Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvršenja prekršaja raspraviće se na zahtev oštećenog ili drugog ovlašćenog lica, po pravilu, u prekršajnom postupku osim ako se time značajnije ne odugovlači postupak.
Imovinskopravni zahtev može se odnositi na naknadu štete i povraćaj stvari.
Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u prekršajnom postupku može podneti lice koje je ovlašćeno da takav zahtev ostvaruje u parnici, najkasnije do donošenja prvostepene presude.
Lice ovlašćeno na podnošenje imovinskopravnog zahteva dužno je da svoj zahtev opredeli po osnovu i visini kao i da podnese dokaze.
Ako dokazi izvedeni u prekršajnom postupku ne pružaju pouzdan osnov da se imovinskopravni zahtev u celini ili delimično usvoji, sud će uputiti oštećenog ili drugo ovlašćeno lice da imovinskopravni zahtev, odnosno višak tog zahteva može da ostvaruje u parnici.
Ako je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka rešenjem odbačen ili je prekršajni postupak obustavljen, ili je okrivljeni oslobođen odgovornosti, oštećeni ili drugo ovlašćeno lice će se uputiti da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici.
Ako je oštećena imovina u javnoj svojini, o odluci iz ovog člana obaveštava se nadležni javni pravobranilac.
Protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu, oštećeni ili drugo ovlašćeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo žalbe.
Ako sud delimično ili u celini usvoji imovinskopravni zahtev u presudi će se odrediti rok u kome je okrivljeni dužan da naknadi pričinjenu štetu, odnosno da vrati stvar.
Rok za naknadu štete i povraćaj stvari ne može biti duži od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.