nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;
6)
nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije.
U slučaju iz stečajni sudija je dužan da rešenje o bankrotstvu stečajnog dužnika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnošenje plana reorganizacije, odnosno na ročištu na kome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana održavanja tog ročišta.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
U slučaju da stečajni upravnik predlaže prodaju celokupne imovine ili imovinske celine stečajnog dužnika ili prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, dužan je da pribavi procenu celishodnosti takvog načina unovčenja u odnosu na prodaju pojedinačne imovine stečajnog dužnika koju izrađuje ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i kojom će se odrediti odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja u skladu sa
, kao i da takvu procenu dostavi sudu, odboru poverilaca i svakom razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena takvom prodajom.
Odbor poverilaca, razlučni poverilac i založni poverilac ovlašćeni su da ulože primedbu na procenu iz
u roku od 15 dana od dana prijema, u kom slučaju će sud, na osnovu savesne i brižljive ocene, zaključkom utvrditi celishodnost predloženog načina prodaje i odgovarajući deo kupoprodajne cene na kojem razlučni, odnosno založni poverilac ima pravo prioritetnog namirenja u skladu sa
Prodaja imovine, odnosno pravnog lica vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom (metod prodaje), u skladu sa ovim zakonom i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Uz saglasnost odbora poverilaca stečajni upravnik može angažovati domaća ili strana lica stručna za vršenje prodaje javnim nadmetanjem ako je predmet prodaje umetničko delo, odnosno drugi specifičan predmet prodaje za koji postoji specijalizovano tržište ili ako smatra da će se takvim angažovanjem ostvariti veća javnost prodaje i povoljnije unovčenje.
mora sadržati sve uslove takve prodaje, uključujući i troškove angažovanja stručnih lica.
Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, stečajni upravnik dužan je da oglasi prodaju u najmanje dva visokotiražna dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije i na internet strani ovlašćene organizacije i to najkasnije 30 dana pre dana određenog za javno nadmetanje ili dostavljanje ponuda.
Izuzetno, ako su troškovi oglašavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje stečajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, može oglasiti prodaju na način drugačiji od načina propisanog
Oglas naročito sadrži uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje.
Prodaja neposrednom pogodbom može se izvršiti isključivo ako je takav način prodaje prethodno odobren od strane odbora poverilaca i uz pribavljanje prethodne saglasnosti razlučnog, odnosno založnog poverioca, ako:
1)
je imovina koja se prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava;
2)
predložena kupoprodajna cena, odnosno njen deo u odnosu na koji postoji pravo prvenstvenog namirenja tog poverioca, ne pokriva iznos njegovog obezbeđenog potraživanja;
3)
prethodno nije pokušana prodaja javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda.
Stečajni upravnik je dužan da stečajnom sudiji, odboru poverilaca, razlučnim, odnosno založnim poveriocima koji imaju obezbeđeno potraživanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obaveštenje o nameri, planu prodaje, načinu unovčenja, metodu prodaje i rokovima prodaje.
Ako se prodaja vrši javnim nadmetanjem, obaveštenje stečajnog upravnika mora da sadrži:
1)
mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;
2)
detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;
3)
početnu cenu i uslove pod kojima će se izvršiti javno nadmetanje.
U slučaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda, obaveštenje mora da sadrži:
1)
mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;
2)
detaljan opis imovine i njene funkcije;
3)
procenu vrednosti imovine;
4)
proceduru za izbor ponuda.
U slučaju prodaje neposrednom pogodbom, obaveštenje mora da sadrži:
1)
mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;
2)
detaljan opis imovine i njene funkcije;
3)
procenu vrednosti imovine;
4)
podatke o kupcu koji se predlaže;
5)
sve uslove prodaje koja se predlaže, uključivši i cenu i način plaćanja.
Kada je imovina koja je obuhvaćena prodajom predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih i založnih poverilaca, razlučni i založni poverilac može u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji da podnese primedbu na predloženu prodaju, uključujući i predlog povoljnijeg načina unovčenja, odnosno metoda prodaje imovine.
Odbor poverilaca, poverioci i druga zainteresovana lica, osim razlučnog, odnosno obezbeđenog poverioca iz
, mogu u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o predloženoj prodaji podneti primedbu na predloženu prodaju iz razloga nepoštovanja odredaba ovog zakona ili nacionalnih standarda o upravljanju stečajnom masom u pripremi ili sprovođenju prodaje.
O primedbama iz odlučuje stečajni sudija zaključkom u roku od osam dana, a prodaja se ne može sprovesti pre donošenja odluke suda.
Posle izvršene prodaje stečajni upravnik je dužan da o izvršenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti stečajnog sudiju i odbor poverilaca, kao i razlučnog, odnosno založnog poverioca koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom, u roku od deset dana od dana izvršene prodaje.
Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu, a njihova deoba vrši se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.
Ako je imovina bila predmet obezbeđenja potraživanja jednog ili više razlučnih i založnih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju troškovi prodaje i drugi neophodni troškovi (troškovi procene imovine, troškovi oglašavanja, zakonske obaveze i sl.), koji uključuju i nagradu stečajnog upravnika, a iz preostalog iznosa isplaćuju se razlučni poverioci čije je potraživanje bilo obezbeđeno prodatom imovinom i založni u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlučnih i založnih poverilaca mora biti izvršeno u roku od pet dana od dana kada je stečajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine, odnosno naplate potraživanja. Ako posle namirenja razlučnih i založnih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u stečajnu masu i deli se stečajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu.
Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu.".
objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja razlučnom, odnosno založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je obuhvaćena prodajom i na njega žalbu mogu podneti sva zainteresovana lica.
Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajućoj berzi ili tržištu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge slične stvari koje se uobičajeno prodaju na berzi ili imaju tržišnu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno tržišnu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.
Stečajni upravnik je dužan da svaki deo imovine koji je predmet razlučnog, odnosno založnog prava ponudi na prodaju u roku od šest meseci od pravnosnažnosti rešenja o bankrotstvu.
Stečajni sudija može rešenjem, na obrazloženi predlog stečajnog upravnika, rok iz
Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i slični oblici pravne ili imovinske zajednice stečajnog dužnika sa trećim licem.
Ako je stečajni dužnik u pravnoj zajednici, razvrgnuće zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparničnog i izvršnog postupka. Zajedničar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici.
Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnuće zajednice iz
Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštavanje razlučnih i založnih poverilaca u skladu sa
, stečajni sudija će o takvom predlogu odlučiti zaključkom u roku od 5 dana, naročito uzimajući u obzir procenu celishodnosti prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica iz
, kao i da li je procena vrednosti stečajnog dužnika kao pravnog lica ili imovine koja je predmet razlučnog prava izvršena u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i da li se takvom prodajom postiže očigledno nepovoljnije namirenje razlučnog i založnog poverioca u odnosu na odvojenu prodaju te imovine. U slučaju usvajanja predloga razlučnog ili založnog poverioca stečajni sudija zaključkom može naložiti stečajnom upravniku preduzimanje jedne ili više od sledećih mera:
, ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.
Za potraživanja prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima, a pravna lica koja su stečajnom dužniku pružala usluge od opšteg interesa ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre otvaranja stečajnog postupka.
U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz
U slučaju kada je predmet prodaje stečajni dužnik kao pravno lice, celokupna imovina stečajnog dužnika ili imovinska celina, razlučni i založni poverioci koji su imali založno, odnosno razlučno pravo na bilo kom delu imovine koji je obuhvaćen takvom prodajom imaju pravo prioriteta u deobi onog dela sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom učešću procenjene vrednosti imovine koja je predmet založnog, odnosno razlučnog prava u ukupnoj procenjenoj vrednosti predmeta prodaje, u skladu sa procenom iz
Ako je kupac imovine razlučni poverilac koji ima pravo prioritetnog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom, taj kupac ima pravo da svoje obezbeđeno potraživanje prebije sa iznosom kupoprodajne cene, i to na sledeći način:
1)
u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje premašuje iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz
, uvećan za eventualno preostali deo kupoprodajne cene iz kojeg nema pravo prioritetnog namirenja;
2)
u slučaju da njegovo obezbeđeno potraživanje ne dostiže iznos kupoprodajne cene, odnosno njenog dela iz kojeg ima pravo prioritetnog namirenja, dužan je na ime cene položiti iznos troškova prodaje i drugih neophodnih troškova iz
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine:
1)
ako je ponuđena cena manja od 50% procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik dužan je da takvu ponudu bez odlaganja dostavi odboru poverilaca, a prodaja se može sprovesti ako je odobri odbor poverilaca;
deo sredstava ostvarenih prodajom koji se odnosi na imovinu koja je pod razlučnim, odnosno založnim pravom bio manji od 50% procenjene vrednosti te imovine, stečajni upravnik je dužan da takvu ponudu bez odlaganja dostavi svakom razlučnom i založnom poveriocu koji ima razlučno, odnosno založno pravo na toj imovini, a prodaja se može sprovesti ako je odobri razlučni, odnosno založni poverilac koji, shodnom primenom
, učini verovatnim da se njegovo obezbeđeno potraživanje može namiriti delom ili u celosti iz imovine koja je pod razlučnim, odnosno založnim pravom ako bi se ona prodavala pojedinačno.
Razlučni, odnosno založni poverilac koji se predloženom prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, celokupne imovine stečajnog dužnika ili imovinske celine namiruje u celosti nema pravo iz
Kada je imovina koja je predmet prodaje neposrednom pogodbom predmet razlučnog, odnosno založnog prava, razlučni, odnosno založni poverilac može, u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja iz
, da obavesti sud i stečajnog upravnika da prihvata da kupi predmet prodaje pod istim (ili za stečajnog dužnika povoljnijim) uslovima iz obaveštenja (pravo preče kupovine), pri čemu je dužan i da navede da li će se koristiti pravom iz
razlučni, odnosno založni poverilac može vršiti i preko lica koje je sa njim povezano u smislu zakona kojima se uređuju privredna društva, uz dostavljanje dokaza da se radi o povezanom licu.
U slučaju da je razlučni, odnosno založni poverilac uložio primedbu na predloženu prodaju u skladu sa
počinje da teče od dana dostavljanja odluke suda po toj primedbi razlučnom, odnosno založnom poveriocu, a prodaja se ne može sprovesti pre isteka tog roka.
Stečajni upravnik će izložiti prodaji stvari podložne lakom kvarenju, uz obaveštavanje stečajnog sudije o nameravanoj prodaji.
Ukoliko stečajni sudija u roku od 24 sata od prijema obaveštenja ne obavesti stečajnog upravnika o donošenju zaključka o unovčenju kvarljive robe, stečajni upravnik može pristupiti prodaji.
Stečajni upravnik kod ove prodaje nije dužan da sprovede postupak prodaje iz
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.
Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajni sudija odlučuje da li će odobriti delimičnu deobu, koja se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.
Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).
Stečajni upravnik nacrt rešenja za glavnu deobu dostavlja stečajnom sudiji radi objavljivanja na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganja na uvid u pisarnici suda.
način raspodele viška deobne mase ako je očigledno da postoji takav višak.
Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor poverilaca je dužan da obavesti stečajne poverioce da je nacrt za glavnu deobu objavljen na oglasnoj tabli suda, odnosno da se nalazi u pisarnici u određenoj prostoriji i da se u taj nacrt može izvršiti uvid u roku od 15 dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.
Stečajni sudija van ročišta donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana dostave nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinačno.
Primedbe koje su izjavljene po isteku roka od 15 dana iz
Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinačno podnesu primedbe na nacrt za glavnu deobu, stečajni sudija će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.
Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio primedbu i stečajnom upravniku.
Smatra se da je dostava svim poveriocima uredno izvršena po isteku osam dana od dana dostave rešenja odboru poverilaca.
Žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci čije primedbe na nacrt za glavnu deobu nisu prihvaćene, uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.
, žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci i u slučaju da rešenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu, kao i zbog povrede ranije stečenog prava ili pogrešnog obračuna, u svakom slučaju uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.
U slučaju da je poverilac čije je potraživanje osporeno u zakonskom roku podneo tužbu, odnosno predlog za nastavak ranije pokrenute parnice, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice.
Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.
Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.
Deobi stečajne mase pristupa se i u slučaju delimične pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, u delu u kome je to rešenje postalo pravnosnažno.
Deobi se, na predlog stečajnog upravnika, može pristupiti i pre pravnosnažnosti rešenja, uz prethodnu rezervaciju sredstava potrebnih za ostvarenje prava podnosioca žalbe.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.
ako u toku postupka stečaja stečajni upravnik, posle više pokušaja unovčenja imovine stečajnog dužnika na način predviđen ovim zakonom, ne uspe da unovči celokupnu stečajnu masu, odnosno njen pretežni deo ili
2)
ako su u stečajnom postupku namirena potraživanja poverilaca u celosti, sa pripadajućom kamatom u skladu sa ovim zakonom.
Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.
Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda ili na poseban namenski račun iznose koji su na ime osporenih potraživanja izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.
U slučaju da su u stečajnom postupku, pre završne deobe ili u završnoj deobi, u punom iznosu namirena potraživanja poverilaca u celosti sa pripadajućom kamatom u skladu sa ovim zakonom, stečajni upravnik dužan je da preostali višak deobne mase, kao i eventualno neunovčenu imovinu stečajnog dužnika iz
, raspodeli članovima privrednog društva, u skladu sa pravilima postupka likvidacije. U tom slučaju, rešenjem o završnoj deobi stečajni sudija nalaže brisanje svih tereta na imovini koja se raspodeljuje članovima privrednog društva. Izuzetno, stečajni upravnik neće raspodeliti neunovčenu imovinu onim članovima privrednog društva koji se odreknu prava na takvu raspodelu i o tome obaveste stečajnog upravnika pisanim putem najkasnije u roku od 15 dana od dana objavljivanja nacrta za završnu deobu na oglasnoj tabli suda.
Višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.
Višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću vrednosti zadružne svojine u ukupnoj imovini stečajnog dužnika, odnosno zadružnog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika, prenosi se republičkom zadružnom savezu čija je zadruga bila članica, odnosno zadružnom savezu osnovanom na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge i koristi se za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj zadruge na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge.
Na obrazloženi predlog stečajnog upravnika stečajni sudija može doneti rešenje o raspodeli sredstava iz i pre isplate poverilaca ako se nesumnjivo utvrdi da se iz raspoloživih novčanih sredstava (postojeće deobne mase) poverioci mogu namiriti u celosti, sa pripadajućim kamatama u skladu sa ovim zakonom.
Stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnom ročištu.
Ako je unovčena sva imovina stečajnog dužnika, a postoje parnice koje su u toku, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika može doneti rešenje o zaključenju stečajnog postupka, ali ne pre donošenja rešenja o glavnoj deobi.
stečajni upravnik se imenuje za zastupnika stečajne mase stečajnog dužnika koju čine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraživanja i sredstva koja se ostvare okončanjem parnica u korist stečajnog dužnika.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa i zastupa je stečajni upravnik.
U slučaju da se parnica okonča u korist poverioca osporenog potraživanja, stečajni upravnik će po pravnosnažnosti sudske odluke izvršiti isplatu osporenog potraživanja poveriocu u skladu sa rešenjem o glavnoj deobi.
U slučaju da se parnica okonča u korist stečajne mase, stečajni upravnik će postupati u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje sprovođenje naknadne deobe.
objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u "Službenom glasniku Republike Srbije", a po pravnosnažnosti se dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajućem registru radi brisanja stečajnog dužnika iz tog registra.
Ako se nakon zaključenja stečajnog postupka pronađe imovina koja ulazi u stečajnu masu, stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika ili drugog zainteresovanog lica sprovodi postupak naknadne deobe unovčenjem i raspodelom sredstava ostvarenih prodajom te imovine.
U slučaju naknadno pronađene imovine stečajnog dužnika, prodaja i deoba imovine vrši se u skladu sa ovim zakonom, osim u delu koji se odnosi na prava i obaveze poverilačkih organa. Saglasnost na prodaju naknadno pronađene imovine daje stečajni sudija.
Protiv rešenja o sprovođenju postupka naknadne deobe nije dozvoljena žalba.
Rešenje o sprovođenju naknadne deobe dostavlja se stečajnom upravniku koji naknadno pronađenu imovinu unovčava i deli na osnovu rešenja o glavnoj deobi.
O unovčenju i deobi naknadno pronađene imovine stečajni upravnik dostavlja dopunski završni račun stečajnom sudu.
Stečajni upravnik ima pravo na nagradu za rad u slučaju prodaje naknadno pronađene imovine i namirenja poverilaca iz ostvarenih sredstava. Nagrada se obračunava u skladu sa osnovama i merilima iz