Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika.
Poverilac podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja trajnije nesposobnosti plaćanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.
Stečajni dužnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučaju postojanja jednog od stečajnih razloga iz
Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje stečajnog postupka u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
, stečajni postupak se ne može pokrenuti nad privrednim društvima koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme bez prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka podnosi se nadležnom sudu.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka sadrži:
1)
naziv suda kojem se predlog podnosi;
2)
poslovno ime ili ime i adresu predlagača ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlašćeno za prijem pismena i za zastupanje predlagača;
3)
poslovno ime stečajnog dužnika, kao i podatke o kontakt adresi;
4)
spisak stečajnih i ostalih poverilaca sa navođenjem visine iznosa i osnova potraživanja, kao i imena i prebivališta članova društva koji za obaveze stečajnog dužnika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlagač stečajni dužnik;
5)
činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, ako je predlagač poverilac;
6)
spisak dokumenata priloženih uz predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Ukoliko se stečajni postupak pokreće na predlog poverioca, predlog za pokretanje stečajnog postupka može sadržati i predlog za imenovanje stečajnog upravnika sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda (ime i prezime predloženog stečajnog upravnika i broj licence).
Ako predlog za pokretanje stečajnog postupka ne sadrži sve propisane elemente, stečajni sudija će o tome obavestiti predlagača i odrediti rok, koji ne može biti duži od osam dana, u kom je predlagač dužan da predlog za pokretanje stečajnog postupka uredi i da nedostatke otkloni.
Predlog za pokretanje stečajnog postupka se može povući do isticanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, odnosno pre donošenja rešenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Ako predlagač povuče predlog za pokretanje stečajnog postupka, stečajni sudija obustavlja postupak, a troškove postupka snosi predlagač.
, troškova angažovanja stečajnog upravnika i troškova neophodnih za obezbeđenje imovine, u visini koju odredi stečajni sudija, kao i troškova za registraciju podataka o stečaju u registrima koje vodi organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata, u skladu sa propisima kojima se određuje vrsta, visina i način plaćanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje pruža organizacija nadležna za vođenje registra privrednih subjekata.
Iznos predujma utvrđuje se u zavisnosti od razvrstavanja pravnog lica kao mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice, u skladu sa propisima kojima se uređuju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, i ne može biti veći od:
1)
50.000 dinara za mikro pravna lica;
2)
200.000 dinara za mala pravna lica;
3)
600.000 dinara za srednja pravna lica;
4)
1.000.000 dinara za velika pravna lica.
Ako predlagač u propisanom roku ne uplati sredstva iz
, stečajni sudija će odbaciti predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Uplaćeni predujam smatra se troškom stečajnog postupka i isplaćuje se prioritetno iz stečajne mase, odmah po utvrđivanju da se troškovi obezbeđeni predujmom mogu namirivati iz preostalih sredstava stečajne mase, osim ako stečajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za otvaranje stečajnog postupka, kada se nastali troškovi, po nalogu suda, izmiruju iz uplaćenih sredstava iz
, predlagač čiji je predlog za pokretanje stečajnog postupka odbijen dužan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uplati razliku, stečajni sudija obustavlja postupak, a svi nastali troškovi padaju na trošak predlagača.
Ako stečajni postupak bude otvoren, u troškove tog postupka ulaze i troškovi prethodnog stečajnog postupka, kao i troškovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.
Stečajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Prethodni stečajni postupak pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.
Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nije dozvoljena žalba.
Stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka:
1)
ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima;
2)
ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga;
3)
u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja iz
Ovlašćena lica stečajnog dužnika, punomoćnici i lica koja za stečajnog dužnika vrše finansijske poslove i poslove revizije obavezna su da stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja.
odnosi se i na članove izvršnog, upravnog i nadzornog odbora stečajnog dužnika kojima je prestala dužnost otvaranjem stečajnog postupka, kao i na kontrolne članove društva.
Lica iz dužna su da stečajnom upravniku odmah po pozivu predaju računovodstvene isprave, poslovne knjige, pečate, ključeve i šifre stečajnog dužnika i da predaju ili omoguće pristup računovodstvenom softveru.
Stečajni sudija može rešenjem, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, naložiti stečajnom dužniku, kao i licima iz da, u određenom roku, predaju pisani izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, kao i sve podatke, odnosno dokumentaciju za koje stečajni sudija oceni da su relevantni za dalji tok postupka.
odgovorna su poveriocima za naknadu štete koju su prouzrokovali uskraćivanjem podataka i obaveštenja, kao i nesavesno sastavljenim izveštajem o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika ili uskraćivanjem tog izveštaja.
Banke imaju obavezu da bez naknade na zahtev stečajnog upravnika dostave brojeve svih deviznih i dinarskih računa, sve izvode u elektronskoj formi sa svih dinarskih i deviznih računa, sve ugovore o oročenju sredstava stečajnog dužnika, kao i sve ugovore o sefu.
Javni registri imaju obavezu da bez naknade na zahtev stečajnog upravnika dostave podatke o imovini i pravima stečajnog dužnika za period do pet godina pre otvaranja stečajnog postupka.
Stečajni sudija će, po službenoj dužnosti ili na zahtev podnosioca predloga za pokretanje stečajnog postupka, rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka.
Stečajni sudija može izreći jednu ili više mera iz
imenovati privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika;
2)
zabraniti plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, ako u trenutku donošenja rešenja iz
računi stečajnog dužnika nisu blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate;
3)
zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika;
4)
zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca.
računi stečajnog dužnika blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate, stečajni sudija može rešenjem iz
Računi stečajnog dužnika, koji su na dan podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka blokirani radi izvršenja osnova i naloga za prinudnu naplatu kod organizacije koja sprovodi postupak prinudne naplate ili su blokirani tokom trajanja prethodnog stečajnog postupka, ostaju blokirani do okončanja prethodnog stečajnog postupka, osim ako stečajni dužnik ne izmiri sve dospele obaveze na osnovu kojih su ovi računi blokirani.
primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja stečajnog postupka.
Mere iz važe do okončanja prethodnog stečajnog postupka i stečajni sudija ih može u bilo koje doba usloviti ili ukinuti.
Mere iz mogu biti ukinute ili izmenjene pod uslovima i na način koji su ovim zakonom propisani za ukidanje ili uslovljavanje zabrane izvršenja.
Mere obezbeđenja iz ovog člana ne mogu se odrediti u odnosu na sredstva na računu, odnosno imovinu stečajnog dužnika koja je primaocu obezbeđenja data u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.
Rešenje kojim se određuju mere obezbeđenja iz objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda i dostavlja se registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajućem registru koji je dužan da bez odlaganja upiše izrečene mere. Sadržina upisanih izrečenih mera objavljuje se i na internet strani tog registra.
, rešenje se istog dana dostavlja organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obaveštava sve poslovne banke, radi sprečavanja prenosa sredstava i drugih transakcija stečajnog dužnika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, odnosno kako bi se omogućila plaćanja u skladu sa odredbama ili
Pravna lica koja stečajnom dužniku pružaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke električne energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opšteg interesa) ne mogu obustaviti vršenje tih usluga po osnovu neplaćenih računa nastalih pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Stečajni dužnik je dužan da redovno vrši plaćanja za tekuće obaveze po osnovu usluga iz
stečajni sudija može da naloži stečajnom dužniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeđenja plaćanja usluga tog pravnog lica za tekuće obaveze nastale posle podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne može biti veći od jednomesečne uplate za usluge od opšteg interesa koje se dužniku pruže u toku kalendarskog meseca koji prethodi mesecu u kojem je podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Za privremenog stečajnog upravnika u prethodnom stečajnom postupku može se imenovati lice koje ispunjava uslove da bude imenovano kao stečajni upravnik.
Ako je izrečena mera obezbeđenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlašćenje raspolaganja imovinom stečajnog dužnika prelazi na privremenog stečajnog upravnika, koji je dužan da zaštiti i održava imovinu i da nastavi sa vođenjem poslova stečajnog dužnika, osim ako stečajni sudija ne odredi prekid poslova.
Privremeni stečajni upravnik ima ovlašćenja određena rešenjem o njegovom imenovanju. Ovlašćenja privremenog stečajnog upravnika prestaju donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka.
Stečajni upravnik koji je imenovan u prethodnom stečajnom postupku podnosi izveštaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku.