta javnog beležnika, dužan je da bez odlaganja o tome obavesti Komoru.
Novi pečat, odnosno štambilj, koji se mora razlikovati od prethodnog, javni beležnik može upotrebljavati posle overe otiska.
Javni beležnik je dužan da preda Komori pronađeni ili izmenjeni prethodni pečat ili štambilj, a Komora je dužna da ga komisijski uništi.
Ako javni beležnik izmeni potpis, može ga koristiti tek pošto novi potpis bude overen i deponovan.