Javni beležnik nije zastupnik stranke, već lice koje je ovlašćeno da obavlja poslove određene ovim zakonom.
Javni beležnik je dužan da se za vreme i izvan obavljanja delatnosti ponaša u skladu sa poštovanjem i poverenjem koji se ukazuju njegovoj službi.
Javni beležnik ne sme posredovati u zaključenju pravnih poslova, preuzeti jemstvo ili dati drugo obezbeđenje stranci u vezi neke službene radnje, a dužan je da vodi računa da ni lica koja kod njega rade ne preduzimaju takve radnje.
Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je ovim zakonom drukčije propisano.
Javni beležnik je dužan da odbije obavljanje službene radnje:
1)
ako je ona nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja;
2)
ako utvrdi da je radnja prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice;
3)
ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica;
4)
ako raspolaže sa činjenicama da stranka nema ozbiljnu i slobodnu volju da zaključi određeni posao.
Ako javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave, rešenjem će odbiti da preduzme službenu radnju.
Protiv rešenja o odbijanju javnog beležnika da preduzme službenu radnju stranka može izjaviti prigovor nadležnom sudu na čijem području se nalazi službeno sedište postupajućeg javnog beležnika u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja prigovora.
Protiv rešenja suda kojim se usvaja prigovor stranke i nalaže postupajućem javnom beležniku da preduzme traženu službenu radnju, javni beležnik nema pravo žalbe.
Protiv rešenja kojim se odbija prigovor, stranka može izjaviti žalbu nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Sud je dužan da o žalbi odluči u roku od 15 radnih dana od dana dostavljanja žalbe.
u kojima je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2)
ako mu je stranka ili zakonski zastupnik stranke ili punomoćnik stranke, srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili mu je supružnik, vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
3)
ako je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika;
4)
ako je sa strankom bio u poslovnom odnosu povodom posla za koji treba da sačini, potvrdi ili izda ispravu, ako je bio punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje je stranka u postupku pred njim;
5)
ako on ili njegov srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva ili njegov supružnik ili vanbračni partner ili srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva, bez obzira na to da li je brak prestao ili nije, stiču pravo ili neku drugu korist iz odnosa povodom kojeg treba da sačini ispravu;
6)
ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
U slučaju sumnje o postojanju razloga za izuzeće, javni beležnik je ovlašćen da uskrati obavljanje službene radnje ili sačinjavanje javnobeležničke isprave, uz istovremeno obaveštenje Komore koje se smatra zahtevom za izuzeće.
O zahtevu za izuzeće javnog beležnika odlučuje Komora.
Javnobeležnička isprava koju je sačinio javni beležnik protivno odredbama ovog člana, nema pravno dejstvo javne isprave.
Javni beležnik ne sme da se povezuje, sarađuje, odnosno da koristi zajednički poslovni prostor sa advokatom ili sa drugim fizičkim ili pravnim licem radi zajedničkog obavljanja delatnosti.
Dva ili više javnih beležnika mogu u istim prostorijama, uz korišćenje zajedničkog administrativnog osoblja, uređaja i opreme, obavljati delatnost ako im to odobri ministar, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Komore, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Javni beležnik je dužan da čuva kao tajnu podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti, osim ako iz zakona, volje stranaka ili sadržine pravnog posla ne proizlazi nešto drugo.
Javnobeležničku tajnu dužna su da čuvaju i lica zaposlena kod javnog beležnika.
Javni beležnik i lica zaposlena kod javnog beležnika dužna su da pruže podatke iz
sudu, organu uprave ili drugom nadležnom organu pred kojim se vodi postupak, saglasno odredbama zakona koji uređuju te postupke.
Stranke mogu javnog beležnika osloboditi čuvanja javnobeležničke tajne.
Ako je stranka umrla ili bi njenu izjavu bilo moguće pribaviti samo uz velike teškoće, javni beležnik može tražiti da ga dužnosti čuvanja javnobeležničke tajne oslobodi osnovni sud na čijem području ima službeno sedište, a sud je dužan da prethodno zatraži mišljenje Komore.
Obaveza čuvanja javnobeležničke tajne postoji i nakon prestanka delatnosti javnog beležnika, odnosno prestanka zaposlenja kod javnog beležnika. Ova obaveza je trajna.
Javni beležnik je dužan da naknadi štetu koju je prouzrokovao u obavljanju delatnosti.
Javni beležnik odgovara za svaku štetu koju su prouzrokovali javnobeležnički pripravnik, javnobeležnički saradnik i javnobeležnički pomoćnik, kao i administrativno osoblje koje radi u javnobeležničkoj kancelariji, nezavisno od toga da li oni prema opštim pravilima i samostalno odgovaraju.
, ima pravo regresa ako je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom, u roku od jedne godine od kada je štetu naknadio.
Država ne odgovara za štetu koju prouzrokuje javni beležnik.
Na odgovornost za štetu koju prouzrokuje Komora i na osiguranje od te odgovornosti shodno se primenjuju odredbe o odgovornosti i osiguranju javnih beležnika.
Javni beležnik je dužan da pre početka rada zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao prouzrokovati obavljanjem delatnosti.
Osiguranje obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje javnobeležničkog zamenika, pomoćnika, pripravnika i drugih lica koja rade kod javnog beležnika.
Najniži iznos osiguranja određuje Komora, uz saglasnost Ministarstva.
, u skladu sa kolektivnim ugovorom o osiguranju koji zaključi Komora sa osiguravajućim društvom.
Smatraće se da je javni beležnik osiguran od odgovornosti preko Komore kada je podneo zahtev za osiguranje preko Komore, ako je pre nastanka štete zaključen ugovor o kolektivnom osiguranju iz
Javni beležnik može da koristi pečat i štambilje samo za radnje koje je preduzeo tokom obavljanja svoje delatnosti.
Ako javnom beležniku nestanu pečat ili štambilj ili ih izgubi, kao i ako je potrebno da se promeni sadržina pečata i štambilja zbog promene imena ili sedišta javnog beležnika, dužan je da bez odlaganja o tome obavesti Komoru.
Novi pečat, odnosno štambilj, koji se mora razlikovati od prethodnog, javni beležnik može upotrebljavati posle overe otiska.
Javni beležnik je dužan da preda Komori pronađeni ili izmenjeni prethodni pečat ili štambilj, a Komora je dužna da ga komisijski uništi.
Ako javni beležnik izmeni potpis, može ga koristiti tek pošto novi potpis bude overen i deponovan.
, elektronskim uređajem za pisanje teksta koji omogućava trajnost isprave.
Izuzetno, ako zbog razloga hitnosti, elektronski uređaj za pisanje teksta nije dostupan, javnobeležničke isprave mogu se ispisati mehaničkim uređajem za pisanje ili rukom, čitkim rukopisom, mastilom ili hemijskom olovkom.
Prazna mesta u javnobeležničkoj ispravi označavaju se crtama.
Brojevi koji označavaju iznose, datume, kao i druge brojčane oznake, ispisuju se slovima, osim:
1)
brojeva i datuma koji označavaju zemljišnoknjižne uloške ili katastarske parcele;
2)
registarskih brojeva i oznaka spisa i stvari i drugih registarskih brojeva;
3)
brojeva i datuma službenih glasila i članova propisa;
4)
brojeva, oznaka i datuma izdavanja isprava na osnovu kojih se utvrđuje identitet stranke, svedoka i tumača u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave,
5)
registarskih brojeva motornih vozila, plovila ili vazduhoplova;
6)
registarskih brojeva i datuma spisa koje vodi javni beležnik;
U javnobeležničkoj ispravi ne sme biti reči ili znakova iznad početka teksta, između redova ili van margine teksta, a ako se na ovim mestima nalaze, smatra se da ne postoje.
Tekstom javnobeležničke isprave, pored teksta njene sadržine, smatra se i oznaka javnobeležničkog spisa, naziv isprave, mesto, vreme i datum sačinjavanja isprave, izjave svedoka i tumača, način utvrđivanja identiteta stranaka, svedoka i tumača, zakonskih zastupnika, punomoćnika i ovlašćenog lica organa starateljstva, kad učestvuju u postupku, kao i potpisi.
U javnobeležničkoj ispravi ne sme se ništa brisati, a ako je potrebno da se deo teksta precrta to mora biti učinjeno tako da precrtani deo teksta ostane čitljiv.
Za precrtavanje treba koristiti mastilo crvene boje.
Na kraju teksta isprave jasno se naznačava mesto u tekstu i obim teksta koji je precrtan.
Izmena i dopuna teksta isprave pišu se na kraju teksta isprave, tako što se naznačava na koji deo teksta se izmena ili dopuna odnosi.
Ako se nakon izdavanja javnobeležničke isprave uoče očigledne greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne tehničke greške u pisanju i računanju, javni beležnik će po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka izvršiti ispravljanje javnobeležničke isprave.
Ispravljanje javnobeležničke isprave odnosi se samo na ispravljanje grešaka u tekstu isprave, a ne i na izmenu sadržine isprave.
Postupak i način ispravljanja javnobeležničke isprave nakon izdavanja isprave bliže se uređuje Javnobeležničkim poslovnikom.
Za ispravljanje javnobeležničke isprave javnom beležniku ne pripada nagrada i naknada za troškove.
povezuju se jemstvenikom, a oba kraja jemstvenika pričvršćuju se pečatnim voskom ili nalepnicom i overavaju pečatom javnog beležnika.
Na isti način se povezuju isprave koje po zakonu ili drugom propisu moraju biti priložene javnobeležničkoj ispravi, a ako ih nije moguće povezati, na kraju javnobeležničke isprave se ispisuje tekst o broju i sadržini priloženih isprava, sa njihovim oznakama i datumima izdavanja i to ispred potpisa, a priložene isprave se ostavljaju i čuvaju u zajedničkom omotu spisa.
Javnobeležničku ispravu potpisuju stranke i javni beležnik.
Potpisi se ne smeju stavljati preko teksta isprave.
Javnobeležničku ispravu svojeručno potpisuje javni beležnik, a pored potpisa na poslednjoj stranici isprave otiskuje svoj pečat i štambilj.
Potpis javnog beležnika i otiskivanje njegovog pečata i štambilja smatraju se overom isprave.
Pre javnog beležnika, ispravu potpisuju stranke, a svedoci, tumači, prevodioci, zakonski zastupnici, punomoćnici i ovlašćena lica organa starateljstva - onda kad je to ovim zakonom određeno.
Ako stranka ne zna da čita ili piše, ispravu potpisuju dva punoletna pismena i poslovno sposobna svedoka pred kojima stranka stavlja svoj otisak prsta.
Svojim potpisom svedoci potvrđuju da je otisak prsta ostavila određena stranka.
Ako se javnobeležnički zapis i zapisnik sastoji od više stranica, svaku stranicu potpisuju stranke i javni beležnik.
Ako se javnobeležničke potvrde i solemnizovane isprave sastoje od više stranica, svaku stranicu potpisuje javni beležnik, a poslednju stranicu isprave potpisuju stranke i drugi učesnici u postupku.
Ako se javnobeležnička overa sastoji od više stranica, svaku stranicu potpisuje javni beležnik.
Javnobeležnička isprava koja je sačinjena u elektronskom obliku, a nije otisnuta na hartiji, smatra se javnobeležničkom ispravom ako javni beležnik i stranke imaju elektronski potpis prijavljen i deponovan u skladu sa zakonom, ako ispunjava druge uslove određene zakonom i ako je sastavljena u elektronskom formatu koji određuje ministar posebnim aktom.
moraju biti uneseni: oznaka broja stranica elektronskog formata i broj karaktera, kao i oblik (font) i veličina slova, elektronski program u kojem je isprava sastavljena, kao i zvanične tehničke karakteristike računara.
ima svojstvo javne isprave samo u slučajevima određenim zakonom i može se koristiti kao javna isprava samo kad je to zakonom predviđeno.
Strana javnobeležnička isprava sačinjena samo u elektronskom obliku ima, pod uslovom uzajamnosti, svojstvo javne isprave kad je to određeno zakonom države čiji je javni beležnik sastavio ispravu i zakonom Republike Srbije i može se koristiti kao javna isprava u Republici Srbiji samo kad je korišćenje javnih isprava u elektronskom obliku predviđeno zakonom Republike Srbije.
Isprave sačinjene u elektronskom obliku stiču puno dejstvo javnobeležničkih isprava otiskivanjem na hartiji, ako ispunjavaju uslove predviđene .
Obaveza i način čuvanja isprava koje su sačinjene samo u elektronskom obliku uređuje se u skladu sa posebnim zakonom.
Javni beležnik je dužan da u ispravi koju sačinjava verno zapiše sadržinu izjava koje su pred njim date, kao i istinito opiše činjenice koje je neposredno saznao.
ugovor o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica;
2)
sporazum o zakonskom izdržavanju, u skladu sa zakonom;
3)
ugovor o hipoteci i založna izjava ako sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje, bilo sudskim bilo vansudskim putem.
ime i prezime javnog beležnika, izjavu da postupa u svojstvu javnog beležnika i oznaku sedišta javnog beležnika;
2)
ime i prezime, podatke o mestu i datumu rođenja, kao i o adresi i prebivalištu stranaka u postupku koje zaključuju pravni posao ili daju izjavu ili sačinjavaju zaveštanje, ime i prezime, adresu i prebivalište zakonskog zastupnika i punomoćnika stranke, odnosno naziv i sedište stranke - pravnog lica i ime i prezime, adresu i prebivalište njegovog zastupnika;
3)
podatke o načinu utvrđivanja identiteta stranaka, svedoka, zakonskih zastupnika i drugih učesnika;
4)
ime i prezime, adresu i prebivalište svedoka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku sastavljanja javnobeležničkog zapisa i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta i osnova zastupanja;
5)
tekst sadržine pravnog posla, zaveštanja (testamenta) ili izjave, odnosno zapis o poništaju izgubljene, uništene ili oštećene isprave;
6)
označenje isprava koje se prilažu javnobeležničkom zapisu, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih i drugih javnih knjiga;
7)
datum i čas, kao i mesto sastavljanja javnobeležničkog zapisa, ako se zapis sastavlja van javnobeležničke kancelarije;
8)
izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi učesnici, poučeni o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, zaveštanja (testamenta) ili izjave, kao i da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale;
9)
potpise stranaka, zakonskih i drugih zastupnika, punomoćnika, tumača i drugih učesnika;
10)
potpis javnog beležnika, kao i pečat i štambilj javnog beležnika.
Javnobeležnički zapis koji ne sadrži podatke određene u ovog člana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave.
Javnobeležnički zapis koji ne sadrži ni podatke iz
Javnobeležnički zapis je izvršna isprava ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje. Ako prinudno izvršenje ne sprovodi sud, javnobeležnički zapis mora imati i druge posebne elemente predviđene zakonom.
Na osnovu javnobeležničkog zapisa koji sadrži obavezu zasnivanja, prenosa, ograničenja ili ukidanja nekog prava koje se upisuje u registre nepokretnosti može se neposredno sprovesti upis u registar, ako je lice koje se obavezuje u tom zapisu izričito na to pristalo.
Na osnovu javnobeležničkog zapisa na osnovu koga je u registre nepokretnosti upisana hipoteka ili drugo pravo unovčenja nepokretnosti, na određenoj nepokretnosti može se neposredno zahtevati izvršenje na toj nepokretnosti nakon dospelosti obezbeđenog potraživanja, odnosno drugog prava unovčenja nepokretnosti, ako je lice koje se zapisom obavezalo u njemu na to izričito pristalo. Za sprovođenje vansudskog izvršenja potrebno je da budu ispunjeni i posebni uslovi predviđeni zakonom.
Ako obaveza zavisi od nastupanja uslova ili isteka roka koji nije kalendarski određen, za izvršnost javnobeležničkog zapisa, ako se strane u tom zapisu drukčije ne dogovore, potrebno je da se javnom ispravom ili ispravom na kojoj je overen potpis poverioca, a ako to nije moguće, pravnosnažnom parničnom presudom, utvrdi da je uslov nastupio, odnosno da je rok istekao.
U slučajevima kad je javnobeležnički zapis izvršna isprava, javni beležnik, na zahtev stranke, sam stavlja potvrdu o izvršnosti na ispravu.
Izvršnost javnobeležničkog zapisa može se pobijati po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak. Sud, odnosno drugi organ ili lice koje sprovodi izvršenje obustaviće izvršenje ako utvrdi da prilikom sačinjavanja javnobeležničkog zapisa nisu ispunjeni uslovi koji se zahtevaju da bi taj zapis imao snagu javne ili izvršne isprave.
zapisnik sa osnivačke skupštine i druge skupštine akcionarskog društva koje ima više od 100 akcionara, ako je to predviđeno osnivačkim aktom;
2)
zapisnik sa sednice drugog organa akcionarskog društva, kada taj organ, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i opštim aktom tog društva odlučuje o pitanjima iz nadležnosti skupštine društva.
Osnivačkim aktom privrednog društva može se predvideti da oblik javnobeležničkog zapisnika mora imati zapisnik sa sednice i drugih organa društva, odnosno zapisnik sa sednice organa druge vrste privrednog društva.
, javni beležnik može saslušati svedoke, utvrditi sadržinu isprava, a po potrebi, može zatražiti nalaz i mišljenje veštaka.
Činjenice nastupile radnjom javnog beležnika učinjenom na zahtev stranke, od kojih zavisi punovažnost i obaveza ispunjenja pravnih poslova ili nastupanje pravnog dejstva izjava iz
, a naročito protesti, opomene, raskidi, otkazi i dostave, mogu se utvrditi javnobeležničkim zapisnikom i kada za njih nije predviđeno da se utvrđuju u sudskom ili upravnom postupku.
U obliku javnobeležničkog zapisnika, pored zapisnika koje sastavlja sud ili drugi organ određen zakonom, javni beležnik može:
1)
sastaviti zapisnik o obezbeđenju dokaza pre pokretanja parničnog ili vanparničnog postupka, odnosno pre pokretanja postupka za izricanje mere obezbeđenja, kao i pre pokretanja upravnog postupka, pod uslovima određenim zakonima koji uređuju parnični i izvršni postupak;
2)
pod uslovima predviđenim u zakonu kojim se uređuje parnični postupak, u okviru postupka pravne pomoći, saslušati svedoka čiji je iskaz potreban ili će biti potreban u vanparničnom ili u upravnom postupku;
3)
obrisana odredba
4)
zaključiti poravnanje pre pokretanja parničnog, vanparničnog ili upravnog postupka, po pravilima zakona kojim se uređuju parnični, vanparnični, izvršni i opšti upravni postupak, sa dejstvom sudskog poravnanja, odnosno poravnanja zaključenog pred organom uprave;
5)
utvrditi sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno da se zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari dužnika, obezbeđuje novčano potraživanje i koji ima snagu sudskog poravnanja;
6)
primiti na zapisnik izjave o činjenicama od kojih zavisi izricanje mera obezbeđenja;
7)
primiti na zapisnik izjavu poverioca o produženju roka za izvršenje obaveze dužnika utvrđene u izvršnoj ispravi;
8)
primiti na zapisnik izjave svedoka ili na drugi način utvrditi činjenice o tome da li je nastupio uslov određen sudskim poravnanjem ili poravnanjem zaključenim pred organom uprave, od kojeg zavisi nastupanje izvršnosti tog poravnanja;
9)
primiti na zapisnik druge izjave ili utvrditi druge činjenice određene zakonom.
ime i prezime javnog beležnika, izjavu da postupa u svojstvu javnog beležnika i označenje sedišta javnog beležnika, a ako se zapisnik sastavlja van javnobeležničke kancelarije, označenje mesta i adrese sastavljanja zapisnika;
2)
ime i prezime, podatke o mestu i datumu rođenja, kao i o adresi prebivališta stranke, ime i prezime, adresu prebivališta zakonskog zastupnika i punomoćnika stranke, odnosno naziv i sedište stranke - pravnog lica i ime i prezime, adresu prebivališta njegovog zastupnika;
3)
podatke o načinu utvrđivanja identiteta stranaka, svedoka, zakonskih zastupnika i drugih zastupnika stranaka;
4)
ime i prezime, adresu prebivališta svedoka, veštaka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku sastavljanja javnobeležničkog zapisnika i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta i osnova zastupanja, odnosno učestvovanja;
5)
tekst sadržine izjave, opis iznesenih i opaženih činjenica, opis neposrednog opažanja javnog beležnika o činjenicama koje su od značaja za sastavljanje javnobeležničkog zapisnika, opis stvari i prava koja čine zaostavštinu i procenu njihove vrednosti, opis preduzetih radnji javnog beležnika i drugih učesnika u postupku, opis sadržine isprava u koje je javni beležnik izvršio uvid, iskaz veštaka, kao i pismeni otpravak njegovog nalaza i mišljenja i ostale podatke o izjavama, radnjama i činjenicama koje se unose u javnobeležnički zapisnik;
6)
ako se zapisnik ne sastavlja u jednom danu ili ako se sastavlja u jednom danu, ali sa dužim prekidima, u zapisniku će se konstatovati dan i vreme davanja izjava, preduzimanja radnji ili iznošenja ili opažanja činjenica;
7)
označenje isprava koje se prilažu javnobeležničkom zapisniku, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih i drugih javnih knjiga;
8)
datum, vreme i mesto sastavljanja javnobeležničkog zapisnika;
9)
izjavu da su učesnici poučeni o sadržini i pravnim posledicama davanja određene izjave, opažanja, opisivanja i zapisničkog utvrđivanja određenih činjenica, kao i da su upozoreni da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostali;
10)
potpise stranaka, zakonskih i drugih zastupnika, punomoćnika, prevodioca i tumača;
11)
potpis javnog beležnika, kao i pečat i štambilj javnog beležnika.
Javnobeležnički zapisnik koji ne sadrži podatke određene
Svaka stranka u postupku sastavljanja javnobeležničkog zapisnika koja za to ima pravni interes, može dokazivati da činjenice koje su utvrđene u javnobeležničkom zapisniku nisu istinite.
Na zahtev stranke, javni beležnik je dužan, pored javnobeležničke isprave, da joj izda potvrdu o tome da je javnobeležnička isprava sačinjena, kao i potvrdu o naplaćenim troškovima.
Na zahtev svedoka, prevodioca, tumača, veštaka, zakonskog zastupnika, službenog lica organa starateljstva i zastupnika pravnog lica, javni beležnik je dužan da izda potvrdu o prisustvu ovih lica u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave, njihovom svojstvu i vremenu koje su proveli u postupku sastavljanja isprave.
Pored drugih organa i lica koja su ovlašćena zakonom, javni beležnik je ovlašćen da izda:
1)
potvrdu da je određeno lice u životu, ako to lice poznaje lično ili ako utvrdi njegov identitet u skladu sa odredbama ovog zakona, s tim što je u potvrdi dužan potvrditi da je bio u neposrednom kontaktu sa tim licem u određeni dan i čas, kao i da opiše način na koji je utvrdio njegov identitet;
2)
potvrdu da je isprava koja se po zakonu mora podneti na uvid, bila u prisustvu javnog beležnika, podneta na uvid ovlašćenom licu, s tim što je javni beležnik dužan da u potvrdi navede datum i čas podnošenja isprave, da potvrdi koja su lica bila prisutna podnošenju isprave na uvid i da utvrdi njihov identitet, svojstva i ovlašćenja, na način određen ovim zakonom;
3)
potvrdu da je izjava volje koja se po zakonu mora saopštiti određenom licu u prisustvu javnog beležnika bila i saopštena, sa datumom i časom saopštavanja izjave, kao i podacima o identitetu, svojstvima i ovlašćenjima lica koja su bila prisutna, a koje je utvrdio na način predviđen ovim zakonom;
4)
potvrdu o protestu menice ili čeka, prema odredbama zakona o menici odnosno o čeku, ako je protest podigao javni beležnik ili stranka;
5)
druge potvrde određene zakonom.
Potvrda se sastavlja u skladu sa odredbama i ima snagu javne isprave.
Javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno.
U obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju se naročito:
1)
ugovor o prometu nepokretnosti;
2)
ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje;
3)
ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti;
4)
ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).
Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o zajmu novca iz
ovog člana dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde.
ovog člana javni beležnik je dužan da upiše identifikacione podatke o zajmodavcu i zajmoprimcu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta ili boravišta), kao i podatke o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.
Potvrđivanje isprave vrši se stavljanjem klauzule o potvrđivanju (solemnizaciona klauzula) koja je uslov za punovažnost pravnog posla.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
ime i prezime javnog beležnika, naznaku da postupa u svojstvu javnog beležnika i podatke o sedištu javnog beležnika;
2)
ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta stranaka, odnosno naziv i sedište stranke - pravnog lica i ime i prezime, adresu i prebivalište njegovog zastupnika;
3)
način na koji je utvrđen identitet stranaka;
4)
ime, prezime, datum rođenja i adresu prebivališta zastupnika i način na koji je utvrđen njegov identitet i ovlašćenje za zastupanje;
5)
ime i prezime i adresu prebivališta svedoka, prevodioca i tumača ako su učestvovali u postupku potvrđivanja isprave i podatke o načinu utvrđivanja njihovog identiteta;
6)
izjavu javnog beležnika da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one usmeno izjavile da je njihova volja u svemu verno uneta i svojeručno potpisale ispravu;
7)
označenje isprava koje se prilažu klauzuli o potvrđivanju, kao što su punomoćja, izvodi iz matičnih knjiga, katastra nepokretnosti, zemljišnih i drugih javnih knjiga;
8)
datum i čas potvrđivanja isprave;
9)
mesto potvrđivanja isprave, ako se potvrđivanje isprave vrši izvan javnobeležničke kancelarije;
10)
izjavu da su stranke, a kad je potrebno i drugi učesnici, poučeni o sadržini i pravnim posledicama pravnog posla, kao i izjavu da su stranke upozorene da su njihove izjave nejasne, nerazumljive ili dvosmislene, kao i da su i posle upozorenja pri takvim izjavama ostale;
11)
broj pod kojim je potvrđena isprava zavedena u opšti poslovni upisnik;
12)
potpise stranaka, zastupnika, svedoka, tumača i drugih učesnika;
13)
potpis i pečat javnog beležnika.
Klauzula o potvrđivanju privatne isprave koja ne sadrži podatke određene u ovog člana nema svojstvo niti pravno dejstvo javne isprave.
Klauzula o potvrđivanju isprave stavlja se na posebnu ispravu koja se povezuje s podnetom ispravom jemstvenikom, a oba kraja jemstvenika pričvršćuju se pečatnim voskom ili nalepnicom i overavaju pečatom javnog beležnika.
Ako se podneta isprava sastoji od više listova, javni beležnik povezuje klauzulu o potvrđivanju sa svim listovima i u klauzuli naznačava od koliko listova i stranica se sastoji podneta isprava.
Sa primerkom podnete isprave koji zadržava kod sebe javni beležnik povezuje jedan primerak klauzule o potvrđivanju i sve isprave koje su priložene klauzuli o potvrđivanju.
Javni beležnik potvrđuje ispravu ako je odštampana na hartiji, napisana u skladu sa službenom upotrebom jezika i pisma i čije margine su dovoljno široke da se može povezati jemstvenikom.
Javni beležnik neće potvrditi ispravu u kojoj su pojedina mesta ispravljena, preinačena, brisana, precrtana, umetnuta ili dodata, odnosno koja je pocepana, oštećena ili sumnjiva po svom spoljašnjem obliku.
Ako se podneta isprava sastoji iz više listova koji su odštampani jednostrano, javni beležnik je dužan da to napomene u klauzuli o potvrđivanju.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu, javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje tog posla i da li su ovlašćene da preduzmu pravni posao.
i kada u postupku za potvrđivanje isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje i da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme odnosni pravni posao.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik će rešenjem odbiti da potvrdi ispravu.
Javni beležnik je dužan da objasni strankama smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.
Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz ovog člana, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu.
Javni beležnik je ovlašćen da overi prevod ako istovremeno ima svojstvo sudskog prevodioca za jezik sa koga se prevod vrši, a ako se prevod vrši na strani jezik, onda i za jezik na koji se prevod vrši.
Pre overe prevoda, javni beležnik je dužan da utvrdi tačnost prevoda, u skladu sa zakonom koji uređuje postupak overe potpisa, prepisa i rukopisa.
Izvornik i prevod moraju biti spojeni na način koji je ovim zakonom propisan za spajanje isprava koje se sastoje od više stranica.
Overom javni beležnik potvrđuje da prevod isprave verno odražava sadržinu izvornog teksta isprave.
Overa se sastoji od svojeručnog potpisa javnog beležnika, otiskivanja njegovog pečata i štambilja i mesta i datuma overe.
Pravila o overavanju, dokumentima potrebnim za overu, upisivanju overenih isprava u knjige javnog beležnika i druga pitanja vezana za overe isprava koja nisu uređena ovim zakonom, bliže se uređuju Javnobeležničkim poslovnikom.
Sud može javnom beležniku poveriti sprovođenje postupka ili preduzimanje pojedinih vanparničnih radnji pod uslovima koji su predviđeni zakonom koji uređuje taj postupak.
Sud ne može javnom beležniku poveriti poslove za koje je nadležan sud po zakonu koji uređuje parnični postupak, izuzev obezbeđenja dokaza i radnji dostavljanja pismena u poverenim poslovima.
Sud ne može javnom beležniku poveriti poslove za koje je nadležan sud po pravilima zakona koji uređuju postupak izvršenja i obezbeđenja.
Sud ne može poveriti javnom beležniku poslove za koje je nadležan drugi državni organ po zakonima koji uređuju nadležnost i postupak pred tim organom.