Mere koje se mogu preduzeti za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za uspešno vođenje prekršajnog postupka su: poziv, dovođenje, jemstvo i zadržavanje.

Prilikom odlučivanja koju će od navedenih mera primeniti, sud će se pridržavati uslova određenih za primenu pojedinih mera, vodeći računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom.

Prisustvo okrivljenog pri izvođenju radnji u prekršajnom postupku obezbeđuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upućuje sud.

Okrivljeni koji treba lično da prisustvuje izvođenju radnji u prekršajnom postupku, odnosno lično da učestvuje u njihovom izvođenju, poziva se pisanim pozivom.

Pozivanje se vrši dostavljanjem zatvorenog pisanog poziva koji sadrži: naziv suda, lično ime okrivljenog, pravnu kvalifikaciju prekršaja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima doći, dan i čas kad se okrivljeni treba javiti, naznačenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, službeni pečat i potpis sudije. U pozivu kojim se okrivljeni poziva naznačiće se da li mora lično prisustvovati radi saslušanja ili svoju odbranu može dati i pisanim putem.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se obavezno dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kad se okrivljeni prvi put poziva, poučiće se u pozivu o pravu da može uzeti branioca i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

Kad se okrivljeni poziva da lično pristupi jer je njegovo saslušanje neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja biti doveden.

Ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja odluka biti doneta bez njegovog saslušanja.

Odredbe ovog člana shodno će se primenjivati i na pozivanje predstavnika okrivljenog pravnog lica.

Ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda ili ako se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, izuzetno sud će narediti njegovo dovođenje ako se činjenično stanje na drugi način ne bi moglo potpuno i pravilno utvrditi.

Dovođenje okrivljenog može se narediti samo ako je u pozivu bilo naznačeno da će biti prinudno doveden ako se ne odazove pozivu.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, narediće se njegovo dovođenje.

Naredba za dovođenje izdaje se pisano. Naredba treba da sadrži: naziv organizacione jedinice policijske uprave kojoj se upućuje, lične podatke neophodne za identifikaciju okrivljenog koji se ima dovesti, razlog zbog čega se naređuje dovođenje, službeni pečat i potpis sudije koji naređuje dovođenje.

Naredbu za dovođenje izvršavaju ovlašćeni policijski službenici.

Lice kome je povereno izvršenje naredbe predaje naredbu okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i poziva ga da sa njim pođe. Ako pozvani to odbije, dovešće ga prinudno.

Protiv pripadnika policije, profesionalnog vojnog lica, ili pripadnika straže zavoda za izvršenje krivičnih sankcija u kojem se izvršava kazna neće se izdavati naredba za dovođenje, već će se zatražiti od njihove komande, odnosno ustanove da ih sprovede.

Troškove dovođenja snosi dovedeno lice.

Izdavanje opšte naredbe za dovođenje sud može narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut prekršajni postupak nalazi u bekstvu ili postoje druge okolnosti koje ukazuju da očigledno izbegava dovođenje po izdatoj naredbi suda za dovođenje koja nije izvršena zbog postojanja ovih okolnosti.

Opštu naredbu za dovođenje sud dostavlja organima policije radi raspisivanja potrage.

Potragu raspisuje organ policije nadležan po mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak.

Ako se pronađeno lice po izdatoj opštoj naredbi za dovođenje ne može odmah privesti u sud, ovlašćeni policijski službenik može shodno odredbama

člana 190. stav 3.

ovog zakona, okrivljenog zadržati najduže 24 časa od časa kada je pronađen.

Sud koji je naredio izdavanje opšte naredbe za dovođenje dužan je da je odmah povuče kad se pronađe traženo lice ili kad nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka ili izvršenja prekršajnih sankcija ili drugi razlozi zbog kojih potraga nije više potrebna.

Ovlašćeni policijski službenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zatečeno u vršenju prekršaja:

Privođenje osumnjičenog u slučajevima iz

stava 1.

ovog člana mora se izvršiti bez odlaganja.

Ako je u slučajevima iz

stava 1.

ovog člana osumnjičeni zatečen u vršenju prekršaja i ne može se odmah privesti u sud, a postoje osnovi sumnje da će pobeći ili opasnost da će neposredno nastaviti da vrši prekršaje, ovlašćeni policijski službenik može osumnjičenog zadržati najduže 24 časa.

U slučaju iz

stava 3.

ovog člana, ovlašćeni policijski službenik dužan je da bez odlaganja o zadržavanju obavesti lice po izboru zadržanog lica, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika države čiji je državljanin zadržan, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je zadržano lice izbeglica ili lice bez državljanstva.

Izuzetno od

stava 1.

ovog člana mera zadržavanja se može maloletniku izreći samo naredbom suda.

O privođenju osumnjičenog donosi se rešenje o zadržavanju.

Protiv rešenja o zadržavanju okrivljeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od četiri časa od dostavljanja rešenja o zadržavanju.

O žalbi odlučuje sudija pojedinac mesno nadležnog prekršajnog suda u roku od četiri časa od prijema žalbe.

Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Odredbe st. 6. do 9. ovog člana primenjuju se i na zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.

U prekršajnom postupku okrivljeni može biti zadržan sudskom naredbom u sledećim slučajevima:

Sudija će obavestiti članove porodice zadržanog lica ili druga lica zadužena za staranje o maloletniku ako je prema njemu određeno zadržavanje.

O zadržavanju okrivljenog sud donosi naredbu u kojoj označava dan i sat kad je naređeno zadržavanje, kao i zakonski osnov zadržavanja. Zadržavanje ne može biti duže od 24 časa.

Naredba o zadržavanju saopštava se okrivljenom uz potpis.

Okrivljenom koji je zadržan dopustiće se bez odlaganja da o zadržavanju obavesti lice po njegovom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika države čiji je državljanin, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva ili branioca, ako branilac nije bio prisutan prilikom njegovog saslušanja.

Lice pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci zatečeno u vršenju prekršaja može se po naredbi suda ili na osnovu rešenja ovlašćenog policijskog službenika zadržati ako postoji opasnost da će i dalje vršiti prekršaje.

Zadržavanje lica u slučaju iz

stava 1.

ovog člana može trajati do otrežnjenja, a najduže 12 časova.

Ako je lice iz

stava 1.

ovog člana, vozač motornog vozila i ima više od 1,20 mg/ml alkohola u krvi ili je pod uticajem drugih omamljujućih sredstava, zadržavanje je obavezno.

Zadržavanje je obavezno i kada lice iz

stava 1.

ovog člana odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujućih sredstava.

Ako je to moguće, u slučaju iz

stava 1.

ovog člana sudija će obavestiti članove porodice zadržanog lica ili druga lica zadužena za staranje o maloletniku ako je prema njemu određeno zadržavanje.

Kad je prekršajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalište u Republici Srbiji ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim slučajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao izbeći odgovornost za prekršaj, može se zahtevati da on lično ili ko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja prekršajnog postupka neće pobeći, a da sam okrivljeni obeća da se neće kriti i da bez odobrenja neće napustiti svoje boravište.

Jemstvo se ne može odrediti pre nego što okrivljeni bude saslušan niti bez njegovog pristanka.

Kad odredi jemstvo, sud koji vodi prekršajni postupak zatražiće od okrivljenog da odredi svog punomoćnika ili punomoćnika za prijem pismena.

Jemstvo uvek glasi na novčani iznos.

Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, ili u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bekstva okrivljenog platiti utvrđeni iznos jemstva.

Visina jemstva se određuje do iznosa najviše novčane kazne propisane za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećan za očekivane troškove prekršajnog postupka.

Ako se protiv istog okrivljenog postupak vodi zbog više prekršaja, jemstvo će se odrediti u visini kazne koja se može izreći za prekršaj u sticaju.

U slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana jemstvo može biti uvećano za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenog.

Visinu jemstva određuje sudija koji vodi prekršajni postupak i to u skladu s težinom prekršaja, visinom pričinjene štete, ličnim i porodičnim prilikama i imovnim stanjem okrivljenog.

Ako je prekršaj učinilo lice koje nema prebivalište u Republici Srbiji i želi napustiti njenu teritoriju pre pravnosnažnosti sudske odluke, na predlog okrivljenog može se odrediti jemstvo nezavisno od uslova iz

člana 194. stav 1.

ovog zakona pri čemu se visina jemstva određuje u iznosu najviše novčane kazne koja se može izreći za prekršaj za koji se vodi postupak, uvećana za iznos istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenog i očekivane troškove prekršajnog postupka.

Ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju Republike Srbije, rešenjem će se odrediti da se vrednost data kao jemstvo unese kao prihod budžeta Republike Srbije.

Jemstvo se zadržava, po pravilu, do donošenja pravnosnažne presude.

Ako je donesena pravnosnažna oslobađajuća presuda ili odluka o obustavi prekršajnog postupka, položeno jemstvo se vraća.

Ako kažnjeni po pravnosnažnosti presude ne plati štetu ili troškove prekršajnog postupka, utvrđeni iznos će se naplatiti iz položenog jemstva, a ako položeni iznos nije dovoljan, iz njega će se prvenstveno nadoknaditi iznos štete.

Ako kažnjeni ne plati novčanu kaznu, odnosno utvrđeni iznos oduzete imovinske koristi, po naplati štete i troškova prekršajnog postupka naplatiće se novčana kazna u celosti, a za preostali iznos utvrđena imovinska korist.

Ako kažnjeni ne pristupi izdržavanju kazne zatvora ili izvršenju zaštitne mere, ostatak jemstva će se u celosti zadržati i uplatiti kao prihod budžeta Republike Srbije.

Sud može zadržati putnu ispravu ili drugi identifikacioni dokument okrivljenog do izvršenja presude, ukoliko nađe da bi kažnjeno lice čije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo osujetiti izvršenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije.

Zadržavanje isprave sud određuje na predlog podnosioca zahteva ili po službenoj dužnosti.

O zadržavanju isprave izdaje se potvrda.