Javni beležnik je dužan da čuva spise i isprave koje je sam sačinio, preuzeo od stranaka, koje mu je poverila Komora ili koje je preuzeo od svog prethodnika.

Ako su javnobeležničku ispravu sačinila dva ili više javnih beležnika, izvornik isprave u spisu čuva javni beležnik koji je na nju stavio svoj pečat.

Ako javni beležnik prestane sa radom, dužan je da o tome odmah obavesti Komoru i da istovremeno preduzme sve potrebne radnje radi čuvanja spisa, predmeta, knjiga, pečata i štambilja i druge dokumentacije, odnosno novca, hartija od vrednosti i drugih predmeta koje se kod njega nalaze na čuvanju, do stupanja na dužnost njegovog sledbenika.

Ako je potrebno, Komora rešenjem određuje lice i mesto za čuvanje preuzetih spisa i predmeta.

Protiv rešenja Komore nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Kada javnom beležniku nije postavljen zamenik, javni beležnik može da preda, u slučaju sprečenosti ili odsustva, spise na čuvanje javnom beležniku čije je službeno sedište na području istog osnovnog suda, o čemu se obaveštava Komora.

Javni beležnik, kome su spisi predati na čuvanje, dužan je da omogući uvid u spise i da izdaje prepise ili otpravke.

Ako javni beležnik nije predao na čuvanje svoje spise, a zahteva se izdavanje prepisa ili otpravka, Komora određuje javnog beležnika sa istog ili susednog područja koji će preduzeti te radnje.

Kada javni beležnik sazna da je lice čije se zaveštanje (testament) nalazi u njegovim spisima umrlo ili je proglašeno za umrlo, dužan je da nadležnom ostavinskom sudu dostavi izvornik zaveštanja, odnosno zapisa o deponovanju zaveštanja (testamenta) u sudu, koje je sačinio kao javni beležnik i da o tome napravi zabelešku u spisu.

Komora vodi poseban registar zaveštanja (testamenata) odnosno registar deponovanih zaveštanja (testamenata) koje su sačinili javni beležnici i na zahtev suda dostavlja podatke iz tog registra.