Ovaj zakon utvrđuje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kažnjen, a da se odgovornom učiniocu prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđa ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonom.
Teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.
Stranka je dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila.
Izuzetno, sud može po službenoj dužnosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka.
Sud može izvesti dopunske dokaze ako oceni da su izvedeni dokazi protivurečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.
Koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučuje na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
Pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
U prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog.
Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Sud je dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca.
Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi ćiriličko pismo, a latiničko pismo u skladu sa zakonom.
Na područjima na kojima je u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik određene nacionalne manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, koji su državljani Republike Srbije, obezbediće im se preko prevodioca prevođenje toka postupka na njihov jezik.
Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.
O pravu na prevođenje i vođenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji razume poučiće se lice iz ovoga člana, koje se može odreći tog prava ako razume jezik na kome se vodi prekršajni postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
Prevođenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekršajni postupak sa liste sudskih prevodilaca, a ukoliko to nije moguće, prevođenje će izvršiti drugo lice uz pristanak stranke.
ovog zakona, može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, odnosno uložiti prigovor u skladu sa ovim zakonom.
Odluka doneta u prekršajnom postupku postaje pravnosnažna danom donošenja presude drugostepenog prekršajnog suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Protiv odluka drugostepenog prekršajnog suda nije dozvoljena žalba.
Ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izrečenu sankciju ne može izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.
Lice koje je neopravdano kažnjeno za prekršaj ili je neosnovano zadržano ima pravo na naknadu štete koja mu je time pričinjena, kao i druga prava utvrđena zakonom.
ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade, a ako sporazum ne bude postignut u roku od tri meseca od podnošenja zahteva, oštećeni može podneti tužbu za naknadu štete nadležnom sudu.
Sudovi koji vode prekršajni postupak, dužni su jedni drugima i drugim sudovima pružati pravnu pomoć u poslovima iz svoje nadležnosti.
Organi unutrašnjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije dužni su sudovima koji vode prekršajni postupak, pružati pravnu pomoć i izvršavati njihove naloge u poslovima iz svoje nadležnosti.
Sudovi su dužni da pružaju pravnu pomoć državnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekršajnog postupka.