Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvrđuje da li su došla sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

Ako sa ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, a uredno su pozvani, rasprava će da se održi sa prisutnom strankom.

Ako sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi ili odbiju da raspravljaju, tužba se smatra povučenom.

Ako pripremno ročište nije održano, prvo ročište za glavnu raspravu počinje izlaganjem tužbe, posle čega tuženi iznosi odgovor na tužbu.

Ako je pre glavne rasprave održano pripremno ročište, predsednik veća upoznaće veće sa tokom ovog ročišta. Stranke mogu da dopune izlaganje predsednika veća.

U daljem toku rasprave raspravljaće se o predlozima stranaka i činjeničnim navodima kojima stranke obrazlažu svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o predloženim dokazima, izvodiće se dokazi i raspravljaće se o činjenicama koje se utvrđuju.

Stranke mogu da iznose i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.

Ako je u ovom zakonu propisano da stranka može da podnese određeni prigovor ili predlog ili preduzme neku drugu parničnu radnju dok se tuženi na glavnoj raspravi ne upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor, odnosno predlog tužilac može da podnese, odnosno da preduzme drugu parničnu radnju dok ne završi izlaganje po tužbi, a tuženi dok ne završi izlaganje odgovora na tužbu.

Sud će postavljanjem pitanja da se stara da se u toku rasprave pruže potrebna objašnjenja, da bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva (

član 7. stav 2

).

Stranke mogu, u podnescima ili na kasnijim ročištima, sve do zaključenja glavne rasprave, da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano.

Sud ne uzima u obzir činjenice i dokaze koji su izneti, odnosno predloženi suprotno

stavu 1.

ovog člana.

Izvođenje dokaza određuje sud rešenjem, u kome će da se naznači sporna činjenica koja bi trebalo da se utvrdi izvođenjem dokaza, dokazno sredstvo i rok za izvođenje dokaza u okviru vremenskog okvira.

Predložene dokaze koje ne smatra važnim za odluku, sud će da odbije i da u rešenju navede razlog odbijanja.

Protiv rešenja kojim se određuje ili odbija izvođenje dokaza nije dozvoljena posebna žalba.

Ako stranka prigovori da rešavanje o tužbenom zahtevu ne spada u sudsku nadležnost, da sud nije stvarno ili mesno nadležan, da o istom zahtevu već teče parnica, da je stvar pravnosnažno presuđena, da je o predmetu spora zaključeno sudsko poravnanje ili da se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, sud će da reši da li će o tim prigovorima da raspravlja i odlučuje odvojeno od glavne stvari.

Ako sud ne usvoji prigovor iz

stava 1.

ovog člana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i odluči da se odmah nastavi glavna rasprava, rešenje o prigovoru uneće se u odluku o glavnoj stvari.

Protiv rešenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna žalba, ako je veće odlučilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.

Odredbe st. 1. do 3. ovog člana primeniće se i ako sud po službenoj dužnosti odluči da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadležnost, da li je sud stvarno nadležan, da li već teče parnica, da li je stvar već pravnosnažno presuđena, da li se tužilac pred sudom odrekao od tužbenog zahteva, kao i da li je u parnici zaključeno sudsko poravnanje.

Kad predsednik veća završi saslušanje pojedinog svedoka, veštaka ili stranke, članovi veća, stranka i njen zastupnik ili punomoćnik mogu neposredno da im postavljaju pitanja.

Sud će da zabrani stranci postavljanje određenog pitanja ili će da zabrani odgovor na postavljeno pitanje, ako je u pitanju već sadržan odgovor ili ako se pitanje ne odnosi na predmet postupka.

Na zahtev stranke u zapisnik će da se unese pitanje iz

stava 2.

ovog člana.

Saslušani svedoci i veštaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjašnjavanju stranaka, ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.

Sud može da odredi da se saslušani svedoci kasnije ponovo pozovu i još jednom saslušaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i veštaka.

Kad sud smatra da je predmet raspravljen tako da može da se donese odluka, saopštiće da je glavna rasprava zaključena.

Sud može da odluči da glavnu raspravu zaključi i kad je ostalo da se pribave spisi koji sadrže dokaze potrebne za odlučivanje ili ako treba sačekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoljenog suda, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.

Sud može u toku većanja i glasanja da odluči da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja.