, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.
Stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, donosi odluku o ukidanju mere obezbeđenja iz
stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku ili
2)
se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.
Umesto odluke o ukidanju mere obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja iz
, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava određivanjem jedne ili više od sledećih mera:
1)
isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;
2)
zamena imovine ili određivanje dodatne imovine koja će biti predmet razlučnog, odnosno založnog prava, na način da se nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3)
isplata dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava razlučnom, odnosno založnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;
4)
popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;
5)
druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.