U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev stečajnog dužnika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika.
u kojem je stečajni dužnik tužilac, odnosno predlagač nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.
pokrenut na zahtev stečajnog dužnika nastavlja se kada stečajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrđivanje novčane obaveze stečajnog dužnika ne nastavlja se, a odgovarajući organ dužan je da podnese prijavu potraživanja u skladu sa ovim zakonom.
Parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je:
1)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja;
2)
na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja;
3)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja;
4)
tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz
parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Ako se prekinuti parnični postupak vodio pred privrednim sudom kod koga se ne vodi stečajni postupak nad tuženim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, rešenjem oglašava mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji vodi stečajni postupak nad tuženim.
Od dana otvaranja stečajnog postupka ne može se protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
, stečajni dužnik, odnosno stečajni upravnik su dužni da obezbede adekvatnu zaštitu imovine, na način kojim će osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni.
Stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika, razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, donosi odluku o ukidanju mere obezbeđenja iz
stečajni dužnik ili stečajni upravnik nisu na adekvatan način zaštitili predmetnu imovinu koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava tako da je njena bezbednost izložena riziku ili
2)
se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.
Umesto odluke o ukidanju mere obezbeđenja ili zabrane izvršenja i namirenja iz
, stečajni sudija može da donese odluku o adekvatnoj zaštiti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava određivanjem jedne ili više od sledećih mera:
1)
isplata redovnih novčanih nadoknada razlučnom poveriocu, čiji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviđene gubitke;
2)
zamena imovine ili određivanje dodatne imovine koja će biti predmet razlučnog, odnosno založnog prava, na način da se nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak;
3)
isplata dela prihoda dobijenih korišćenjem imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava razlučnom, odnosno založnom poveriocu, do visine njegovog obezbeđenog potraživanja ili predaja sredstava dobijenih otuđenjem ove imovine, ako je imovinu otuđio stečajni dužnik pre ili tokom prethodnog stečajnog postupka;
4)
popravka, održavanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeđivanja i čuvanja imovine;
5)
druge zaštitne mere ili druge vrste nadoknada za koje stečajni sudija smatra da će zaštititi vrednost imovine razlučnog poverioca.
Stečajni sudija, na predlog razlučnog poverioca ili založnog poverioca koji dokaže da je njegovo potraživanje obezbeđeno založnim pravom dospelo delom ili u celosti, koji sadrži procenu vrednosti imovine koja je predmet razlučnog, odnosno založnog prava, sačinjenu od strane ovlašćenog stručnog lica (procenitelja), koja nije starija od 12 meseci, donosi odluku o ukidanju mera obezbeđenja iz
stečajni sudija odlučuje rešenjem, u roku od 15 dana od dana prijema predloga. U slučaju ukidanja mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja, stečajni sudija po pravnosnažnosti tog rešenja objavljuje oglas o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja shodnom primenom
pravo žalbe imaju stečajni upravnik, odbor poverilaca i razlučni, odnosno založni poverilac koji ima razlučno, odnosno založno pravo na imovini koja je predmet tog rešenja.
, stečajni upravnik nema pravo da na bilo koji način raspolaže imovinom koja je predmet rešenja, uključujući davanje u zakup ili opterećivanje te imovine.
U slučaju da je objavljen oglas za prodaju imovine koja je predmet predloga iz
počinje da teče po neuspelom okončanju tog postupka prodaje.
Eventualno osporavanje potraživanja ili osporavanje razlučnog, odnosno založnog prava od strane stečajnog upravnika, kao i vođenje parnice za utvrđenje postojanja potraživanja ili postojanje razlučnog, odnosno založnog prava, nema uticaja na pravo razlučnog, odnosno založnog poverioca da sudu predloži ukidanje mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa
U slučaju da razlučni, odnosno založni poverilac propusti da unovči imovinu koja je predmet rešenja o ukidanju mere obezbeđenja, odnosno zabrane izvršenja i namirenja iz
u roku od devet meseci od pravnosnažnosti tog rešenja, stečajni sudija će po službenoj dužnosti doneti rešenje kojim će konstatovati da je mera zabrane izvršenja i namirenja u odnosu na tu imovinu ponovo uspostavljena.
Na predlog razlučnog, odnosno založnog poverioca koji je podnet pre isteka roka iz