Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničavanja i ublažavanja posledica katastrofa
Status propisa
Na snazi
Prikazana Verzija
Nema dostupnih verzija
Opšte Informacije
Donosilac
Narodna skupština Republike Srbije
Član 21. Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničavanja i ublažavanja posledica katastrofa – PRAVA LICA NA KOJE SE PODACI ODNOSE
(1) Lice na koje se podaci odnose ima pravo da od nacionalnih nadležnih organa, na zahtev i u razumnom roku, bez ograničenja, odlaganja ili dodatnih troškova dobije potvrdu da li se vrši ili ne vrši obrada podataka u skladu sa ovim sporazumom. U slučaju potvrde da se vrši obrada podataka o ličnosti, dostavljaju se sledeće informacije:
a)
svrha obrade podataka o ličnosti;
b)
kategorije podataka koje se obrađuju, naziv i kontakt podaci državnog organa, rukovaoca;
v)
informacije o primaocima ili kategorijama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni;
g)
procenjeni rok čuvanja podataka o ličnosti ili, ukoliko to nije moguće, kriterijumi koji se koriste za određivanje tog roka;
d)
informacija o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva ispravka ili brisanje podataka ili ograničenje u pogledu obrade podataka o ličnosti ili prava na prigovor na obradu;
đ)
pravo na podnošenje pritužbe nadzornom organu;
e)
ukoliko se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se podaci odnose, dostavlja se svaka dostupna informacija o njihovom izvoru.
(2) Lice na koje se podaci odnose ima pravo da traži ispravku, brisanje ili ograničenje obrade podataka o ličnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima država Ugovornih strana. Ukoliko se licu na koje se podaci odnose uskrati pravo na ispravku, brisanje ili ograničavanje obrade podataka o ličnosti, preduzete mere se moraju saopštiti pisanim putem i lice na koje se podaci odnose, mora biti obavešteno o mogućnostima koje predviđa nacionalno zakonodavstvo u smislu podnošenja pritužbe ili žalbe.
(3) Ugovorne strane, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima svojih država, mogu ograničiti pristup informacijama kada takvo ograničavanje predstavlja neophodnu i odgovarajuću meru, uz poštovanje legitimnih interesa lica na koje se podaci odnose:
a)
kako bi se izbeglo ometanje istraga ili pravnih ili zvaničnih postupaka;
b)
kako bi se izbeglo ugrožavanje aktivnosti u oblasti prevencije, borbe protiv i procesuiranja krivičnih dela;
v)
za zaštitu javne bezbednosti;
g)
za zaštitu nacionalne sigurnosti;
d)
za zaštitu prava lica na koje se podaci odnose ili drugih.