1. Državljani države ugovornice ne podležu u drugoj državi ugovornici oporezivanju ili zahtevu u vezi s oporezivanjem koje je drukčije ili teže od oporezivanja i zahteva u vezi s oporezivanjem, posebno u odnosu na rezidentnost, kojima državljani te druge države ugovornice u istim uslovima, podležu ili mogu podleći. Odredba ovog stava se, nezavisno od odredaba

člana 1.

ovog ugovora, primenjuje i na lica koja nisu rezidenti jedne ili obe države ugovornice.

2. Oporezivanje stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ne može biti nepovoljnije u toj drugoj državi ugovornici od oporezivanja preduzeća te druge države ugovornice koja obavljaju iste delatnosti. Odredba ovog stava ne može se tumačiti tako da obavezuje državu ugovornicu da rezidentima druge države ugovornice odobrava lična oslobađanja, olakšice i umanjenja za svrhe oporezivanja zbog ličnog statusa ili porodičnih obaveza koje odobrava svojim rezidentima.

3. Kamata, autorske naknade, naknade za tehničke usluge i druge isplate koje preduzeće države ugovornice plaća rezidentu druge države ugovornice, pri utvrđivanju oporezive dobiti tog preduzeća, odbijaju se pod istim uslovima kao da su plaćene rezidentu prvopomenute države ugovornice, osim kada se primenjuju odredbe člana 9. stav 1, člana 11. stav 7, člana 12. stav 6. ili

člana 14. stav 7.

ovog ugovora.

4. Preduzeća države ugovornice čiju imovinu potpuno ili delimično poseduju ili kontrolišu, posredno ili neposredno, jedan ili više rezidenata druge države ugovornice, u prvopomenutoj državi ugovornici ne podležu oporezivanju ili obavezi u vezi s oporezivanjem, koje je drukčije ili teže od oporezivanja i obaveza u vezi s oporezivanjem kome druga slična preduzeća prvopomenute države podležu ili mogu podleći.

5. Odredbe ovog člana primenjuju se, izuzetno od odredaba

člana 2.

ovog ugovora, na poreze svake vrste i opisa.