Ovaj zakon utvrđuje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude kažnjen, a da se odgovornom učiniocu prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđa ovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Prekršajnu sankciju može izreći samo nadležni sud koji vodi prekršajni postupak po ovom zakonu.

Izuzetno od

stava 1.

ovog člana novčanu kaznu može izreći:

Prekršajni postupak pokreće se i vodi na osnovu:

Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonom.

Teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.

Stranka je dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila.

Izuzetno, sud može po službenoj dužnosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka.

Sud može izvesti dopunske dokaze ako oceni da su izvedeni dokazi protivurečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Sud je dužan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na štetu njihovih prava.

Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, ali tako da to ne bude na štetu donošenja pravilne i zakonite odluke.

Sud ocenjuje dokaze po svom slobodnom uverenju.

Koje će činjenice uzeti kao dokazane, sud odlučuje na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Pre donošenja odluke, okrivljenom se mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

U prekršajnom postupku okrivljeni mora već na prvom saslušanju biti obavešten o prekršaju za koji se tereti i o osnovama optužbe, osim ako se postupak na osnovu ovog zakona sprovodi bez saslušanja okrivljenog.

Ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pisanu odbranu, a njegovo saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, odluka se može doneti i bez saslušanja okrivljenog. Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere. Sud je dužan da prilikom prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravu na branioca.

Sud vodi postupak na srpskom jeziku i u tom postupku koristi ćiriličko pismo, a latiničko pismo u skladu sa zakonom.

Na područjima na kojima je u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi i jezik određene nacionalne manjine postupak se na zahtev stranke vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u postupku, koji su državljani Republike Srbije, obezbediće im se preko prevodioca prevođenje toka postupka na njihov jezik.

Stranke i drugi učesnici u postupku koji nisu državljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko prevodioca i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.

O pravu na prevođenje i vođenje postupka na svom jeziku ili jeziku koji razume poučiće se lice iz st. 2. do 4. ovoga člana, koje se može odreći tog prava ako razume jezik na kome se vodi prekršajni postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.

Prevođenje obavlja prevodilac koga odredi sud koji vodi prekršajni postupak sa liste sudskih prevodilaca, a ukoliko to nije moguće, prevođenje će izvršiti drugo lice uz pristanak stranke.

Protiv odluka prekršajnog suda i odluka koje u prekršajnom postupku donosi komisija iz

člana 87. stav 2. tačka 1)

ovog zakona, može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, odnosno uložiti prigovor u skladu sa ovim zakonom.

Odluka doneta u prekršajnom postupku postaje pravnosnažna danom donošenja presude drugostepenog prekršajnog suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Protiv odluka drugostepenog prekršajnog suda nije dozvoljena žalba.

Ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izrečenu sankciju ne može izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti nepovoljnija presuda za okrivljenog.

Lice koje je neopravdano kažnjeno za prekršaj ili je neosnovano zadržano ima pravo na naknadu štete koja mu je time pričinjena, kao i druga prava utvrđena zakonom.

Po zahtevu lica iz

stava 1.

ovog člana, ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, sprovodi postupak radi postizanja sporazuma o postojanju, vrsti i visini naknade, a ako sporazum ne bude postignut u roku od tri meseca od podnošenja zahteva, oštećeni može podneti tužbu za naknadu štete nadležnom sudu.

Sudovi koji vode prekršajni postupak, dužni su jedni drugima i drugim sudovima pružati pravnu pomoć u poslovima iz svoje nadležnosti.

Organi unutrašnjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije dužni su sudovima koji vode prekršajni postupak, pružati pravnu pomoć i izvršavati njihove naloge u poslovima iz svoje nadležnosti.

Sudovi su dužni da pružaju pravnu pomoć državnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, ako se time ne ometa tok prekršajnog postupka.

Na prekršajni postupak shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi.

U prekršajnom postupku iz

stava 2.

ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, osim ako zakonom kojim se uređuju javne nabavke nije drugačije propisano.

Prekršajni postupak po žalbama na odluke prekršajnih sudova i komisije iz

stava 2.

ovog člana vodi drugostepeni prekršajni sud.

Drugostepeni prekršajni sud odlučuje i o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

Drugostepeni prekršajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izveštaje potrebne za praćenje prekršajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praćenje i proučavanje društvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima od interesa za ostvarivanje njihove funkcije.

Javnost rada suda obezbeđuje se: javnim održavanjem ročišta, objavljivanjem odluka, davanjem obaveštenja zainteresovanim licima o toku prekršajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja.

Radi očuvanja tajne, zaštite morala, interesa maloletnika ili zaštite drugih posebnih interesa društvene zajednice, može se isključiti javnost rada suda u svim ili samo u pojedinim fazama prekršajnog postupka.

U prvostepenom prekršajnom postupku sudi i odlučuje sudija pojedinac.

Drugostepeni prekršajni sud sudi i odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.

Za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan sud na čijem području je prekršaj učinjen ili pokušan.

Sud koji je mesno nadležan za vođenje prekršajnog postupka protiv pravnog lica nadležan je i za vođenje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu.

Ako je prekršaj učinjen na domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu, za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi domaća luka ili vazduhoplovno pristanište u kome se završava putovanje učinioca prekršaja, a ako je učinilac prekršaja član posade, nadležan je sud na čijem se području nalazi matična luka broda, odnosno matično pristanište vazduhoplova.

Ako je prekršaj izvršen ili pokušan na području više prekršajnih sudova, nadležan je onaj sud koji je prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet, sud kome je pre podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako nije poznato mesto izvršenja prekršaja, mesno je nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica ukoliko se važnost propisa kojim je prekršaj određen prostire i na području na kome se nalazi njegovo prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica.

Ako nisu poznati ni mesto izvršenja prekršaja ni prebivalište ili boravište okrivljenog, nadležan je sud na čijem se području okrivljeni pronađe, odnosno uhvati ili se sam prijavi.

Ako je isto lice okrivljeno za više prekršaja pa su za vođenje prekršajnog postupka nadležna dva ili više sudova, nadležan je onaj sud koji je po zahtevu ovlašćenog organa prvi započeo postupak, a ako postupak još nije započet nadležan je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Sudija koji učestvuje u prekršajnom postupku biće izuzet:

Sudija koji učestvuje u prekršajnom postupku, čim sazna da postoji koji od razloga za izuzeće iz člana 112. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona, dužan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji će odrediti drugog sudiju. Ako se radi o izuzeću predsednika suda, on će odrediti sebi zamenika između sudija tog suda.

Ako je predsednik suda istovremeno i jedini sudija u tom sudu ili ako iz drugih razloga ne može da sebi odredi zamenika iz istog suda zatražiće od predsednika drugostepenog prekršajnog suda da delegira drugog sudiju.

Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (

član 112. stav 1. tačka 6

), obavestiće o tome predsednika prekršajnog suda, a ako se radi o slučaju iz

stava 2.

ovog člana, predsednika drugostepenog prekršajnog suda, koji će odlučiti o njegovom izuzimanju.

Izuzeće sudije zbog postojanja nekog od razloga za izuzeće iz

člana 112.

ovog zakona mogu tražiti okrivljeni i ovlašćeni podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (u daljem tekstu: stranke).

Zahtev za izuzeće sudije stranke mogu podneti do donošenja presude, odnosno rešenja.

Zahtev za izuzeće predsednika i sudija drugostepenog prekršajnog suda stranka može podneti u žalbi na prvostepenu presudu.

Stranka može tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije koji u predmetu postupa.

Stranka je dužna da u zahtevu navede okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od zakonskih osnova za izuzeće.

Kad sudija koji je učestvovao u prekršajnom postupku sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzeće, dužan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeću iz

člana 112. stav 1. tačka 6)

ovog zakona, može do donošenja rešenja o izuzeću preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Odredbe o izuzeću sudija shodno se primenjuju i na zapisničare, tumače i veštake.

O zahtevu za izuzeće sudije odlučuje predsednik suda.

Ako se traži izuzeće predsednika suda, rešenje o izuzeću donosi predsednik drugostepenog prekršajnog suda.

Ako se traži izuzeće sudije drugostepenog prekršajnog suda, rešenje o izuzeću donosi predsednik istog suda.

Ako se traži izuzeće predsednika drugostepenog prekršajnog suda, rešenje o izuzeću donosi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

O izuzeću zapisničara, tumača i veštaka odlučuje sudija koji vodi prekršajni postupak.

Pre donošenja rešenja o izuzeću pribaviće se izjava od lica čije se izuzeće traži, a po potrebi sprovešće se i druge radnje.

Protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljena žalba, a rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbacuje ili odbija može se pobijati samo žalbom protiv presude.

Okrivljeni je lice protiv koga se vodi prekršajni postupak.

Okrivljeni ima pravo da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviđena ovim zakonom.

Za okrivljenog koji nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima zakonski zastupnik.

Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca.

Okrivljeni može uzeti za branioca advokata, a njega može, u skladu sa zakonom, zameniti advokatski pripravnik.

Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj okrivljenog, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici života.

Branilac je ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Branilac je dužan da podnese pisano punomoćje sudu.

Okrivljeni može braniocu dati punomoćje i usmeno na zapisnik kod suda.

Prava i dužnosti branioca prestaju kada otkaže punomoćje ili kada okrivljeni opozove punomoćje.

Za okrivljeno pravno lice u prekršajnom postupku učestvuje njegov predstavnik, koji je ovlašćen da preduzima sve radnje koje može da preduzima okrivljeni.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlašćeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz

stava 1.

ovog člana, osim zakonskog zastupnika, mora da ima pisano ovlašćenje organa koji ga je odredio za predstavnika.

Predstavnik okrivljenog pravnog lica može biti samo jedno lice.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u Republici Srbiji, ako za predstavnika pravnog lica ne bude određeno drugo lice.

Predstavnik pravnog lica ne može biti lice koje je u istoj stvari svedok.

Predstavnik pravnog lica ne može biti odgovorno lice protiv koga se vodi prekršajni postupak za isti prekršaj osim ako je to lice jedino ovlašćeno za zastupanje okrivljenog pravnog lica.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana sud je dužan da pozove pravno lice da u roku od osam dana odredi drugog predstavnika.

Ako okrivljeno pravno lice na poziv suda ne odredi svog predstavnika ili u roku iz

člana 123. stav 3.

ovog zakona ne odredi drugog predstavnika može se kazniti novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara. Ako i posle izricanja te kazne pravno lice ne odredi svog predstavnika, za svako dalje neodazivanje pozivu kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Žalba protiv rešenja iz

stava 1.

ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu koja imaju status okrivljenih u istoj stvari mogu imati svaki svog branioca ili zajedničkog branioca.

Branilac pravnog lica i odgovornog lica u tom pravnom licu ne može biti lice koje je u istom prekršajnom postupku imalo svojstvo predstavnika pravnog lica.

Oštećeni, u smislu ovog zakona, je lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem.

Oštećeni koji je navršio šesnaest godina može sam podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Oštećeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomoćnika:

Procesna mera zabrane pristupa iz

stava 3. tačka 4)

ovog člana može trajati dok traju razlozi za njeno izricanje, a najduže do pravnosnažnog okončanja postupka.

Žalba na rešenje kojim se izriče zabrana pristupa podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja i ne odlaže izvršenje rešenja.

Javni tužilac je stranka u prekršajnom postupku.

Javni tužilac:

Javni tužilac je stvarno nadležan da postupa u prekršajnom postupku ukoliko je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako je javni tužilac prvi podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, postupak će se voditi po njegovom zahtevu, a nastaviti po zahtevu oštećenog ili drugog organa nadležnog za podnošenje zahteva za pokretanje postupka ako javni tužilac odustane od zahteva.

Ako odustane od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, javni tužilac je dužan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti oštećenog ili drugo lice ovlašćeno za pokretanje postupka da bi nastavili postupak.

Ako je oštećeni ili drugi ovlašćeni organ za pokretanje prekršajnog postupka već podneo zahtev za pokretanje postupka, postupak će se nastaviti po tom zahtevu.

Kada je za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležan drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tužilac kao stranka u postupku, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu, kao državnom organu.

Nadležni organ iz

stava 1.

ovog člana će pisanim putem obavestiti oštećenog da li je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ako nadležni organ iz

stava 1.

ovog člana podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj za koji je propisana kazna zatvora, dužan je o tome da obavesti nadležnog javnog tužioca koji će odlučiti o preuzimanju gonjenja.

Nadležni javni tužilac će o odluci iz

stava 3.

ovog člana pisanim putem obavestiti nadležni organ iz

stava 1.

ovog člana.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja (u daljem tekstu: podnesci) podnose se u pisanom obliku ili se daju usmeno na zapisnik.

Pisani podnesci se predaju neposredno ili se šalju poštom.

Kratka i hitna obaveštenja mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom poštom ili na drugi odgovarajući način o čemu se sastavlja službena zabeleška i prilaže u spis predmeta.

Podnesci iz

stava 1.

ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti.

Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sudija koji vodi prekršajni postupak naložiće podnosiocu podneska da u određenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne učini, podnesak će se odbaciti kao neuredan.

O svakoj radnji preduzetoj u toku prekršajnog postupka sastaviće se zapisnik istovremeno kad se radnja vrši, a ako to nije moguće, neposredno posle toga.

Zapisnik vodi zapisničar.

Izuzetno od

stava 2.

ovog člana, kad se pretresaju stan ili lice ili se radnja preduzima van službenih prostorija prekršajnog suda, a zapisničar se ne može obezbediti, zapisnik može voditi lice koje preduzima radnju.

Kad zapisnik vodi zapisničar, zapisnik se sastavlja na taj način što lice koje preduzima radnju glasno govori zapisničaru šta će uneti u zapisnik.

Licu koje se saslušava, može se dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. U slučaju zloupotrebe, to pravo mu se može uskratiti.

U zapisnik se unose naziv suda, mesto gde se vrši radnja, dan i čas kad je radnja započeta i završena, lična imena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznačenje prekršajnog predmeta po kom se radnja preduzima.

Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. U zapisnik se unosi samo bitna sadržina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor.

Ako je potrebno, u zapisnik će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to će se naznačiti u zapisniku, a oduzete stvari će se priključiti zapisniku ili će se navesti gde se nalaze.

U zapisnik će se uneti izjava okrivljenog da li ima predloga za izvođenje drugih dokaza.

Prilikom preduzimanja radnji kao što su uviđaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik će se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrđivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veličina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmete i dr.), a ako su napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski snimci i slično, to će se navesti u zapisniku i priključiti zapisniku.

Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme ništa izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati čitka.

Sva preinačenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik.

Saslušano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u prekršajnom postupku, kao i okrivljeni, branilac i oštećeni ako su prisutni imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita. Na to je dužan da ih upozori sudija koji preduzima radnju, a u zapisniku će se naznačiti da li je upozorenje učinjeno i da li je zapisnik pročitan.

Zapisnik će se uvek pročitati ako nije bilo zapisničara, i to će se naznačiti u zapisniku.

Zapisnik potpisuje saslušano lice. Ako se zapisnik sastoji od više stranica, saslušano lice potpisuje svaku stranicu.

Na kraju zapisnika potpisaće se tumač ili prevodilac ako su bili prisutni, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili čiji se stan pretresa, kao i svedoci koji su prisustvovali pretresanju.

Ako zapisničar ne piše zapisnik, zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadržinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka.

Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kažiprsta desne ruke, a zapisničar će ispod otiska potpisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogućnosti da se stavi otisak kažiprsta desne ruke stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku će se naznačiti sa kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak.

Ako saslušano lice nema obe ruke pročitaće zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik će mu se pročitati, i to će se zabeležiti u zapisniku.

Ako saslušano lice odbije da potpiše zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeležiće se to u zapisnik i navešće se razlog odbijanja.

Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku će se naznačiti dan i čas kad je nastao prekid, kao i dan i čas kada se radnja nastavlja.

Ako je bilo prigovora na sadržinu zapisnika, navešće se u zapisniku i ti prigovori.

Zapisnik na kraju potpisuju sudija i zapisničar.

O većanju i glasanju pred drugostepenim prekršajnim sudom sastavlja se poseban zapisnik.

Zapisnik o većanju i glasanju sadrži tok glasanja i odluku koja je doneta.

Zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar.

Odvojena mišljenja priključiće se zapisniku o većanju i glasanju ako nisu unesena u sam zapisnik.

Zapisnik o većanju i glasanju zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik može razgledati samo viši sud kad rešava o pravnom leku i u tom slučaju dužan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznači da je razgledao zapisnik.

Rokovi predviđeni ovim zakonom ne mogu se produžiti, osim kad je to zakonom izričito dozvoljeno.

Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego što rok istekne predata onom ko je ovlašćen da je primi.

Kad je izjava upućena preko pošte preporučenom pošiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje pošti smatra se danom predaje onome kome je upućeno.

Okrivljeni koji se nalazi u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili maloletničkog zatvora može izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik ili predati upravi zavoda. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je izjava predata upravi zavoda smatra se danom predaje organu koji je nadležan da je primi.

Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili očigledne omaške podnosioca, predat ili upućen nenadležnom organu pre isteka roka, a stigne nadležnom organu posle isteka roka, smatra se da je podnet na vreme.

Rokovi se računaju na časove, dane, mesece i godine.

Čas ili dan kada je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan. U jedan dan računa se 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu.

Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok ističe protekom narednog radnog dana.

Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavljivanje žalbe na odluku, sud, koji vodi prekršajni postupak, rešenjem će dozvoliti vraćanje u pređašnje stanje radi izjavljivanja žalbe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je propušten rok podnese molbu za vraćanje u pređašnje stanje i ako istovremeno s molbom preda žalbu.

Posle proteka mesec dana od dana propuštenog roka ne može se tražiti vraćanje u pređašnje stanje.

Molba za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se prekršajnom sudu koji je doneo prvostepenu odluku.

Molba za vraćanje u pređašnje stanje ne zadržava izvršenje odluke, ali sud kojem je predata molba može, prema okolnostima, odlučiti da se sa izvršenjem zastane do donošenja odluke po molbi.

O vraćanju u pređašnje stanje odlučuje prvostepeni prekršajni sud.

Kad sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, žalbu sa spisima predmeta dostaviće na rešavanje drugostepenom prekršajnom sudu.

Protiv rešenja kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba.

Sud iz

stava 1.

ovog člana žalbu protiv rešenja kojim nije dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, sa žalbom na odluku i ostalim spisima predmeta dostaviće na rešavanje drugostepenom prekršajnom sudu.

Ako drugostepeni prekršajni sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za žalbu, istom presudom će odlučiti o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.

Troškovi prekršajnog postupka su izdaci učinjeni povodom prekršajnog postupka od njegovog pokretanja do završetka.

Troškovi prekršajnog postupka su:

Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret lica koje je oglašeno odgovornim za prekršaj.

Troškove postupka za prekršaj za koji je postupak obustavljen ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti snosi sud.

Izuzetno od

stava 2.

ovog člana, ako je prekršajni postupak obustavljen zbog odustanka oštećenog od podnetog zahteva ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti usled neosnovanog zahteva, troškove postupka snosi oštećeni.

Izuzetno od

stava 2.

ovog člana sud neće snositi troškove prekršajnog postupka ukoliko je postupak obustavljen usled vođenja krivičnog postupka za krivično delo koje obuhvata obeležja prekršaja u kome je okrivljeni oglašen krivim.

Zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka branioca podnosi se u roku od tri meseca od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka.

Ako je okrivljeni oslobođen u krivičnom postupku povodom koga je došlo do obustave prekršajnog postupka rok iz

stava 5.

ovog člana teče od pravnosnažnosti oslobađajuće presude u krivičnom postupku.

U odluci o troškovima će se navesti ko snosi troškove prekršajnog postupka, u kom iznosu i u kom roku je dužan da ih plati.

Ako za utvrđivanje visine troškova nema dovoljno podataka, o troškovima će se odlučiti kada se ti podaci pribave.

Kad u presudi ili rešenju nije odlučeno o troškovima postupka, odlučiće se o tome naknadno, posebnim rešenjem na koje je dozvoljena žalba.

Rok iz

stava 1.

ovog člana ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana od dana pravnosnažnosti odluke.

Lice protiv kojeg je vođen jedinstveni prekršajni postupak za više prekršaja neće snositi troškove za prekršaj za koji je prekršajni postupak obustavljen ili je oslobođen odgovornosti, ako je moguće te troškove izdvojiti iz ukupnih troškova.

U presudi kojom je više okrivljenih oglašeno odgovornima, sud će odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, odlučiće da svi okrivljeni solidarno snose troškove. Plaćanje paušalnog iznosa odrediće se za svakog okrivljenog posebno.

Kad je posebnim propisom određeno da će troškove nastale povodom otkrivanja prekršaja snositi učinilac, na predlog podnosioca zahteva obavezaće se okrivljeni da plati te troškove.

U odluci kojom se odlučuje o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da u celosti ili delimično naknadi troškove prekršajnog postupka, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da po zakonu izdržava.

Troškovi prevođenja i tumačenja koji nastanu primenom odredaba ustava i zakona kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisama, odnosno tumačenja gluvima, slepima i nemima, padaju na teret suda koji vodi postupak.

Troškovi prekršajnog postupka iz člana 140. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona isplaćuju se unapred iz sredstava prekršajnog suda koji vodi prekršajni postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakona.

Propisi o naknadi troškova svedocima, veštacima i tumačima kao i drugi troškovi u krivičnom postupku shodno će se primenjivati u prekršajnom postupku.

O imovinskopravnom zahtevu odlučuje sud.

Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja prekršaja raspraviće se na zahtev oštećenog ili drugog ovlašćenog lica, po pravilu, u prekršajnom postupku osim ako se time značajnije ne odugovlači postupak.

Imovinskopravni zahtev može se odnositi na naknadu štete i povraćaj stvari.

Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u prekršajnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donošenja prvostepene presude.

Lice ovlašćeno na podnošenje imovinskopravnog zahteva dužno je da svoj zahtev opredeli po osnovu i visini kao i da podnese dokaze.

Ako dokazi izvedeni u prekršajnom postupku ne pružaju pouzdan osnov da se imovinskopravni zahtev u celini ili delimično usvoji, sud će uputiti oštećenog ili drugo ovlašćeno lice da imovinskopravni zahtev, odnosno višak tog zahteva može da ostvaruje u parnici.

Ako je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka rešenjem odbačen ili je prekršajni postupak obustavljen, ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti, oštećeni ili drugo ovlašćeno lice će se uputiti da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.

Ako je oštećena imovina u javnoj svojini, o odluci iz st. 1. i 2. ovog člana obaveštava se nadležni javni pravobranilac.

Protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu, oštećeni ili drugo ovlašćeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo žalbe.

Ako sud delimično ili u celini usvoji imovinskopravni zahtev u presudi će se odrediti rok u kome je okrivljeni dužan da naknadi pričinjenu štetu, odnosno da vrati stvar.

Rok za naknadu štete i povraćaj stvari ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

U prekršajnom postupku sud donosi odluke u obliku: presude, rešenja i naredbe.

Odluke se saopštavaju, po pravilu, odmah nakon donošenja.

Odluke se saopštavaju usmenim objavljivanjem prisutnim strankama, oštećenom i drugim licima koja imaju pravo žalbe na tu odluku (u daljem tekstu: zainteresovana lica), a dostavljanjem overenog prepisa ako su odsutna.

Kad je odluka usmeno saopštena, to će se naznačiti u zapisniku ili u spisu, a lice kome je odluka usmeno saopštena, potvrdiće to svojim potpisom.

Na zahtev zainteresovanog lica izdaće se overen prepis odluke koja mu je bila usmeno saopštena.

Zainteresovana lica koja ne zahtevaju dostavljanje prepisa odluke poučiće se o pravu na žalbu i o roku za žalbu.

Pismeni otpravak odluke u slučaju iz

stava 4.

ovog člana izradiće se najkasnije u roku od osam dana od dana usmenog saopštenja, a pismeni otpravak presude odmah ako se određuje izvršenje presude pre pravnosnažnosti.

Veće drugostepenog suda će samo presuditi ako je u istom predmetu prvostepena odluka već jedanput ukidana.

Veće drugostepenog suda odlučuje da li će održati pretres.

Ako veće odluči da održi pretres, sudija izvestilac je predsednik veća.

Okrivljeni može, u roku od osam dana od dana dostavljanja presude, izjaviti žalbu protiv presude drugostepenog suda iz

stava 1.

ovog člana, ako su po žalbi podnosioca zahteva oslobađajuća presuda ili rešenje o obustavi postupka preinačeni u osuđujuću presudu.

O žalbi okrivljenog protiv odluke veća drugostepenog suda odlučuje drugo veće tog suda.

Odluke drugostepenog prekršajnog suda donose se većanjem i glasanjem nakon usmenog izlaganja sudije izvestioca o stanju stvari. Odluka je doneta kad je za nju glasala većina članova veća.

Predsednik veća rukovodi većanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je dužan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.

Ako se u pogledu pojedinih pitanja glasovi podele na više različitih mišljenja tako da ni jedno od njih nema većinu, razdvojiće se pitanje i glasanje će se ponavljati dok se ne postigne većina. Ako se na taj način ne postigne većina, odluka će se doneti tako što će se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne većina.

Članovi veća ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik veća, ali član veća koji je glasao da se prekršajni postupak obustavi i ostao u manjini nije dužan da glasa o kazni. Ako ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

Većanje i glasanje vrši se u nejavnoj sednici.

U prostoriji u kojoj se veća i glasa mogu biti prisutni samo članovi veća i zapisničar.

Pismena se dostavljaju preko pošte, druge službe ovlašćene za dostavu, službenog lica suda ili drugog organa, odnosno neposredno u prostorijama suda.

Dostavljanje može da se vrši i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima ako za to postoje uslovi.

Dostavljanje se vrši svakog dana na radnom mestu ili u poslovnoj prostoriji u radno vreme, ili u stanu od 7 do 22 sata ili u sudu kada se lice kome dostavljanje treba da se izvrši tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove.

Dostavljanje može da se izvrši i u drugo vreme i na drugom mestu na osnovu posebne odluke suda koju je dostavljač, na zahtev lica kome se dostavljanje vrši, dužan da pokaže.

Poziv za usmeni pretres ili druge pozive sud može i usmeno saopštiti licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeležiće se u zapisniku koji će pozvano lice potpisati, osim ako je poziv zabeležen u zapisniku o pretresu, čime se smatra da je izvršena dostava.

Poziv radi saslušanja okrivljenog, odnosno davanja pisane odbrane ili za saslušanje svedoka, kao i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostavljaju se lično, osim kada je ovim zakonom drugačije propisano.

Na isti način dostavljaju se i odluke oštećenom, za koje od dana dostavljanja teče rok za žalbu.

Pismeno za koje je u ovom zakonu određeno da se lično dostavlja, predaje se neposredno licu kome je upućeno na adresu na kojoj je prijavljeno ili koju je saopštilo nadležnom organu prilikom otkrivanja prekršaja.

Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će pismeno predati nekome od njegovih punoletnih članova domaćinstva, koji je dužan da pismeno primi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako lice kome se pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem, kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a pismeno će ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva ne zateknu u stanu pismeno će se predati punoletnim licima koja se zateknu u stanu ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno ima lično dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se može izvršiti predajom pismena licu ovlašćenom za prijem pošte ili bilo kom drugom licu koje je zaposleno kod istog poslodavca na istom mestu, a koja su dužna da prime pismeno i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako lice kome pismeno treba dostaviti lično odbije da primi pismeno ili to učini lice iz

stava 1.

ovog člana, dostavljač će zabeležiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno će ostaviti na radnom mestu i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako se na adresi gde se dostavljanje ima izvršiti niko ne zatekne, ostaviće se u poštanskom sandučetu ili pribiti na vrata obaveštenje da lice kome je pismeno upućeno treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja.

Po proteku roka iz

stava 1.

ovog člana, pismeno će se istaći na oglasnoj tabli i internet stranici suda, ako za to postoje tehnički uslovi. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

Obaveštenje iz

stava 1.

ovog člana sadrži: ime i prezime lica kome je pokušano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i čas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano dostavljanje, naznaku da pismeno treba da preuzme u sudu i u kom roku uz upozorenje da će u slučaju ne preuzimanja kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli i na internet stranici suda, kao i da će se u tom slučaju po proteku roka od osam dana smatrati da je dostavljanje izvršeno.

Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno ili da privremeno boravi na drugoj adresi i da mu se zbog toga ne može pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi, i kada i gde će mu se moći izvršiti dostavljanje pismena.

Ako se pri ponovljenom pokušaju pismeno ne može dostaviti u vreme i u mestu određenom na način iz

stava 4.

ovog člana, pismeno će se istaći na oglasnoj tabli i internet stranici suda ako za to postoje tehnički uslovi. Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

Ako pismeno ne može da se dostavi na adresu iz

člana 158. stav 1.

ovog zakona, sud će proveriti adresu i ako se pri ponovljenom pokušaju pismeno ne može dostaviti na adresu na kojoj je lice prijavljeno, postupiće se na način propisan u

stavu 2.

ovog člana.

Ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim.

Ako oštećeni ima zakonskog zastupnika ili punomoćnika, odluke iz

stava 1.

ovog člana dostaviće se njemu, a ako ih ima više samo jednom od njih.

Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu ili povratnicu) potpisuju primalac i dostavljač.

Primalac će na dostavnici ili povratnici sam naznačiti datum prijema. Dan i mesec prijema ispisuju se slovima i brojevima.

Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, dostavljač će primaoca potpisati, naznačiti dan prijema i staviti napomenu zašto ga je potpisao.

Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu ili povratnicu, dostavljač će to zabeležiti na dostavnici i naznačiti dan predaje i time je dostavljanje izvršeno.

Podaci u potvrdi o izvršenom dostavljanju moraju biti čitko popunjeni.

Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvršenim pod uslovom da je takvim načinom dostavljanja moguće da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo pismeno.

Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odštampani elektronski zapis o danu i času kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno uručeno primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena.

Vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima straže u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zaposlenima u suvozemnom, rečnom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju dostavljanje poziva može da se vrši i preko njihove komande, odnosno neposrednog starešine ili rukovodioca, a po potrebi može da im se na taj način vrši i dostavljanje ostalih pismena.

Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko uprave ustanove u kojoj su smeštena.

Licima koja uživaju pravo imuniteta u Republici Srbiji, ako međunarodni ugovori šta drugo ne određuju, dostavljanje se vrši preko organa nadležnog za inostrane poslove.

Državnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici. Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja teče rok, danom dostavljanja smatra se dan predaje pisarnici.

Dostavljanje pravnim licima i preduzetnicima vrši se predajom pismena licu ovlašćenom za primanje pismena, a ako to nije moguće, pismeno će se predati bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako lice iz

stava 2.

ovog člana odbije da primi pismeno, dostavljač će zabeležiti na dostavnici da je prijem odbijen, ko je odbio prijem kao i dan i sat kada je prijem odbijen, a pismeno će ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.

Ako dostavljanje preduzetniku nije moguće izvršiti u smislu

stava 2.

ovog člana dostavljanje će se izvršiti na njegovu adresu stana ako je poznata na način propisan

članom 158.

ovog zakona.

Ako je preduzetnik odsutan, a dostavljanje se ne može izvršiti na njegovu adresu stana, dostavljanje će se izvršiti na način propisan

članom 160.

ovog zakona.

Kad okrivljeni ili njegov zakonski zastupnik i oštećeni po saznanju za postupak promene svoje prebivalište ili adresu stana, dužni su da o tome odmah po izvršenoj promeni obaveste sud kod koga se vodi postupak.

Ako to ne učine, sud će odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vrše isticanjem pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda, izuzev ako je reč o dostavljanju presude kojom je izrečena kazna zatvora.

Dostavljanje će se izvršiti na način iz

stava 2.

ovog člana i u slučaju kada sud donese rešenje o obustavi postupka usled zastarelosti, do koje je došlo zbog nemogućnosti dostavljanja odluke iz

člana 246. stav 1.

ovog zakona.

Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli i internet stranici suda.

Ako branilac okrivljenog ili punomoćnik oštećenog kao podnosilac zahteva u toku postupka promene svoju adresu, a ne obaveste o tome sud, dostavljanje će da se izvrši kao da okrivljeni nema branioca odnosno oštećeni nema punomoćnika.

Podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik odnosno punomoćnik okrivljenog pravnog lica, oštećeni i njegov zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik imaju pravo da razmatraju i prepisuju spise predmeta.

Razmatranje i prepisivanje spisa može se dozvoliti i drugim licima koja za to imaju pravni interes u skladu sa zakonom.

Kad je prekršajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava sudija koji vodi prekršajni postupak, a kad je postupak završen, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava predsednik suda ili službeno lice koje on odredi.

Razmatranje i prepisivanje spisa, osim okrivljenom, njegovom braniocu i predstavniku okrivljenog pravnog lica može se uskratiti samo ako bi se time ometalo pravilno vođenje prekršajnog postupka ili ako se isključi javnost u postupku.

Posle završenog dokaznog postupka odnosno završenog usmenog pretresa licu koje ima opravdani interes ne može se uskratiti razmatranje i prepisivanje spisa.

Protiv rešenja o uskraćivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.

Prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda na osnovu:

Mere koje se mogu preduzeti za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za uspešno vođenje prekršajnog postupka su: poziv, dovođenje, jemstvo i zadržavanje.

Prilikom odlučivanja koju će od navedenih mera primeniti, sud će se pridržavati uslova određenih za primenu pojedinih mera, vodeći računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom.

Prisustvo okrivljenog pri izvođenju radnji u prekršajnom postupku obezbeđuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upućuje sud.

Okrivljeni koji treba lično da prisustvuje izvođenju radnji u prekršajnom postupku, odnosno lično da učestvuje u njihovom izvođenju, poziva se pisanim pozivom.

Pozivanje se vrši dostavljanjem zatvorenog pisanog poziva koji sadrži: naziv suda, lično ime okrivljenog, pravnu kvalifikaciju prekršaja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doći, dan i čas kad se okrivljeni treba javiti, naznačenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, službeni pečat i potpis sudije. U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznačiće se da li mora lično prisustvovati radi saslušanja ili svoju odbranu može dati i pisanim putem.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, poučiće se u pozivu o pravu da može uzeti branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

Kad se okrivljeni poziva da lično pristupi jer je njegovo saslušanje neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja biti doveden.

Ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja odluka biti doneta bez njegovog saslušanja.

Odredbe ovog člana shodno će se primenjivati i na pozivanje predstavnika okrivljenog pravnog lica.

Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda ili ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, izuzetno sud će narediti njegovo dovođenje ako se činjenično stanje na drugi način ne bi moglo potpuno i pravilno utvrditi.

Dovođenje okrivljenog može se narediti samo ako je u pozivu bilo naznačeno da će biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, narediće se njegovo dovođenje.

Naredba za dovođenje izdaje se pisano. Naredba treba da sadrži: naziv organizacione jedinice policijske uprave kojoj se upućuje, lične podatke neophodne za identifikaciju okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog čega se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis sudije koji naređuje dovođenje.

Naredbu za dovođenje izvršavaju ovlašćeni policijski službenici.

Lice kome je povereno izvršenje naredbe predaje naredbu okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim pođe. Ako pozvani to odbije, dovešće ga prinudno.

Protiv pripadnika policije, profesionalnog vojnog lica, ili pripadnika straže zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u kojem se izvršava kazna neće se izdavati naredba za dovođenje, već će se zatražiti od njihove komande, odnosno ustanove da ih sprovede.

Troškove dovođenja snosi dovedeno lice.

Izdavanje opšte naredbe za dovođenje sud može narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut prekršajni postupak nalazi u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju da očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi suda za dovođenje koja nije izvršena zbog postojanja ovih okolnosti.

Opštu naredbu za dovođenje sud dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage.

Potragu raspisuje organ policije nadležan po mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak.

Ako se pronađeno lice po izdatoj opštoj naredbi za dovođenje ne može odmah privesti u sud, ovlašćeni policijski službenik može shodno odredbama

člana 190. stav 3.

ovog zakona, okrivljenog zadržati najduže 24 časa od časa kada je pronađen.

Sud koji je naredio izdavanje opšte naredbe za dovođenje dužan je da je odmah povuče kad se pronađe traženo lice ili kad nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka ili izvršenja prekršajnih sankcija ili drugi razlozi zbog kojih potraga nije više potrebna.

Ovlašćeni policijski službenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zatečeno u vršenju prekršaja:

Privođenje osumnjičenog u slučajevima iz

stava 1.

ovog člana mora se izvršiti bez odlaganja.

Ako je u slučajevima iz

stava 1.

ovog člana osumnjičeni zatečen u vršenju prekršaja i ne može se odmah privesti u sud, a postoje osnovi sumnje da će pobeći ili opasnost da će neposredno nastaviti da vrši prekršaje, ovlašćeni policijski službenik može osumnjičenog zadržati najduže 24 časa.

U slučaju iz

stava 3.

ovog člana, ovlašćeni policijski službenik dužan je da bez odlaganja o zadržavanju obavesti lice po izboru zadržanog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika države čiji je državljanin zadržan, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je zadržano lice izbeglica ili lice bez državljanstva.

Izuzetno od

stava 1.

ovog člana mera zadržavanja se može maloletniku izreći samo naredbom suda.

O privođenju osumnjičenog donosi se rešenje o zadržavanju.

Protiv rešenja o zadržavanju okrivljeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od četiri časa od dostavljanja rešenja o zadržavanju.

O žalbi odlučuje sudija pojedinac mesno nadležnog prekršajnog suda u roku od četiri časa od prijema žalbe.

Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Odredbe st. 6. do 9. ovog člana primenjuju se i na zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.

U prekršajnom postupku okrivljeni može biti zadržan sudskom naredbom u sledećim slučajevima:

Sudija će obavestiti članove porodice zadržanog lica ili druga lica zadužena za staranje o maloletniku ako je prema njemu određeno zadržavanje.

O zadržavanju okrivljenog sud donosi naredbu u kojoj označava dan i sat kad je naređeno zadržavanje, kao i zakonski osnov zadržavanja. Zadržavanje ne može biti duže od 24 časa.

Naredba o zadržavanju saopštava se okrivljenom uz potpis.

Okrivljenom koji je zadržan dopustiće se bez odlaganja da o zadržavanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika države čiji je državljanin, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog saslušanja.

Lice pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci zatečeno u vršenju prekršaja može se po naredbi suda ili na osnovu rešenja ovlašćenog policijskog službenika zadržati ako postoji opasnost da će i dalje vršiti prekršaje.

Zadržavanje lica u slučaju iz

stava 1.

ovog člana može trajati do otrežnjenja, a najduže 12 časova.

Ako je lice iz

stava 1.

ovog člana, vozač motornog vozila i ima više od 1,20 mg/ml alkohola u krvi ili je pod uticajem drugih omamljujućih sredstava, zadržavanje je obavezno.

Zadržavanje je obavezno i kada lice iz

stava 1.

ovog člana odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujućih sredstava.

Ako je to moguće, u slučaju iz

stava 1.

ovog člana sudija će obavestiti članove porodice zadržanog lica ili druga lica zadužena za staranje o maloletniku ako je prema njemu određeno zadržavanje.

Kad je prekršajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalište u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim slučajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbeći odgovornost za prekršaj, može se zahtevati da on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja prekršajnog postupka neće pobeći, a da sam okrivljeni obeća da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.

Jemstvo se ne može odrediti pre nego što okrivljeni bude saslušan niti bez njegovog pristanka.

Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekršajni postupak zatražiće od okrivljenog da odredi svog punomoćnika ili punomoćnika za prijem pismena.

Jemstvo uvek glasi na novčani iznos.

Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.

Visina jemstva se određuje do iznosa najviše novčane kazne propisane za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećan za očekivane troškove prekršajnog postupka.

Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog više prekršaja, jemstvo će se odrediti u visini kazne koja se može izreći za prekršaj u sticaju.

U slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana jemstvo može biti uvećano za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenog.

Visinu jemstva određuje sudija koji vodi prekršajni postupak i to u skladu s težinom prekršaja, visinom pričinjene štete, ličnim i porodičnim prilikama i imovnim stanjem okrivljenog.

Ako je prekršaj učinilo lice koje nema prebivalište u Republici Srbiji i želi napustiti njenu teritoriju pre pravnosnažnosti sudske odluke, na predlog okrivljenog može se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz

člana 194. stav 1.

ovog zakona pri čemu se visina jemstva određuje u iznosu najviše novčane kazne koja se može izreći za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećana za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenog i očekivane troškove prekršajnog postupka.

Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, rešenjem će se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budžeta Republike Srbije.

Jemstvo se zadržava, po pravilu, do donošenja pravnosnažne presude.

Ako je donesena pravnosnažna oslobađajuća presuda ili odluka o obustavi prekršajnog postupka, položeno jemstvo se vraća.

Ako kažnjeni po pravnosnažnosti presude ne plati štetu ili troškove prekršajnog postupka, utvrđeni iznos će se naplatiti iz položenog jemstva, a ako položeni iznos nije dovoljan, iz njega će se prvenstveno nadoknaditi iznos štete.

Ako kažnjeni ne plati novčanu kaznu, odnosno utvrđeni iznos oduzete imovinske koristi, po naplati štete i troškova prekršajnog postupka naplatiće se novčana kazna u celosti, a za preostali iznos utvrđena imovinska korist.

Ako kažnjeni ne pristupi izdržavanju kazne zatvora ili izvršenju zaštitne mere, ostatak jemstva će se u celosti zadržati i uplatiti kao prihod budžeta Republike Srbije.

Sud može zadržati putnu ispravu ili drugi identifikacioni dokument okrivljenog do izvršenja presude, ukoliko nađe da bi kažnjeno lice čije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvršenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije.

Zadržavanje isprave sud određuje na predlog podnosioca zahteva ili po službenoj dužnosti.

O zadržavanju isprave izdaje se potvrda.

Okrivljeni se saslušava po pravilu usmeno.

Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako je branilac neopravdano odsutan iako je obavešten o saslušanju ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio branioca i ako okrivljeni izjavi da će odbranu dati bez branioca.

Izjave okrivljenog o razlozima odsustvovanja branioca unose se u zapisnik.

Na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude saslušan u prisustvu branioca ne može se zasnovati odluka.

Kad se okrivljeni prvi put saslušava, pitaće se za lično ime, nadimak ako ga ima, lično ime jednog od roditelja, mesto i datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, čiji je državljanin, zanimanje, adresu stanovanja i zaposlenja, adresu elektronske pošte, porodične prilike, koji stepen stručne spreme ima, kakvog je imovnog stanja, broj dinarskog i deviznog računa, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i za šta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, ko mu je zakonski zastupnik.

Za davanje netačnih i nepotpunih podataka iz

stava 5.

ovog člana sud može okrivljenog kazniti novčanom kaznom do 50.000 dinara.

Ako posle odluke o kažnjavanju iz

stava 6.

ovog člana okrivljeni da tačne podatke sudija može opozvati odluku o kažnjavanju.

Posle uzimanja ličnih podataka, okrivljenom će se saopštiti zašto se okrivljuje i pozvaće se da navede sve što ima u svoju odbranu.

Prilikom saslušanja okrivljenom će se omogućiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve činjenice koje mu služe za odbranu.

Ako okrivljeni neće da odgovara ili neće da odgovori na postavljeno pitanje, poučiće se da time može otežati prikupljanje dokaza za svoju odbranu.

Kad okrivljeni završi iskaz, postaviće mu se pitanje ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrečnosti i nejasnoće u njegovom izlaganju.

Odredbe o saslušanju okrivljenog shodno će se primenjivati pri saslušanju odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika.

Kada se predstavnik okrivljenog pravnog lica prvi put saslušava, pitaće se za naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, lično ime predstavnika i funkciju, odnosno poslove koje obavlja u pravnom licu, brojeve poslovnih računa pravnog lica, PIB i matični broj pravnog lica, i da li je pravno lice osuđivano za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj.

Odredbe o saslušanju okrivljenog shodno će se primenjivati prilikom saslušanja predstavnika okrivljenog pravnog lica.

Okrivljeni se saslušava uz puno poštovanje njegove ličnosti.

Prema okrivljenom se ne smeju upotrebiti sila, pretnja, obmana, obećanje, iznuda, iznurivanje ili druga slična sredstva da bi se došlo do njegove izjave ili priznanja ili nekog činjenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz.

Ako sud nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može u pozivu poučiti okrivljenog da svoju odbranu da u pisanoj formi. U takvom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati u pisanoj formi ili se lično javiti da usmeno bude saslušan.

Kad okrivljeni ima prebivalište ili boravište van područja suda pred kojim se vodi postupak, na zahtev tog suda, može se saslušati i pred sudom na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište.

Okrivljeni može biti suočen sa svedokom i sa drugim saokrivljenim ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica i ako se to neslaganje ne može na drugi način otkloniti.

Suočeni će se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su iskazali. Tok suočenja i izjave pri kojima su suočeni konačno ostali, sud će uneti u zapisnik.

Ako je okrivljeni gluv, postavljaće mu se pitanja pisanim putem, a ako je nem, pozvaće se da pisanim putem odgovori. Ako se saslušanje ne može obaviti na takav način, pozvaće se kao tumač lice koje se sa okrivljenim može sporazumeti.

Ako okrivljeni ne razume jezik postupka, postaviće mu se pitanja preko prevodioca.

Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o prekršaju i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.

Oštećeni se može saslušati kao svedok.

Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drukčije određeno, dužno je i da svedoči.

Svedoku se dostavlja pisani poziv, u kome se navode lično ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekršajni predmet po kome se poziva, naznačenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka.

Svedok se poziva preko stranke koja je predložila njegovo svedočenje, a ako to nije moguće sud će ga neposredno pozvati.

Kad se oštećeni poziva kao svedok, u pozivu će se to naznačiti.

Maloletno lice koje nije navršilo šesnaest godina poziva se kao svedok preko zakonskog zastupnika odnosno staratelja, osim ako to nije moguće zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti.

Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili teških telesnih mana ne mogu odazvati pozivu mogu se saslušati u svom stanu.

Ne može se saslušati kao svedok:

Oslobođeni su od dužnosti svedočenja:

Sudija koji vodi prekršajni postupak dužan je da lica iz

stava 1.

ovog člana pre njihovog saslušanja ili čim sazna za njihov odnos sa okrivljenim upozori da ne moraju svedočiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

Maloletno lice koje s obzirom na uzrast i duševnu razvijenost nije sposobno da shvati značaj prava da ne mora svedočiti ne može se saslušati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva.

Lice koje ima osnova da uskrati svedočenje prema jednom od okrivljenih oslobođeno je od dužnosti svedočenja i prema ostalim okrivljenim ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne može ograničiti samo na ostale okrivljene.

Ako je kao svedok saslušano lice koje se ne može saslušati kao svedok (

član 210

) ili lice koje je oslobođeno dužnosti svedočenja (

član 211

), a nije na to upozoreno ili se nije izričito odreklo tog prava, ili ako upozorenje ili odricanje nije ubeleženo u zapisnik, ili ako je saslušan maloletnik koji ne može shvatiti značaj prava da ne mora svedočiti, ili ako je iskaz svedoka iznuđen silom, pretnjom ili drugim zabranjenim sredstvima, na takvom iskazu svedoka ne može se zasnivati odluka.

Svedok nije dužan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe ili svog bliskog srodnika teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

Svedok se saslušava pred sudom koji vodi prekršajni postupak, a ako svedok ima prebivalište odnosno boravište van njegovog područja, može se saslušati pred sudom, na čijem području svedok ima prebivalište odnosno boravište.

Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez prisustva ostalih svedoka.

Svedok je dužan da iskaz i odgovore na postavljena pitanja daje usmeno.

Svedok će se prethodno opomenuti da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa prećutati, a zatim će se upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Svedok će se upozoriti i da nije dužan da svedoči ako postoje okolnosti iz

člana 211.

ovog zakona, a to upozorenje će se uneti u zapisnik.

Prilikom saslušanja svedok će se prvo pitati za lično ime, lično ime jednog od roditelja, starost, mesto rođenja, prebivalište, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim.

Posle opštih pitanja svedok će se pozvati da iznese sve što mu je o predmetu poznato, a zatim će mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjašnjenja.

Svedok će se uvek pitati otkud mu je poznato ono o čemu svedoči.

Ako je svedok gluv ili nem, saslušaće se na način predviđen u

članu 206.

ovog zakona.

Ako ne razume jezik na kome se vodi postupak, svedok se saslušava u prisustvu i uz pomoć prevodioca koji poznaje jezik koji govori svedok.

Svedoci se mogu suočiti ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočeni će se o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi međusobno ne slažu pojedinačno saslušati i njihov odgovor uneti u zapisnik.

Istovremeno se mogu suočiti samo dva svedoka.

Na suočenje svedoka primenjuju se odredbe

člana 205. stav 2.

ovog zakona.

Maloletno lice koje nije navršilo četrnaest godina, a koje se saslušava kao svedok, ne može se suočiti sa okrivljenim i drugim svedokom.

Maloletno lice starije od četrnaest, a mlađe od osamnaest godina, koje se saslušava kao svedok, ne može se suočiti sa okrivljenim i drugim svedokom ukoliko je usled prirode prekršaja, posledica i drugih okolnosti ovo lice posebno osetljivo ili se nalazi u posebno teškom duševnom stanju.

Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, može se narediti da se prinudno dovede, a može se kazniti novčano od 10.000 do 50.000 dinara.

Ako se službeno lice ovlašćenog organa koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ne odazove pozivu suda da bude saslušan u svojstvu svedoka, a svoj izostanak ne opravda, sud može odustati od njegovog saslušanja.

Odredbe o dovođenju okrivljenog (

član 188

) shodno se primenjuju i na dovođenje svedoka.

Ako svedok posle upozorenja na posledice odbijanja davanja iskaza, neće bez zakonskog razloga da svedoči, može se kazniti novčano do 10.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoči, može se kazniti novčano do 50.000 dinara.

Rešenje o novčanoj kazni svedoka unosi se u zapisnik.

Žalba na rešenje o novčanoj kazni ne zadržava izvršenje rešenja.

Ako svedok pristane da svedoči neposredno pošto mu je kazna izrečena, staviće se van snage kazna će se opozvati.

Ako su iz razloga iz st. 1. i 3. ovog člana prouzrokovani troškovi postupka, svedok se može obavezati da snosi te troškove.

U slučaju da kažnjeno lice ne plati novčanu kaznu i troškove postupka, oni će se naplatiti prinudnim putem.

Ako je za utvrđivanje ili razjašnjenje kakve važne činjenice potrebno lično i neposredno opažanje sudije koji vodi prekršajni postupak, na predlog stranaka izvršiće se uviđaj.

Izuzetno od

stava 1.

ovog člana sud može po službenoj dužnosti izvršiti uviđaj, pod uslovom iz

člana 89. stav 5.

ovog zakona.

Uviđaj se može obaviti uz prisustvo veštaka.

Sudija koji vodi prekršajni postupak odrediće koja će se lica pozvati da prisustvuju uviđaju.

O uviđaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji sprovodi uviđaj, podaci o prisutnim licima, rezultatima uviđaja i drugim važnim činjenicama.

Veštačenje se određuje na predlog stranaka kada je za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice neophodno pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže stručnim znanjem, kojim sud ne raspolaže.

Izuzetno od

stava 1.

ovog člana sud može po službenoj dužnosti odrediti veštačenje, pod uslovom iz

člana 89. stav 5.

ovog zakona.

Veštačenje određuje pisanom naredbom sud, koji vodi prekršajni postupak. U naredbi će se navesti u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i kome se poverava. Po pravilu se određuje jedan veštak, a ako je veštačenje složeno, dva ili više veštaka.

Veštačenje se može poveriti odgovarajućoj stručnoj ustanovi, državnom organu ili stručnjaku, prvenstveno sa liste stalnih sudskih veštaka, a drugi organi ili lice se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

Okrivljenom i oštećenom saopštiće se ime veštaka na njihov zahtev.

Za veštaka se ne može uzeti lice koje ne može biti saslušano kao svedok (

član 210

) ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja (

član 211

), kao ni lice koje je prekršajem oštećeno, a ako je takvo lice uzeto za veštaka, na njegovom nalazu i mišljenju ne može se zasnivati presuda.

Stranke mogu zahtevati izuzeće veštaka iz razloga propisanih u

članu 112.

ovog zakona.

Pre početka veštačenja pozvaće se veštak da predmet veštačenja brižljivo razmotri, da tačno navede sve što opazi i nađe i da svoje mišljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima nauke ili veštine. On će se posebno upozoriti da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo.

Veštaku se mogu davati dopunska razjašnjenja, a po potrebi upoznaće se sa stanjem u spisima. Po osnovanom predlogu veštaka mogu se izvoditi novi dokazi da bi se utvrdile okolnosti koje su važne za veštačenje.

Veštak pregleda predmete veštačenja u prisustvu sudije koji vodi prekršajni postupak i zapisničara, osim ako su za veštačenje potrebna duža ispitivanja ili se ispitivanja vrše u ustanovama odnosno državnom organu, ili ako to traže obziri morala.

Ako se sumnja u uračunljivost okrivljenog, odrediće se psihijatrijsko veštačenje pregledom ili posmatranjem u zdravstvenoj ustanovi.

Veštak daje svoj nalaz i mišljenje, po pravilu, u pisanoj formi u roku koji odredi sud.

Izuzetno, veštaku se može odobriti da nalaz i mišljenje da usmeno na zapisnik. Nesaglasnost ili nejasnoće u nalazu i mišljenju veštaka otkloniće se njegovim saslušanjem ili ponavljanjem veštačenja preko istog ili drugog veštaka.

Strankama u postupku dostaviće se pisani nalaz i mišljenje veštaka o kome se mogu izjasniti u roku od 15 dana.

Lice koje se poziva kao veštak dužno je da se odazove i da da svoj nalaz i mišljenje.

Ako veštak koji je uredno pozvan ne dođe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da veštači, može mu se naložiti da nadoknadi prouzrokovane troškove, a može se i kazniti novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.

Rešenje o kažnjavanju unosi se u zapisnik, a pismeno izrađeno rešenje o kažnjavanju dostavlja se i ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa.

Žalba protiv rešenja o kažnjavanju veštaka ne odlaže izvršenje rešenja.

U slučaju da veštak ne plati izrečenu novčanu kaznu, ona će se naplatiti prinudnim putem.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake primenjuju se shodno i na tumače.

Stan i druge prostorije, kao i lica mogu se pretresati ako je verovatno da će se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica naći predmet ili tragovi koji bi mogli biti značajni za prekršajni postupak, ili da će se pretresom stana i drugih prostorija uhvatiti okrivljeni.

Pretresanje lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uživaju imunitet po međunarodnom pravu nije dopušteno.

Pretresanje se određuje pisanom naredbom suda.

Naredba o pretresanju predaje se, pre početka pretresanja, licu kod koga će se ili na kome će se pretresanje izvršiti. Pre pretresanja pozvaće se lice na koje se naredba za pretresanje odnosi da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se traže.

Naredbu o pretresanju izvršava policija.

Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina.

Držalac stana ili prostorije pozvaće se da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan, pozvaće se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih članova domaćinstva ili sused.

Pretresanje u prostorijama pravnih lica može se vršiti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica.

Pretresanje lica obavlja i u svojstvu svedoka mu prisustvuju lica koja su istog pola kao i lice koje se pretresa.

Zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac ili njegov punomoćnik nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori. Pri tom će se izbegavati nepotrebna oštećenja.

O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastaviće se zapisnik u kome će se navesti naredba na osnovu koje se vrši pretresanje, opis prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su nađeni.

Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica čije je prisustvo obavezno.

Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis zapisnika.

Ako se prilikom pretresanja nađu predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja ili su pribavljeni prekršajem, ili su nastali izvršenjem prekršaja, ili predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u prekršajnom postupku, ti predmeti će se privremeno oduzeti.

Predmeti koji mogu biti oduzeti po ovom zakonu mogu se privremeno oduzeti i pre donošenja presude.

Privremeno oduzimanje predmeta određuje sud pisanom naredbom. Naredba sadrži izreku i kratko obrazloženje razloga za privremeno oduzimanje predmeta.

Zakonom se mogu ovlastiti i službena lica inspekcijskih organa, službenici carinske službe i ovlašćeni policijski službenici da privremeno oduzmu predmete iz

stava 1.

ovog člana kad u vršenju službene dužnosti saznaju za prekršaj. Navedeni organi dužni su da sud neodložno izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da se staraju o čuvanju tih predmeta, ukoliko zakonom nije drukčije određeno.

Licu od koga se oduzimaju predmeti uručuje se naredba i izdaje se potvrda sa tačnim označenjem oduzetih predmeta.

Ako se radi o predmetima koji su podložni kvaru ili ako njihovo čuvanje iziskuje nesrazmerne troškove, sud će odrediti da se takvi predmeti prodaju, a dobijeni novac preda na čuvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji.

Privremeno oduzeti predmeti, odnosno novac dobijen prodajom predmeta vratiće se vlasniku kad se prekršajni postupak ne završi presudom kojom se okrivljeni oglašava odgovornim, osim kad to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala, o čemu sud donosi posebno rešenje.

Ako se ne zna vlasnik, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa niko ne javi za predmet, odnosno za novac dobijen prodajom predmeta, doneće se rešenje da predmet postaje javna svojina, ili da se novac unese u budžet Republike Srbije. Ovom odlukom ne dira se u pravo vlasnika da u parnici ostvaruje svojinska prava.

Kada se prekršajni postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, ovlašćeni podnosilac zahteva, usmeno ili pisano, može predložiti okrivljenom ili njegovom braniocu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja (u daljem tekstu: sporazum o priznanju), odnosno okrivljeni ili njegov branilac može ovlašćenom podnosiocu zahteva predložiti zaključenje takvog sporazuma.

Kada se uputi predlog iz

stava 1.

ovog člana, stranke ili branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavljaju na teret.

Sporazum o priznanju može se zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke.

Sporazum o priznanju se ne može zaključiti u vezi sa prekršajem za koji se izdaje prekršajni nalog.

Sporazum o priznanju sadrži:

U sporazumu o priznanju ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja ne može biti ispod zakonskog minimuma propisanog

članom 39. stav 1.

ovog zakona.

Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se sporazumeti da se zaštitna mera propisana za prekršaj za koji se okrivljeni tereti, izrekne u manjem obimu ili da se ne izrekne.

O sporazumu o priznanju odlučuje sud, koji sporazum može odbaciti, usvojiti ili odbiti.

Sud će sporazum o priznanju odbaciti ako je podnet nakon donošenja prvostepene odluke. Protiv rešenja o odbacivanju sporazuma o priznanju žalba nije dozvoljena.

Sud će presudom usvojiti sporazum o priznanju ako na osnovu sporazuma utvrdi:

Kada nije ispunjen jedan ili više uslova iz ovog člana, sud će doneti rešenje kojim se odbija sporazum o priznanju. Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koji od suda nije prihvaćen, ne može biti dokaz u prekršajnom postupku.

Kada rešenje iz prethodnog stava ovog člana postane pravnosnažno, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani izdvajaju se u posebne spise i uništavaju se pred sudom, o čemu se sastavlja službena beleška u tom posebnom predmetu.

Odluka suda o sporazumu o priznanju dostavlja se ovlašćenom podnosiocu zahteva i okrivljenom, odnosno braniocu ako ga ima.

Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno mogu izjaviti ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac.

Protiv presude suda o usvajanju sporazuma o priznanju nije dozvoljena žalba.

Presudom kojom usvaja sporazum o priznanju sud okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju.

Presuda mora odgovarati sadržaju sporazuma o priznanju i mora da sadrži i podatke iz

člana 251.

ovog zakona.

Presuda iz

stava 1.

ovog člana dostavlja se licima iz

člana 256.

ovog zakona.

Ako je sporazumom o priznanju predviđeno odustajanje ovlašćenog podnosioca zahteva od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju, sud u odnosu na te prekršaje donosi presudu iz

člana 253.

ovog zakona.

Pretres se određuje kada sud oceni da je to potrebno radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.

Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oštećeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi učesnici postupka. Ako je okrivljeni pravno lice na pretres se poziva predstavnik pravnog lica.

U pozivu na pretres okrivljeni će se upozoriti da će se u slučaju neodazivanja pozivu narediti njegovo dovođenje.

Ako na pretres ne dođe uredno pozvani okrivljeni i svoj izostanak ne opravda, sud će odložiti pretres i izdati naredbu za dovođenje, ako ne postoje uslovi da se pretres održi i bez prisustva okrivljenog.

Sud može odlučiti da se pretres održi u odsustvu okrivljenog koji je uredno pozvan ako je on saslušan, a nađe da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Pod istim uslovima pretres se može održati i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika odnosno branioca okrivljenog pravnog lica.

Pretres se može održati bez prisustva podnosioca zahteva.

Pretres će se održati ako ne dođe uredno pozvani branilac okrivljenog koji nedolazak nije opravdao, a okrivljeni se sa tim saglasio.

Pretres je javan.

Sud može isključiti javnost za ceo pretres ili jedan njegov deo ako to zahtevaju opšti interesi ili razlozi morala.

Ako se postupak vodi protiv maloletnika, pretres će se održati bez prisustva javnosti.

U slučaju iz st. 2. i 3. ovog člana sud će upozoriti lica koja prisustvuju pretresu na kome je javnost isključena da su dužna da kao tajnu čuvaju sve ono što su na pretresu saznala i ukazaće im se da odavanje tajne predstavlja krivično delo.

Sud prvo vrši proveru prisustva pozvanih i utvrđuje njihov identitet.

Pretres počinje iznošenjem sadržine zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, nakon čega se pristupa saslušanju okrivljenog. Ako su okrivljeni pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se saslušava predstavnik pravnog lica, a posle njega odgovorno lice. Svedoci ne mogu prisustvovati saslušanju okrivljenog, predstavnika pravnog lica i odgovornog lica. Po saslušavanju okrivljenog prelazi se na izvođenje dokaza saslušanjem svedoka i veštaka i izvođenje drugih dokaza.

Sud o izvođenju dokaza saslušanjem svedoka, veštaka i drugih dokaza odlučuje rešenjem.

Red izvođenja dokaza utvrđuje sud.

Sud u toku postupka može opozvati doneto rešenje o izvođenju pojedinog dokaza.

O radu na pretresu vodi se zapisnik u koji se unosi ceo tok pretresa.

Zapisnik o pretresu potpisuju prisutne stranke, branilac, sudija, zapisničar.

Podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i oštećeni imaju pravo da u toku pretresa predlažu dokaze i daju druge predloge, a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima koja se saslušavaju.

Ovlašćeni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu izmeni sadržinu zahteva u pogledu činjeničnog opisa prekršaja.

U slučaju iz

stava 2.

ovog člana sud će rešenjem odložiti pretres da bi se okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu.

Posle završenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu dati završnu reč sa svojom ocenom o izvedenim dokazima. Poslednja reč uvek pripada okrivljenom, odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica.

Ako sud nađe da pretres ne treba odlagati radi dopune postupka ili radi pripreme odbrane okrivljenog po izmenjenom zahtevu, zaključiće pretres, a može doneti presudu i javno objaviti izreku presude uz kratko navođenje razloga.

Kada u slučaju iz

stava 5.

ovog člana, okrivljeni i podnosilac zahteva izjave da ne traže da im se dostavi pismeno izrađena presuda i da se neće žaliti, okrivljenom će se uručiti, a podnosiocu zahteva dostaviti, samo prepis izreke presude.

Dužnost sudije je da se stara o održavanju reda za vreme izvođenja radnji u prekršajnom postupku.

Ako stranka u postupku odnosno drugo prisutno lice ometa red ili se ne pokorava naređenjima za održavanje reda, sudija će ga opomenuti, a ako opomena bude bezuspešna, može narediti da se to lice udalji, što će se konstatovati u zapisniku.

Ako opomena bude bezuspešna, lica iz

stava 2.

ovog člana mogu biti kažnjena novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Odluka suda koja se tiče održavanja reda unosi se u zapisnik.

Punomoćniku ili braniocu koji posle kazne produži da narušava red rešenjem se može uskratiti dalje zastupanje odnosno odbrana.

Ako kažnjeno lice ne plati izrečenu novčanu kaznu u određenom roku kazna će se naplatiti prinudnim putem.

Žalba protiv rešenja o kažnjavanju iz st. 2. do 4. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

Sud će rešenjem prekinuti postupak:

Pre nego što se postupak prekine, prikupiće se svi dokazi o prekršaju i odgovornosti okrivljenog do kojih se može doći.

Prekinuti postupak nastaviće se kad prestanu smetnje koje su izazvale prekid.

O prekidu i nastavljanju postupka obavestiće se podnosilac zahteva, a u prekršajnom postupku iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja i oštećeni.

Prekršajni postupak završava se donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude, rešenja kojim se postupak obustavlja ili rešenja kojim se maloletnom učiniocu prekršaja izriče vaspitna mera.

Pismeni otpravak presude, odnosno rešenja izradiće se u roku od osam dana od dana okončanja svih radnji u prekršajnom postupku koje prethode donošenju presude, odnosno rešenja.

Presuda, odnosno rešenje zasniva se na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u postupku.

Odluka u prekršajnom postupku odnosi se samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka tereti i samo na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.

Sud je dužan da u celosti odluči o podnetom zahtevu.

Sud nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekršaja.

Ako nakon pokretanja prekršajnog postupka pravno lice protiv koga se vodi postupak, prestane da postoji, podnosilac zahteva za pokretanje postupka može usmeriti zahtev protiv njegovog pravnog sledbenika.

Prekršajni postupak završava se rešenjem o obustavi kad sud utvrdi:

Prekršajni postupak će se obustaviti i u drugim zakonom određenim slučajevima.

U obrazloženju rešenja ukratko se navode razlozi zbog kojih je postupak obustavljen i propis na osnovu kog je to učinjeno.

Presuda kojom se okrivljeni oglašava odgovornim za prekršaj donosi se kad se u prekršajnom postupku utvrdi postojanje prekršaja i odgovornost okrivljenog za taj prekršaj.

Presudu kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti sud će doneti:

Ako se okrivljeni oglasi odgovornim za prekršaj, izreka presude sadrži:

Ako je okrivljeni osuđen na novčanu kaznu, u presudi će se naznačiti rok plaćanja kazne.

Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta, u izreci presude će se odrediti i kako će se postupiti sa oduzetim predmetima.

Kad izrečenom merom oduzimanja predmeta nisu obuhvaćeni predmeti privremeno oduzeti po

članu 231.

ovog zakona, u izreci presude će se odrediti da se ti predmeti vrate vlasniku.

Presuda se objavljuje usmeno ako je okrivljeni prisutan, a pisano izrađena presuda sa obrazloženjem dostaviće se okrivljenom i podnosiocu zahteva samo ako to zahtevaju.

Ako se presuda objavljuje, u zapisnik se unosi samo izreka presude i konstatuje da je presuda usmeno saopštena, da je dato kratko obrazloženje presude i uputstvo o pravnom leku.

Ako okrivljeni zatraži da mu se dostavi pisano izrađena presuda, sud je dužan da je dostavi u roku od osam dana od dana objavljivanja.

Prisutnom okrivljenom će se uručiti, a podnosiocu zahteva dostaviti samo prepis izreke presude ukoliko:

Izjava o odricanju od prava na žalbu daje se na zapisnik i mora sadržati potpise okrivljenog i sudije.

Sud je dužan da na zahtev podnosioca zahteva izradi i dostavi pisani otpravak presude sa obrazloženjem. Rok za žalbu podnosioca zahteva teče od prijema pisanog otpravka presude sa obrazloženjem.

Ako se prekršajni postupak vodi zbog više prekršaja, u presudi će se navesti za koje se prekršaje okrivljeni oglašava odgovornim, a za koje se oslobađa odgovornosti ili se postupak obustavlja.

Pisano izrađena presuda iz

člana 252. stav 6.

ovog zakona sadrži: uvod, izreku, obrazloženje i uputstvo o pravu na žalbu, kao i broj, datum, potpis sudije i službeni pečat.

Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda donosi u ime naroda, naziv suda koji je doneo presudu, lično ime sudije, lično ime okrivljenog, mesto prebivališta okrivljenog odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, pravnu kvalifikaciju prekršaja koja je predmet podnetog zahteva, dan donošenja presude i osnov po kome je presuda doneta.

Izreka presude sadrži osnovne podatke o okrivljenom iz

člana 181. stav 1. tačka 3)

odluku kojom se okrivljeni oglašava odgovornim ili oslobađa odgovornosti, činjenični opis i pravnu kvalifikaciju prekršaja.

U obrazloženju presude ukratko će se izneti sadržina zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, utvrđeno činjenično stanje uz navođenje dokaza na osnovu kojih su pojedine činjenice dokazane, iz kojih razloga ih sud uzima kao dokazane ili nedokazane, iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku tačku presude.

U uputstvu o pravu na žalbu daje se pouka o tome kome se žalba izjavljuje, kome predaje, u kom roku, da se žalba mora podneti u pisanoj formi, kao i da se može predati neposredno ili uputiti poštom preporučeno.

Greške u pisanju imena i brojeva i druge očigledne greške u pisanju, računanju i prepisivanju u presudi i drugim odlukama ispravljaju se po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka ili oštećenog.

Ispravke će se izvršiti posebnim rešenjem, koje postaje sastavni deo presude ili druge odluke koja se ispravlja.

Ako izreka sudske odluke sadrži greške iz

stava 1.

ovog člana, sud je dužan da ispravljeni prepis odluke dostavi licima koja imaju pravo žalbe. Rok za žalbu teče od dana dostavljanja ispravljenog prepisa odluke.

Pisano izrađena presuda dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom po odredbama o dostavljanju ovog zakona.

Presuda se dostavlja oštećenom koji nije podnosilac zahteva ako je odlučeno o imovinskopravnom zahtevu, licu čiji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi.

Ako okrivljeni zatraži da mu se dostavi otpravak presude, sudija je dužan da mu otpravak dostavi u roku od osam dana od dana izrade presude.

Zahtev okrivljenog u smislu

stava 1.

ovog člana unosi se u zapisnik uz njegov potpis.

Protiv presude i rešenja prekršajnog suda može se izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu. Žalba se predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku.

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja.

Žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Žalba se može izjaviti uvek na presudu a na rešenja doneta u prekršajnom postupku samo ako pravo na žalbu nije zakonom isključeno.

U korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici ili u drugoj trajnoj zajednici života.

Rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

U korist okrivljenog pravnog lica žalbu može izjaviti zakonski zastupnik kao i ovlašćeni predstavnik pravnog lica.

Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta čiji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke o toj meri.

Blagovremeno izjavljena žalba odlaže izvršenje odluke, osim u slučajevima kad je ovim zakonom drugačije određeno.

Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odreći prava na žalbu pošto je odluka saopštena, a od izjavljene žalbe mogu odustati do donošenja drugostepene presude.

Odricanje i odustajanje od prava na žalbu ne može se opozvati.

Odricanje maloletnika od prava na žalbu nema pravno dejstvo.

Žalba treba da sadrži:

U žalbi se mogu iznositi nove činjenice i predlagati novi dokazi. Pozivajući se na nove činjenice podnosilac žalbe je dužan da navede dokaze kojima se te činjenice dokazuju.

Ako podnosilac žalbe u žalbi iznosi nove dokaze, dužan je navesti zašto te dokaze nije ranije izneo, kao i činjenice koje tim dokazima dokazuje.

Presuda i rešenje se mogu pobijati:

Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka uvek postoji ako:

Bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako:

Povreda materijalnog prekršajnog prava postoji ako sud nije primenio ili je pogrešno primenio odredbe kojima se određuje:

Odluka se može pobijati zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kad je sud neku odlučnu činjenicu pogrešno utvrdio ili je nije utvrdio.

Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji i kad na to ukazuju nove činjenice ili novi dokazi.

Odluka se može pobijati zbog odluke o prekršajnoj sankciji kad tom odlukom nije prekoračeno zakonsko ovlašćenje (

član 265. stav 1. tačka 5)

ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja.

Odluka o kazni može se pobijati i zbog toga što je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne, ili što nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi.

Odluka o zaštitnoj meri, drugoj prekršajnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi može se pobijati ako ne postoji povreda iz

člana 265. stav 1. tačka 5)

ovog zakona, a sud je nepravilno doneo ovu odluku ili nije izrekao zaštitnu meru odnosno oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi.

Odluka o imovinskopravnom zahtevu kao i odluka o troškovima prekršajnog postupka može se pobijati kad je sud o tome doneo odluku protivno zakonu.

Neblagovremenu, nedozvoljenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu sud će odbaciti rešenjem.

Blagovremenu, dozvoljenu i od ovlašćenog lica izjavljenu žalbu prekršajni sud će sa spisima predmeta dostaviti drugostepenom prekršajnom sudu u roku od tri dana.

Drugostepeni prekršajni sud odluke donosi u formi presude ili rešenja.

Presudom se potvrđuje ili preinačuje presuda prvostepenog prekršajnog suda.

Rešenjem se odbacuje žalba izjavljena na presudu ili rešenje, odlučuje po žalbi na rešenje ili ukida presuda prekršajnog suda.

Rešenjem se preinačuje presuda ili rešenje iz razloga propisanih

članom 248.

ovog zakona.

Rešavajući po žalbi na presudu ili rešenje prekršajnog suda drugostepeni prekršajni sud može:

Drugostepeni prekršajni sud odbaciće žalbu rešenjem kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica, ako utvrdi da je sud koji je vodio postupak propustio da to učini.

Drugostepeni prekršajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija žalbom, ali mora uvek po službenoj dužnosti ispitati:

Ako žalba izjavljena u korist okrivljenog ne sadrži osnov za pobijanje odluke (

član 263

), drugostepeni prekršajni sud ograničiće se na ispitivanje povreda iz

stava 1.

ovog člana, kao i na ispitivanje odluke o prekršajnoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi (

član 267

).

Drugostepeni prekršajni sud će presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se odluka pobija niti povrede zakona iz

člana 272.

ovog zakona.

Drugostepeni prekršajni sud će usvojiti žalbu i presudom preinačiti prvostepenu odluku ako utvrdi da:

Drugostepeni prekršajni sud će žalbu usvojiti i rešenjem ukinuti prvostepenu odluku i predmet vratiti sudu na ponovni postupak:

Iz razloga iz

stava 1.

ovog člana može se prvostepena odluka i delimično ukinuti ako se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez štete za pravilno presuđivanje.

U obrazloženju odluke drugostepeni prekršajni sud ceniće žalbene navode i ukazaće na povrede zakona koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti.

Kad se prvostepena odluka ukida zbog povrede odredaba prekršajnog postupka u obrazloženju će se navesti koje su odredbe povređene i u čemu se ogleda povreda.

Kad se prvostepena odluka ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja navešće se nedostaci, odnosno zašto su novi dokazi i nove činjenice važne za donošenje pravilne odluke.

Kada se prvostepena odluka ukida u slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana, drugostepeni sud će dati naloge o postupanju prekršajnog suda u ponovljenom postupku.

Kad drugostepeni prekršajni sud povodom ma čije žalbe izjavljene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu ili rešenje u korist okrivljenog korisni i za kojeg od saokrivljenih koji nije izjavio žalbu ili nije izjavio u tom pravcu, postupiće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji.

Drugostepeni prekršajni sud će vratiti sve spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje presude i rešenja radi dostavljanja okrivljenom, podnosiocu zahteva i drugim zainteresovanim licima.

Prekršajni sud je dužan da sprovede sve radnje i raspravi sva sporna pitanja na koje je ukazao drugostepeni prekršajni sud u svojoj odluci kojom je ukinuta prvostepena odluka.

Pri donošenju nove odluke sud je vezan zabranom propisanom u

članu 96.

ovog zakona.