1. Nadležni organi država ugovornica razmenjuju obaveštenja za koja se može predvideti da će biti od značaja za primenu odredaba ovog ugovora ili za administriranje ili prinudno izvršenje unutrašnjih zakona koji se odnose na poreze svake vrste i opisa koje zavode države ugovornice ili njihove političke ili administrativne jedinice ili jedinice lokalne samouprave, ako oporezivanje predviđeno tim zakonima nije u suprotnosti Ugovorom. Posebno se razmenjuju obaveštenja koja bi bila od pomoći državi ugovornici u sprečavanju izbegavanja ili evazije takvih poreza. Razmena obaveštenja nije ograničena čl. 1. i

2.

ovog ugovora.

2. Obaveštenje primljeno, na osnovu

stava 1. ovog člana

, od države ugovornice smatra se tajnom isto kao i obaveštenje dobijeno prema unutrašnjim zakonima te države i može se saopštiti samo licima ili organima (uključujući sudove i upravne organe) koji su nadležni za razrez ili naplatu, prinudno ili sudsko izvršenje, rešavanje po žalbama, u odnosu na poreze navedene

u stavu 1. ovog člana

ili u odnosu na kontrolu napred navedenog. Ta lica ili organi koriste obaveštenja samo za te svrhe. Oni mogu saopštiti obaveštenja u javnom sudskom postupku ili u sudskim odlukama. Izuzetno od navedenog, obaveštenja primljena od države ugovornice mogu se koristiti za druge svrhe, kada se takva obaveštenja, po zakonima obe države ugovornice, mogu koristiti za druge svrhe i, kada nadležni organ strane koja daje obaveštenje odobri takvo korišćenje.

3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao obaveza države ugovornice da:

države ugovornice;

upravnom postupku te ili druge države ugovornice;

komercijalnu ili profesionalnu tajnu ili poslovni postupak ili obaveštenje čije

bi saopštenje bilo suprotno javnom poretku.

4. Ukoliko država ugovornica traži obaveštenja u skladu sa ovim članom, druga država ugovornica će koristiti svoje mere da bi pribavila tražena obaveštenja, čak i da toj drugoj državi ta obaveštenja možda nisu potrebna za sopstvene poreske svrhe. Obaveza sadržana u prethodnoj rečenici podleže ograničenjima iz

stava 3. ovog člana

, osim ako bi ta ograničenja onemogućila državu ugovornicu da daje obaveštenja samo zbog toga što ne postoji domaća potreba za takvim obaveštenjima.

5. Odredbe

stava 3. ovog člana

ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao mogućnost države ugovornice da odbije davanje obaveštenja samo zato što obaveštenja poseduje banka, druga finansijska institucija, zastupnik ili lice koje radi u agenciji ili u fiducijarnom svojstvu ili koje ima veze sa vlasništvom interesa u licu.