Javnobeležniči zapisi, javnobeležnički zapisnici i javnobeležničke potvrde mogu postojati u obliku izvornika, otpravka ili prepisa.

Izvornik javnobeležničke isprave sadrži sve elemente predviđene ovim zakonom i Javnobeležničkim poslovnikom i overen je od strane javnog beležnika potvrdom da se radi o izvorniku, koju javni beležnik upisuje i potpisuje na kraju isprave i overava pečatom.

Izvornik javnobeležničke isprave čuva javni beležnik koji ju je sačinio, ako ovim zakonom ili drugim propisom nije određeno drukčije.

Otpravak je potpuni prepis javnobeležničke isprave koji je označen kao otpravak i koji je overen na isti način kao i izvornik i koji u pravnom prometu zamenjuje javnobeležničku ispravu.

Ako je javnobeležnička isprava izvršna i ako se otpravak daje radi izvršenja, na otpravku se označava da je izvršan.

Prepis javnobeležničke isprave je u svemu istovetan izvorniku ili delu izvornika ako je na zahtev lica izdat delimičan prepis, a u čijoj overi javni beležnik navodi da se radi o prepisu, kao i mesto i vreme u kome je izdat i ime ovlašćenog lica kome je izdat.

Primerak podnete i solemnizovane isprave može postojati u obliku prepisa.

Svaki izvornik isprave mora biti overen od strane javnog beležnika, a prepis isprave overava se na zahtev stranke.

Overa isprave sadrži elemente određene ovim zakonom za određenu vrstu javnobeležničke isprave.

Kad je to zakonom određeno, javnobeležničkoj ispravi se prilažu druge isprave ili spisi.

Na javnobeležničkoj ispravi se upisuje naziv i oznaka druge isprave ili spisa koji joj se prilažu.

Prilozi se čuvaju uz izvornik javnobeležničke isprave u spisima predmeta.

Izvornik javnobeležničke isprave može se, ako se sa tim saglase sve stranke koje su učestvovale u postupku, u obliku javnobeležničke isprave izdati stranci koja je učestvovala u pravnom poslu o kojem se sačinjava isprava, lično ili njenom zastupniku, stranci koja je dala izjavu, koja je tražila utvrđivanje određenih činjenica ili sastavljanje zapisnika, odnosno koja je preduzela radnje o kojima se sastavlja zapisnik, te svakoj stranci koja je tražila izdavanje potvrde ili overu, kao i licu u čiju je korist pravni posao zaključen, odnosno naslednicima ovih lica.

Izvornici izvršnih javnobeležničkih isprava i javnobeležničkih isprava o izjavama za slučaj smrti ne mogu se izdavati strankama, ali se predaju sudu ili drugom organu ili licu, u skladu sa propisom koji uređuje takvu izjavu volje.

Izvornik se može izdati i stranci, ako dokaže da joj je neophodan za ostvarivanje prava u inostranstvu, po propisima strane države.

U slučaju izdavanja izvornika, javni beležnik će u predmet priložiti prepis isprave, kao i javne isprave u kojima se potvrđuje osnov izdavanja, a u registar navesti vreme izdavanja i ime lica, odnosno organa kome je isprava izdata.

Stranka ili drugo lice čiji je zahtev za izdavanje izvornika odbijen, može se obratiti predsedniku osnovnog suda na čijem se području nalazi službeno sedište javnog beležnika, sa zahtevom da javnom beležniku naloži izdavanje izvornika isprave.

U zahtevu predsedniku suda iz

stava 5. ovog člana

, stranka ili drugo lice dužni su da učine verovatnim da je javni beležnik bez opravdanih razloga odbio izdavanje izvornika isprave. O zahtevu predsednik suda odlučuje tako što rešenjem nalaže javnom beležniku da izda izvornik isprave ili odbija zahtev.

Protiv rešenja iz

stava 6. ovog člana

kojim se nalaže javnom beležniku da izda izvornik isprave, javni beležnik može izjaviti prigovor osnovnom sudu na čijem se području nalazi službeno sedište javnog beležnika u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.

O prigovoru iz

stava 7. ovog člana

odlučuje sud po pravilima vanparničnog postupka.

Rešenje iz

stava 6. ovog člana

kojim se odbija zahtev stranke može se pobijati žalbom na koju se shodno primenjuju pravila vanparničnog postupka.

Javni beležnik dužan je da, kada sačini izvornik ili solemnizuje nejavnu ispravu, izda po jedan otpravak izvornika ili primerak solemnizovane isprave svakom licu koje je učestvovalo u pravnom poslu o kojem se sačinjava isprava, lično ili preko punomoćnika ili zastupnika, stranci koja je dala izjavu, koja je tražila utvrđivanje određenih činjenica ili sastavljanje zapisnika, odnosno koja je preduzela radnje o kojima se sastavlja zapisnik i svakoj stranci koja je tražila izdavanje potvrde ili overu, kao i licu u čiju je korist pravni posao zaključen, odnosno naslednicima tih lica.

U izvorniku isprave se navodi kome se izdaje otpravak isprave.

Ako je javnobeležnička isprava izvršna, javni beležnik je dužan da otpravak izvornika ili primerak izda licu koje je u ispravi označeno kao poverilac, odnosno njegovim naslednicima, ako su ispunjeni uslovi za izvršenje predviđeni zakonom.

Overeni ili neovereni prepis izvršne isprave javni beležnik dužan je da izda licima iz

stava 1. ovog člana

, kao i svedocima, veštacima, prevodiocima i tumačima, kojima se isprava izdaje na njihov zahtev i trošak, ako u samoj ispravi nije drukčije određeno, a prepis zaveštanja samo zaveštaocu ili licu koje je on izričito ovlastio u obliku javne isprave.

Javni beležnik dužan je da izda ili da na uvid prepis isprave koju je dužan da čuva, na zahtev Komore, Ministarstva ili suda, kada je potrebno radi vršenja nadzora nad radom javnog beležnika, ako se time ne krši obaveza čuvanja javnobeležničke tajne.

Na odbijanje izdavanja otpravka i prepisa javnobeležničke isprave shodno se primenjuju odredbe člana 108. st. 5. do 9. ovog zakona.