koristi u svrhu utvrđivanja do koje mere finansijski leveridž doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu, rizicima poremećaja na tržištu ili rizicima za dugoročni ekonomski rast u Republici.
u vezi svih DZUAIF-ova koje ona nadzire i informacije prikupljene na osnovu izdavanja dozvole za rad DZUAIF-ovima i AIF-ovima, stavlja na raspolaganje nadležnim organima drugih država članica, ESMA-i i Evropskom odboru za sistemski rizik (European Systemic Risk Board - u daljem tekstu: ESRB) u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju saradnju između nadležnih organa. Komisija dostavlja informacije i nadležnim organima direktno zainteresovanih drugih država članica ako DZUAIF koji je subjekt nadzora Komisije ili AIF kojim upravlja taj DZUAIF, može potencijalno predstavljati značajan izvor rizika druge ugovorne strane za kreditnu instituciju ili za druge institucije značajne za sistem u drugim državama članicama.
DZUAIF je dužan da dokaže da su ograničenja u vezi finansijskog leveridža koja su utvrđena za svaki AIF kojim upravlja razumna i da on u svakom trenutku poštuje ta ograničenja.
Komisija procenjuje rizike koji bi mogli nastati zbog korišćenja finansijskog leveridža od strane DZUAIF-a u vezi sa AIF-ovima kojima upravlja i, kad je to potrebno radi očuvanja stabilnosti i finansijskog sistema, nakon što je obavestila ESMA-u, ESRB i nadležne organe relevantnog AIF-a, može ograničiti nivo finansijskog leveridža koji DZUAIF ima pravo koristiti ili uvesti druga ograničenja vezana za upravljanje AIF-om, u odnosu na AIF-ove kojima upravlja kako bi se ograničila mera do koje korišćenje finansijskog leveridža doprinosi povećanju sistemskog rizika u finansijskom sistemu ili rizicima poremećaja tržišta.
u roku od deset radnih dana pre nego stupi na snagu predložena mera ili mera bude obnovljena. Obaveštenje mora sadržati pojedinosti o predloženim merama, razloge za meru i datum kada će iste stupiti na snagu.
U izuzetnim uslovima, Komisija može odlučiti da predložene mere stupaju na snagu u periodu iz
, i uzimajući u obzir eventualno mišljenje ESRB-a, ESMA može odlučiti da finansijski leveridž koji koristi DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova predstavlja značajan rizik za stabilnost i integritet finansijskog sistema i može Komisiji izdati mišljenje u kojem će navesti koje korektivne mere je potrebno preduzeti, uključujući i ograničenje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi. ESMA će o svakoj takvoj odluci bez odlaganja obavestiti Komisiju, ESRB i Evropsku komisiju.
U slučaju kada Komisija smatra kako je neophodno preduzeti radnje koje nisu u skladu sa mišljenjem dobijenim od ESMA-e o merama koje je potrebno preduzeti za ograničavanje nivoa finansijskog leveridža koji DZUAIF ili grupa DZUAIF-ova ima pravo da koristi, dužna je da o tome obavesti ESMA-u uz navođenje razloga.
ESMA može objaviti činjenicu da Komisija nije usklađena ili da se ne namerava uskladiti sa mišljenjem koje joj je izdala. ESMA može odlučiti da objavi razloge zbog kojih se Komisija nije uskladila ili neće da se uskladi sa izdatim mišljenjem, o čemu će unapred obavestiti Komisiju.
DZUAIF-ove koji, za račun jednog ili više AIF-ova kojima upravljaju, pojedinačno ili zajednički na osnovu sporazuma čiji je cilj sticanje kontrole, stiču kontrolu nad nelistiranim društvom;
2)
DZUAIF-ove koji sarađuju sa jednim ili više drugih DZUAIF-ova na osnovu sporazuma u skladu sa kojim AIF-ovi kojima ti DZUAIF-ovi upravljaju, stiču kontrolu nad nelistiranim društvom.
Odredbe i se ne primenjuju kad su nelistirana društva:
1)
mala i srednja pravna lica u smislu zakona koji uređuje računovodstvo;
2)
subjekti posebne namene, osnovani radi kupovine, posedovanja ili upravljanja nekretninama.
Na DZUAIF-ove koji upravljaju AIF-ovima koji stiču udeo u nelistiranom društvu koji nije kontrolni udeo primenjuje se
primenjuju se na DZUAIF-ove, koji upravljaju AIF-ovima koji stiču kontrolu nad izdavaocima. U smislu navedenih članova, se shodno primenjuju.
U smislu odredaba , za nelistirana društva kontrola znači više od 50% prava glasa u društvu.
Prilikom obračuna procenta prava glasa koje AIF ima u nelistiranom društvu, u skladu sa , pored prava glasa koje ima AIF, u obzir se uzimaju i sledeća prava glasa:
1)
društva koje kontroliše AIF;
2)
fizičkih ili pravnih lica koja deluju u sopstveno ime za račun AIF-a ili društva koje kontroliše AIF.
Procenat prava glasa obračunava se na osnovu svih akcija sa pravom glasa, čak i ako je ostvarivanje tog prava ograničeno.
utvrđuje se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.
Da bi informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa zakonom koji uređuje pravnu zaštitu poslovne tajne, a koje se u skladu sa ovim odeljkom saopštavaju predstavnicima zaposlenih ili, ako oni ne postoje, samim zaposlenim, bile zaštićene kao poslovna tajna, neophodno je da ti predstavnici zaposlenih ili, ako oni ne postoje, sami zaposleni, budu eksplicitno obavešteni o tome da predmetne informacije predstavljaju poslovnu tajnu.
Komisija može da propiše slučajeve u kojima DZUAIF nije dužan da obavesti, niti je dužan da zahteva od nelistiranog društva da obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i/ili o svim ili pojedinim informacijama iz
Komisija može da propiše slučajeve u kojima nelistirano društvo ne sme da obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i/ili o svim ili pojedinim informacijama iz
Odredbe se primenjuju u skladu sa uslovima i ograničenjima propisanim odredbama zakona kojima se uređuje rad i radni odnosi u delu koji uređuje čuvanje poslovne tajne, odnosno u skladu sa propisom druge države članice kojim se uređuje ova materija.
DZUAIF koji, za račun AIF-a kojim upravlja, stiče, otuđuje ili drži akcije nelistiranog društva, dužan je da obavesti Komisiju o procentu koji AIF ima u pravu glasa u nelistiranom društvu svaki put kada takav procenat dostigne, pređe ili padne ispod pragova od 10%, 20%, 30%, 50% i 75%.
Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, u skladu sa odredbama , pojedinačno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da o sticanju kontrole obavesti:
1)
nelistirano društvo;
2)
akcionare, odnosno članove čiji su identiteti i adrese dostupni DZUAIF-u ili ih nelistirano društvo može učiniti dostupnim ili su dostupni pomoću registra kojem DZUAIF ima ili može dobiti pristup;
uslove pod kojima je kontrola stečena, uključujući informacije o identitetu različitih uključenih akcionara, fizičkih ili pravnih lica ovlašćenih da ostvaruju prava glasa u njihovo ime, i prema potrebi, lanac subjekata putem kojih stvarno imaju prava glasa;
3)
datum kad je kontrola stečena.
U svom obaveštenju nelistiranom društvu DZUAIF zahteva od uprave nelistiranog društva da, bez odlaganja, obavesti predstavnike zaposlenih ili, ako oni ne postoje, same zaposlene o sticanju kontrole od strane AIF-a i o informacijama iz
. DZUAIF ulaže sve napore da uprava nelistiranog društva, u skladu sa ovim članom, obavesti predstavnike zaposlenih ili, kad oni ne postoje, same zaposlene o tome, na odgovarajući način.
Obaveštenje iz dostavlja se bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset radnih dana od datuma kad AIF dosegne, premaši ili padne ispod praga iz
Kad DZUAIF za račun AIF-a kojim upravlja, pojedinačno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu ili u izdavaocu, dužan je učiniti dostupnima informacije navedene
akcionarima, odnosno članovima tog društva čiji su identiteti i adrese dostupne DZUAIF-u ili ih to društvo može staviti na raspolaganje ili pomoću registra do koga DZUAIF ima ili može dobiti pristup;
3)
Komisiji.
DZUAIF će učiniti dostupnima informacije o:
1)
identitetu DZUAIF-ova koji su pojedinačno ili zajednički sa drugim DZUAIF-ovima, za račun AIF-ova kojima upravljaju stekli kontrolu;
2)
politici za upravljanje i sprečavanje sukoba interesa, posebno između DZUAIF-a, AIF-a i tog društva, uključujući informacije o posebnim merama zaštite koje obezbeđuju da je svaki ugovor između DZUAIF-a i/ili AIF-a i tog društva zaključen po cenama i uslovima koje bi se ostvarile na tržištu takvih ili sličnih transakcija (princip "van dohvata ruke");
3)
politici eksterne i unutrašnje komunikacije u vezi sa društvom, posebno u pogledu zaposlenih.
. DZUAIF će nastojati da obezbedi da uprava nelistiranog društva, odnosno izdavaoca, u skladu sa ovim članom, pravovremeno obavesti predstavnike zaposlenih ili, kad oni ne postoje, same zaposlene.
Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, samostalno ili zajednički, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da objavi sopstvene namere u vezi sa budućim poslovanjem nelistiranog društva i moguće posledice na zapošljavanje u nelistiranom društvu, uključujući sve značajne promene u uslovima zapošljavanja u nelistiranom društvu:
1)
nelistiranom društvu;
2)
akcionarima, odnosno članovima čiji su identiteti i adrese dostupni DZUAIF-u ili ih može pribaviti nelistirano društvo ili su dostupni preko registra kojem DZUAIF ima ili nad kojim može dobiti pristup.
predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, samim zaposlenima nelistiranog društva.
Kad DZUAIF, za račun AIF-a kojim upravlja, stiče kontrolu u nelistiranom društvu, dužan je da Komisiji i članovima AIF-a dostavi informacije o finansiranju takvog sticanja.
, uprava nelistiranog društva učini dostupnim predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, zaposlenima unutar perioda u kojem takvi redovni godišnji finansijski izveštaji moraju biti sastavljeni u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo;
2)
za svaki takav AIF, u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima uključi informacije iz
, uključuju barem veran pregled razvoja poslovanja nelistiranog društva koje predstavlja položaj društva na kraju perioda obuhvaćenog redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. Redovni godišnji finansijski izveštaji moraju da sadrže informacije o:
1)
svim važnim događajima koji su nastupili od završetka poslovne godine;
2)
verovatnom budućem razvoju društva;
3)
sticanju sopstvenih akcija, odnosno udela.
DZUAIF koji je stekao kontrolu nad nelistiranim društvom, za račun AIF-a kojim upravlja dužan je da:
1)
zahteva i preduzme sve kako bi obezbedio da uprava nelistiranog društva učini dostupnima informacije navedene u
ovog člana koje se odnose na navedeno društvo, predstavnicima zaposlenih ili, kad oni ne postoje, samim zaposlenima, unutar perioda za objavu godišnjeg izveštaja;
ovog člana članovima, odnosno akcionarima AIF-a, u meri u kojoj su one već dostupne, ne kasnije od dana na koji je godišnji izveštaj nelistiranog društva sastavljen u skladu sa primenjivim nacionalnim propisima.
DZUAIF koji za račun AIF-a kojim upravlja, pojedinačno ili zajednički, stekne kontrolu nad nelistiranim društvom ili izdavaocem, u periodu od 24 meseca od dana sticanja kontrole nad tim društvom:
1)
ne sme da omogući, podrži niti da naloži bilo kakvu raspodelu, smanjenje osnovnog kapitala društva, otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija, odnosno udela, niti da glasa na skupštini tog društva za takve odluke;
2)
ne sme na sednicama skupštine da glasa za raspodelu iz
, smanjenje osnovnog kapitala, otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija, odnosno udela društva onda kada je ovlašćen da ostvaruje pravo glasa za račun AIF-a;
3)
mora da uloži sav napor kako bi sprečio raspodelu, smanjenje osnovnog kapitala, kao i otkup akcija i/ili sticanje sopstvenih akcija društva u kojem je stekao kontrolu.
na svaku raspodelu akcionarima, odnosno članovima društva, ako je na datum zaključenja poslednje poslovne godine neto imovina, navedena u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima društva, bila manja ili bi nakon takve raspodele postala manja od iznosa osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje ne mogu biti raspodeljene na osnovu zakona ili statuta, odnosno osnivačkog akta, pri čemu se podrazumeva da se, ako neuplaćeni deo osnovnog kapitala nije uključen u imovinu iskazanu u bilansu, isti odbija od iznosa osnovnog kapitala;
2)
na svaku raspodelu dobiti akcionarima, odnosno članovima društva, čiji bi iznos prelazio iznos ostvarene dobiti na kraju poslednje poslovne godine uvećan za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koji se mogu koristiti u tu svrhu, umanjen za sve prenesene gubitke i iznose unete u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom, odnosno osnivačkim aktom;
3)
u slučaju dopuštenog sticanja sopstvenih akcija, na svako takvo sticanje od strane društva u kojem je stekao kontrolu, pri čemu se u tako stečene akcije ubrajaju akcije, odnosno udeli koje je to društvo prethodno steklo, odnosno koje već drži, kao i akcije, odnosno udeli koje su stekla lica koja deluju u sopstveno ime a za račun društva, koje bi uzrokovalo smanjenje neto imovine ispod iznosa koji je naveden u tački 1) ovog stava, ukoliko je dozvoljeno sticanje sopstvenih akcija.
izraz "raspodela" iz ovog člana uključuje, posebno, isplate dividende i drugih prava u vezi sa akcijama, odnosno udelima;
2)
odredbe o smanjenju osnovnog kapitala ne primenjuju se na smanjenje osnovnog kapitala, čija je svrha pokrivanje nastalih gubitaka ili unošenje sredstava u rezerve koje se ne mogu raspodeliti, pod uslovom da, nakon te radnje, iznos takvih rezervi nije viši od 10% smanjenog upisanog kapitala.
, sopstvene akcije, odnosno udeli se mogu sticati u sledećim slučajevima:
1)
kada se akcije, odnosno udeli stiču kao posledica univerzalne sukcesije;
2)
kada se akcije, odnosno udeli stiču besteretno;
3)
kada akcije komisiono stiče finansijska institucija;
4)
kada se akcije, odnosno udeli stiču na osnovu sudske odluke;
5)
kada se akcije, odnosno udeli stiču radi obeštećenja akcionara, odnosno članova, ili radi obeštećenja manjinskih akcionara ili manjinskih akcionara povezanih lica;
6)
kada je sticanje akcija, odnosno udela povezano sa neuplaćivanjem akcija, odnosno udela;
7)
kada je u pitanju sticanje potpuno uplaćenih akcija, odnosno udela u izvršnom postupku u slučaju da je vlasnik akcija u isto vreme i izvršni dužnik.