Ako je pokrenut prethodni stečajni postupak, stečajni sudija zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga za otvaranje stečajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako stečajni sudija ne donese rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, zakazuje ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Na ročište na kom se raspravlja o postojanju razloga za otvaranje stečajnog postupka pozivaju se predlagač, stečajni dužnik i stečajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom stečajnom postupku.
Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Stečajni sudija rešenjem odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka. U rešenju o odbijanju predloga za otvaranje stečajnog postupka određuje se ko snosi troškove prethodnog stečajnog postupka.
Rešenje iz stečajni sudija donosi na ročištu o otvaranju stečajnog postupka.
, nakon pravnosnažnosti, stečajni sudija dostavlja nadležnom registru radi registracije brisanja mera obezbeđenja, ako su rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka izrečene mere obezbeđenja, i to u roku koji ne može biti duži od tri dana od dana pravnosnažnosti.
naziv i sedište suda koji je doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka;
2)
matični broj, poslovno ime i sedište stečajnog dužnika;
3)
postojanje stečajnog razloga;
4)
odluku o imenovanju stečajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;
5)
poziv poveriocima da u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, ni duži od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u "Službenom glasniku Republike Srbije", prijave svoja obezbeđena i neobezbeđena potraživanja;
6)
poziv dužnicima stečajnog dužnika da ispune svoje obaveze prema stečajnoj masi;
7)
datum, vreme i mesto održavanja ročišta za ispitivanje potraživanja;
8)
datum, vreme i mesto održavanja prvog poverilačkog ročišta kada se održava i prva sednica skupštine poverilaca;
9)
dan objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.
Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka izrađuje stečajni sudija odmah po donošenju rešenja.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u "Službenom glasniku Republike Srbije", a može se objaviti i u drugim domaćim i stranim sredstvima informisanja.
Oglas o otvaranju stečajnog postupka sadrži sve podatke iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka i druge podatke od značaja za poverioce.
Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja (u daljem tekstu: ispitno ročište) i prvo poverilačko ročište.
Ispitno ročište će se održati u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja.
Prvo poverilačko ročište održava se u skladu sa odredbama
Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju postupka na oglasnoj tabli suda.
Ako je rešenje o otvaranju stečajnog postupka po žalbi ukinuto, a u ponovnom postupku stečajni postupak bude otvoren, pravne posledice otvaranja stečajnog postupka nastupaju danom kada je prvo rešenje istaknuto na oglasnoj tabli suda.
U slučaju ukidanja rešenja o otvaranju stečajnog postupka, stečajni upravnik nastavlja da obavlja funkciju privremenog stečajnog upravnika koji preuzima sva ovlašćenja organa stečajnog dužnika do donošenja novog rešenja po predlogu za otvaranje stečajnog postupka.
Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka ne nastupaju u slučaju istovremenog otvaranja i obustave stečajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.
Danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika.
Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac.
Punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju otvaranjem stečajnog postupka.
Otvaranjem stečajnog postupka gase se ranije stečena prava preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika.
Ako je nosilac prava preče kupovine za takvo pravo izvršio određenu prestaciju stečajnom dužniku, on može vrednost takve prestacije potraživati kao stečajni poverilac.
Ako se stečajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet prava preče kupovine nije prodata, pravo preče kupovine se ponovo uspostavlja.
i o otkazu obaveštava odgovarajući organ odnosno organizaciju za zapošljavanje na čijoj teritoriji se nalazi sedište stečajnog dužnika.
Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angažuje potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.
to rešenje dostavlja svim bankama, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Danom otvaranja stečajnog postupka banka blokira račune stečajnog dužnika, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa.
Na zahtev stečajnog upravnika, banka otvara novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog dužnika.
Novčana sredstva sa blokiranih računa, na zahtev stečajnog upravnika prenose se na novi račun, a računi stečajnog dužnika se gase.
Na sredstva na računu stečajnog dužnika koja čine sredstvo obezbeđenja u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje ne primenjuju se odredbe .
Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku.
Otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom.
Izlučni poverioci mogu svoje potraživanje ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima.
Danom otvaranja stečajnog postupka, potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.
Novčana i nenovčana potraživanja prema stečajnom dužniku koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna potraživanja danom otvaranja stečajnog postupka. Danom otvaranja stečajnog postupka nenovčana potraživanja stečajnog dužnika izražavaju se u novčanoj vrednosti.
Potraživanja u stranoj valuti obračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.
Ako je poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja prema stečajnom dužniku sa potraživanjem stečajnog dužnika prema njemu, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.
Poverilac je dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.
Na netiranje po osnovu prevremenog dospeća ili prestanka obaveza (close-out netting) po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih finansijskih ugovora u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, primenjuju se odredbe tog zakona.
ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen;
2)
ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati.
prebijanje potraživanja je dopušteno ako je u pitanju potraživanje koje je stečeno u vezi sa ispunjenjem neizvršenih ugovora ili potraživanje kome je vraćeno pravno dejstvo uspešnim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.
Nenovčana potraživanja stečajnog dužnika od trećih lica unose se u stečajnu masu i izražavaju se u novčanoj vrednosti na dan otvaranja stečajnog postupka.
Potraživanja prema stečajnom dužniku u stranoj valuti prijavljuju se u toj valuti i preračunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja stečajnog postupka.
Za neobezbeđena potraživanja u stečajnom postupku, obračunavanje ugovorenih i zateznih kamata prestaje danom otvaranja stečajnog postupka.
Na obezbeđena potraživanja u stečajnom postupku obračunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja služi za obezbeđenje potraživanja.
Ako posle izmirenja svih potraživanja postoje raspoloživa sredstva za isplatu, stečajni sudija odobrava obračunavanje i plaćanje kamate stečajnim poveriocima i za period posle otvaranja stečajnog postupka i obračunavanje i plaćanje kamate obezbeđenih poverilaca koje nisu izmirene iz realizovane vrednosti predmeta obezbeđenja.
obračunava se po propisima kojima se određuje stopa zakonske zatezne kamate iz obligacionih odnosa, pri čemu se kamata svim stečajnim poveriocima isplaćuje srazmerno, nezavisno od isplatnih redova.
Odredbe ugovora kojima se u slučaju neispunjenja ugovornih obaveza stečajnog dužnika, odnosno nesposobnosti plaćanja ili pokretanja stečajnog postupka predviđa ugovorna kazna, povećana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se ništavim u postupku utvrđivanja visine potraživanja u stečajnom postupku.
Stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zaključen pre otvaranja stečajnog postupka, a u cilju izvršenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije.
Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje postoji prema stečajnom dužniku.
Zastarelost potraživanja stečajnog dužnika prema njegovim dužnicima zastaje danom pokretanja stečajnog postupka i ne teče godinu dana od dana otvaranja stečajnog postupka.
Poveriocu čije je potraživanje vezano za odložni uslov obezbeđuju se odgovarajuća sredstva iz stečajne mase.
Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, potraživanje vezano za odložni uslov se gasi, a sredstva se raspoređuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraživanja.
Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe stečajne mase ako poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o konačnoj deobi stečajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao.
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.
u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.
pokrenut na zahtev stečajnog dužnika nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.
Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je:
1)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja;
2)
na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja;
3)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja;
4)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz
parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred privrednim sudom kod koga se ne vodi stečajni postupak nad tuženim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, rešenjem oglašava mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji vodi stečajni postupak nad tuženim.
Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.
Stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, donosi odluku o ukidanju mere obezbeđenja iz
stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku ili
2)
se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.
Umesto odluke o ukidanju mere obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja iz
, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava određivanjem jedne ili više od sledećih mera:
1)
isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;
2)
zamena imovine ili određivanje dodatne imovine koja će biti predmet razlučnog, odnosno založnog prava, na način da se nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3)
isplata dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava razlučnom, odnosno založnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;
4)
popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;
5)
druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.
Stečajni sudija, na predlog razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, koji sadrži procenu vrednosti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava, sačinjenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja), koja nije starija od 12 meseci, donosi odluku o ukidanju mera obezbeđenja iz
stečajni sudija odlučuje rešenjem, u roku od 15 dana od dana prijema predloga. U slučaju ukidanja mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja, stečajni sudija po pravnosnažnosti tog rešenja objavljuje oglas o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja shodnom primenom
pravo žalbe imaju stečajni upravnik, odbor poverilaca i razlučni, odnosno založni poverilac koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je predmet tog rešenja.
, stečajni upravnik nema pravo da na bilo koji način raspolaže imovinom koja je predmet rešenja, uključujući davanje u zakup ili opterećivanje te imovine.
U slučaju da je objavljen oglas za prodaju imovine koja je predmet predloga iz
počinje da teče po neuspelom okončanju tog postupka prodaje.
Eventualno osporavanje potraživanja ili osporavanje razlučnog, odnosno založnog prava od strane stečajnog upravnika, kao i vođenje parnice za utvrđenje postojanja potraživanja ili postojanje razlučnog, odnosno založnog prava, nema uticaja na pravo razlučnog, odnosno založnog poverioca da sudu predloži ukidanje mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa
U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz
u roku od devet meseci od pravnosnažnosti tog rešenja, stečajni sudija će po službenoj dužnosti doneti rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena.
Na predlog razlučnog, odnosno založnog poverioca koji je podnet pre isteka roka iz
Ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane.
Ako stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac.
Ako saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.
Ako stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.
Odredbe ovog člana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na ugovore o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, ako je tim ugovorima predviđeno da postojanje stečajnog razloga, podnošenje predloga za pokretanje stečajnog postupka ili otvaranje stečajnog postupka predstavlja automatski osnov za raskid tog ugovora ili osnov za raskid na zahtev saugovarača stečajnog dužnika.
shodno se primenjuju na druge finansijske ugovore u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom.
Ako se stečajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz stečaja izluči predmet lizinga, pod uslovima iz ovog člana.
shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizinga na izlučenje iz stečaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno do potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze stečajnog dužnika prema davaocu lizinga koje dospevaju nakon otvaranja stečajnog postupka smatraju se obavezama stečajne mase.
U slučaju da stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmet lizinga tako da je njegova bezbednost izložena riziku davalac lizinga može zahtevati ukidanje mera obezbeđenja, odnosno ukidanje zabrane izvršenja i namirenja.
Stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika, i pre odluke o bankrotstvu stečajnog dužnika, odnosno usvajanja plana reorganizacije da naloži predaju davaocu lizinga predmeta lizinga koji nije od ključnog značaja za reorganizaciju stečajnog dužnika.
U slučaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izlučenje predmeta lizinga, a stečajni sudija bez odlaganja odlučuje o zahtevu iz
. Ako je izlučni zahtev usvojen, stečajni upravnik je dužan da preda predmet lizinga davaocu lizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, u suprotnom davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Izuzetno, stečajni sudija može, na predlog stečajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca, odbiti izlučni zahtev i odrediti isplatu punog ugovorenog iznosa lizing naknade. Ukoliko takva isplata nije izvršena u roku od 30 dana od donošenja odluke o bankrotstvu, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.
U slučaju reorganizacije, stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik je dužan da predmet lizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predviđa nastavak korišćenja predmeta lizinga i plaćanje lizing naknada u skladu sa ugovorom o lizingu.
Ako stečajni dužnik odnosno stečajni upravnik ne izvrši predaju predmeta lizinga u skladu sa
, odnosno ne izvršava obaveze iz ugovora o lizingu nakon potvrđivanja usvojenog plana reorganizacije, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraćaj državine i izvršenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja kao stečajni poverilac.
određuje se u visini razlike između ugovorene i tržišne cene koja u mestu ispunjenja važi za fiksne ugovore na dan otvaranja stečajnog postupka.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na ugovore čiji je predmet finansijska obaveza čije je izvršenje obezbeđeno ugovorom o finansijskom obezbeđenju, odnosno na ugovore o finansijskom obezbeđenju u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.
shodno se primenjuju na druge finansijske ugovore u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, a u vezi sa namirenjem potraživanja netiranjem, u skladu sa tim zakonom.
shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora činidbe, kao što su predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novčane činidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle otvaranja stečajnog postupka.
Nalog koji je izdao stečajni dužnik gubi dejstvo danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.
Ponude učinjene stečajnom dužniku ili ponude koje je učinio stečajni dužnik koje nisu prihvaćene do dana otvaranja stečajnog postupka prestaju da važe danom otvaranja stečajnog postupka, ako stečajni upravnik ne odluči drugačije.
Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem stečajnog postupka.
Saugovarač stečajnog dužnika može svoja prava koja su nastala pre otvaranja stečajnog postupka prema stečajnom dužniku ostvarivati samo kao stečajni poverilac.
Ugovore o zakupu stečajni upravnik može otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu štete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne može biti viši od iznosa polugodišnje zakupnine.
Saugovarač stečajnog dužnika ne može otkazati zakup zbog neplaćanja zakupnine ili zbog pogoršanja imovinskog stanja stečajnog dužnika posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako ugovor o zakupu ostane na snazi stečajni dužnik je u obavezi da uredno plaća ugovorenu zakupninu, a potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase.
Ako je stečajni postupak otvoren pre nego što je stečajni dužnik ušao u nepokretnost kao zakupac, stečajni upravnik i saugovarač stečajnog dužnika mogu odustati od ugovora o zakupu u roku od 30 dana od dana otvaranja stečajnog postupka, a po isteku tog roka shodno se primenjuju odredbe .
Stečajni upravnik može imovinu stečajne mase izdati u zakup, ali najduže do prodaje imovine koja je predmet zakupa.
Saugovarač stečajnog dužnika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se vrati roba koja je poslata stečajnom dužniku, a do dana otvaranja stečajnog postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od stečajnog dužnika - pravo na potragu.
Ako je stečajni dužnik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranja stečajnog postupka samo na čuvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali može ostvariti svoja prava kao izlučni poverilac po opštim pravilima.