Protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu. Žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku.
Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja.
Žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.
Žalba se može izjaviti uvek na presudu a na rešenja doneta u prekršajnom postupku samo ako pravo na žalbu nije zakonom isključeno.
U korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici života.
Rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.
U korist okrivljenog pravnog lica žalbu može izjaviti zakonski zastupnik kao i ovlašćeni predstavnik pravnog lica.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke o toj meri.
Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odreći prava na žalbu pošto je odluka saopštena, a od izjavljene žalbe mogu odustati do donošenja drugostepene presude.
Odricanje i odustajanje od prava na žalbu ne može se opozvati.
Odricanje maloletnika od prava na žalbu nema pravno dejstvo.
navode u čemu je podnosilac žalbe nezadovoljan odlukom;
3)
potpis podnosioca žalbe.
U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. Pozivajući se na nove činjenice podnosilac žalbe je dužan da navede dokaze kojima se te činjenice dokazuju.
Ako podnosilac žalbe u žalbi iznosi nove dokaze, dužan je navesti zašto te dokaze nije ranije izneo, kao i činjenice koje tim dokazima dokazuje.
Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka uvek postoji ako:
1)
je prekršajni postupak vodio i presudu ili rešenje doneo sudija, koji je pravnosnažnom odlukom izuzet od vođenja postupka i odlučivanja;
2)
je prekršajni postupak vodio i odluku doneo sudija, koji se morao izuzeti (;
3)
okrivljeni nije poučen o pravu na upotrebu jezika, ili je njemu ili njegovom braniocu protivno njegovom zahtevu uskraćeno pravo da na usmenom pretresu ili u toku ostalih radnji u prekršajnom postupku upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok usmenog pretresa odnosno postupka (
je sud odlučio mimo zahteva za pokretanje prekršajnog postupka;
11)
se presuda ili rešenje zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista odluka;
12)
se presuda ili rešenje zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude saslušan u prisustvu branioca;
Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako:
1)
okrivljeni u prekršajnom postupku nije saslušan pre donošenja odluke osim u slučajevima iz
je izreka protivrečna razlozima presude ili rešenja;
3)
presuda ili rešenje uopšte nema razloga ili nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onog što se u razlozima odluke navodi, o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim u slučaju iz
sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane.
Povreda materijalnog prekršajnog prava postoji ako sud nije primenio ili je pogrešno primenio odredbe kojima se određuje:
1)
da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj;
2)
da li ima okolnosti koje isključuju odgovornost za prekršaj;
3)
da li ima okolnosti koje isključuju pokretanje i vođenje prekršajnog postupka, a naročito da li je nastupila zastarelost ili je stvar već pravnosnažno presuđena;
4)
da li je u pogledu prekršaja koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne može primeniti;
5)
da li je odlukom o kazni, zaštitnoj meri, drugoj prekršajnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje sud ima po zakonu;
6)
da li su povređene odredbe o uračunavanju zadržavanja i izdržane kazne.
Odluka se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kad je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.
Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.
ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja.
Odluka o kazni može se pobijati i zbog toga što je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, ili što nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o zaštitnoj meri, drugoj prekršajnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati ako ne postoji povreda iz
ovog zakona, a sud je nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zaštitnu meru odnosno oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.
Odluka o imovinskopravnom zahtevu kao i odluka o troškovima prekršajnog postupka može se pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno zakonu.
Neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem.
Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana.
Drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.
Drugostepeni prekršajni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se odluka pobija niti povrede zakona iz
Drugostepeni prekršajni sud će usvojiti žalbu i presudom preinačiti prvostepenu odluku ako utvrdi da:
1)
su odlučne činjenice u prvostepenom postupku pravilno utvrđene i da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje po pravilnoj primeni zakona treba doneti drugačiju odluku;
2)
postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti preinačenjem prvostepene odluke;
3)
prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zaštitne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiču na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito izricanje zaštitne mere;
4)
okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene;
5)
je sud koji je vodio prekršajni postupak pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a rešenje ili presuda je zasnovana na tim dokazima.
Drugostepeni prekršajni sud će žalbu usvojiti i rešenjem ukinuti prvostepenu odluku i predmet vratiti sudu na ponovni postupak:
1)
ako postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala na zakonito odlučivanje;
2)
ako je sud protivno odredbama ovog zakona pogrešno ili nepotpuno utvrdio činjenično stanje zbog čega treba dopuniti ili provesti novi postupak;
3)
ako je prekršajni postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti zbog pogrešne ocene dokaza ili pogrešne primene materijalnog prava.
U obrazloženju odluke drugostepeni prekršajni sud ceniće žalbene navode i ukazaće na povrede zakona koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekršajnog postupka u obrazloženju će se navesti koje su odredbe povređene i u čemu se ogleda povreda.
Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja navešće se nedostaci, odnosno zašto su novi dokazi i nove činjenice važne za donošenje pravilne odluke.
Kada se prvostepena odluka ukida u slučajevima iz ovog člana, drugostepeni sud će dati naloge o postupanju prekršajnog suda u ponovljenom postupku.
Kad drugostepeni prekršajni sud povodom ma čije žalbe izjavljene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu ili rešenje u korist okrivljenog korisni i za kojeg od saokrivljenih koji nije izjavio žalbu ili nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji.
Drugostepeni prekršajni sud će vratiti sve spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude i rešenja radi dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.
Prekršajni sud je dužan da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koje je ukazao drugostepeni prekršajni sud u svojoj odluci kojom je ukinuta prvostepena odluka.
Pri donošenju nove odluke sud je vezan zabranom propisanom u