Javni beležnik sastavlja javnobeležničke isprave na srpskom jeziku kao službenom jeziku, ćiriličkim pismom, a na područjima one jedinice lokalne samouprave gde je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, javnobeležničke isprave se sastavljaju na srpskom jeziku ćiriličkim pismom ili na jeziku i pismu nacionalne manjine ili na oba jezika i pisma, u skladu sa zahtevom stranke.

Javni beležnik može, na zahtev stranke, sastaviti ispravu i na stranom jeziku ako ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik na kojem sastavlja ispravu i ako je isprava namenjena upotrebi u inostranstvu.

Ako stranke, odnosno drugi učesnici u sastavljanju isprave iz

stava 1. ovog člana

ne razumeju jezik na kojem je isprava sastavljena, isprava mora da sadrži klauzulu potpisanu od strane stranke da im je sadržina isprave bila u celosti prevedena.