Policija je organizovana tako da se policijski poslovi obavljaju 24 časa dnevno.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Radna nedelja traje pet radnih dana, odnosno 40 časova.

Izuzetno od

stava 2. ovog člana

, za pojedine policijske službenike, u zavisnosti od potreba službe, i skladu sa lokalnim prilikama, odnosno kada se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, ministar može propisati i drugačiju organizaciju rada.

Policijski službenik dužan je u obavljanju policijskih poslova da radi po posebnom rasporedu rada (dnevnom ili nedeljnom) koji određuje neposredni rukovodilac.

Neposredni rukovodilac iz

stava 1. ovog člana

dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 24 sata pre promene rasporeda radnog vremena.

Poseban raspored rada u smislu

stava 1. ovog člana

podrazumeva:

Rad u smeni, odnosno obavljanje posla naizmenično u periodima prepodnevnog (prva smena), poslepodnevnog (druga smena) i noćnog dela dana (treća smena), u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u jednom od navedenih osmočasovnih ciklusa dana (u prvoj, drugoj ili trećoj osmočasovnoj smeni), a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

Rad u turnusu, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima dužim ili kraćim od osam časova, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa (12-24 - 12-48 ili sl.).

Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

Učestala neredovnost, odnosno obavljanje posla u učestalim neredovnostima, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde policijski službenik u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja naizmenično u periodima gde nije moguće unapred utvrditi vreme radnog angažovanja, a na radnom mestu za koje je određeno da se radna aktivnost vrši punih 24 časa.

Rad i boravak na terenu, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika u terenskim uslovima života i rada, ili rad i boravak zaposlenog van mesta rada, radi obavljanja policijskih poslova i zadataka ili sprovođenja obuke. Posebnim rasporedom rada planira se organizacija radnog vremena i dnevni odmor tokom rada i boravka na terenu.

Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika van redovnog mesta rada u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji, sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja.

Kada razlozi bezbednosti ili prirode posla to zahtevaju, policijski službenici koji rade i borave na terenu, odnosno koji su interventno angažovani, ne mogu napuštati objekat smeštaja, odnosno prostor angažovanja.

U smislu ovog zakona, dnevni odmor za vreme boravka na terenu ne smatra se radnim vremenom, niti pripravnošću za rad, niti policijskom službeniku pripada pravo na uvećanje plate po ovom osnovu.

Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.

Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam sati nedeljno.

Ako policijski službenik provede na radu neprekidnih 12 časova dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a maksimalno do dodatnih četiri sata prekovremenog rada.

U slučaju saglasnosti rukovodioca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni časovi mogu se tromesečno obračunati kao slobodni časovi u odnosu 1:2, koji se mogu iskoristiti najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome su utvrđeni.

Rukovodilac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.

Policijski službenik u obavezi je pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.

Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar.

Rad policijskog službenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak računa se kao prekovremeni rad.

Neposredni rukovodilac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog službenog zadatka u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se u skladu sa propisima o radu.

Policijskom službeniku koji radi po posebnom rasporedu radnog vremena u smislu ovog zakona, korišćenje nedeljnog odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Policijski službenik koji radi u redovnom režimu radnog vremena ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.

Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Odmor iz st. 1. i 2. ovog člana organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Neposredni rukovodilac dužan je da prilikom organizacije noćnog rada i rada u smenama policijskim službenicima osigura dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno.

Kada je policijske poslove potrebno obavljati u neprekidnom trajanju, redovno radno vreme policijskih službenika koji obavljaju takve poslove može trajati duže od osam časova u periodu od 24 časa, ali ne duže od 12 časova.

O rasporedu rada policijskih službenika vodi se evidencija.

Način na koji se policijskom službeniku određuje rad po posebnom rasporedu propisuje ministar.

Izuzetno, zaposleni, a naročito policijski službenik dužan je da po nalogu nadležnog rukovodioca poslove obavlja i duže od punog radnog vremena odnosno vremena utvrđenog za prekovremeni rad, ako je to neophodno za uspešno i pravovremeno obavljanje službenog posla, kojim se obezbeđuje neposredna zaštita života i zdravlja fizičkih lica ili zaštita imovine velike vrednosti ili štićenog objekta, i ako zaposleni, odnosno policijski službenik na to pristane - a najduže dok ne prestane neposredno ugrožavanje odnosno dok mu se ne obezbedi zamena.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može zaposlenom da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku u toku korišćenja ili do otpočinjanja godišnjeg odmora, a radi obavljanja poslova koji ne trpe odlaganje, pri čemu se vodi računa o odgovornom fiskalnom upravljanju, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

U slučaju iz

stava 1. ovog člana

zaposleni ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.