Lice kojem je odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu ima pravo na:

Lice kojem je odobreno pravo na azil dužno je da poštuje Ustav, zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije.

Lice kome je odobreno pravo na azil dužno je da pohađa časove srpskog jezika i pisma u Republici Srbiji.

Ukoliko se lice iz

stava 3. ovog člana

, bez opravdanog razloga, ne prijavi Komesarijatu za izbeglice i migracije da pohađa časove srpskog jezika i pisma u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja kojim mu je odobreno pravo na azil ili prestane da pohađa iste, gubi pravo na novčanu pomoć za privremeni smeštaj, kao i pravo na jednokratnu novčanu pomoć koje se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.

Član porodice lica kojem je odobreno pravo na azil ima pod istim uslovima sva prava i dužnosti iz st. 1. i 2. ovog člana, osim prava na spajanje porodice iz

tačke 11)

stav 1. ovog člana

.

Kancelarija za azil informiše lice kojem je odobreno pravo na azil na jeziku koji to lice razume u što kraćem roku po odobrenju prava na azil o pravima i obavezama vezanim za taj status.

Pravo na boravak u Republici Srbiji utvrđuje se rešenjem o odobrenom pravu na utočište, odnosno o odobrenoj supsidijarnoj zaštiti, a dokazuje se ličnom kartom za lice kome je odobreno pravo na azil.

Pravo na boravak u Republici Srbiji imaju članovi porodice lica kojem je odobreno pravo na azil, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Licu kojem je odobren azil, smeštaj se obezbeđuje prema mogućnostima Republike Srbije, najduže jednu godinu od pravnosnažnosti odluke kojom mu je odobreno pravo na azil, ukoliko ne poseduje novčana sredstva u skladu sa posebnim propisom koji reguliše smeštaj lica kojima je odobren azil.

Pod smeštajem u smislu

stava 1. ovog člana

smatra se određen stambeni prostor dat na privremeno korišćenje ili novčana pomoć potrebna za privremeni smeštaj.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo da se slobodno kreće na teritoriji Republike Srbije, kao i van teritorije Republike Srbije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima kojima je uređena zdravstvena zaštita stranaca.

Troškovi zdravstvene zaštite lica iz

stava 1. ovog člana

padaju na teret budžeta Republike Srbije.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje pod istim uslovima kao i državljani Republike Srbije, u skladu sa propisima koji uređuju oblast obrazovanja.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na pristup tržištu rada.

Uslovi za ostvarivanje prava iz

stava 1. ovog člana

bliže su uređeni zakonom koji uređuje zapošljavanje stranaca.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima jednaka prava kao državljani Republike Srbije u pogledu prava na slobodan pristup sudovima, pravnu pomoć, oslobađanje od plaćanja sudskih i drugih troškova pred državnim organima.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na socijalnu pomoć.

Ministar nadležan za socijalnu politiku bliže uređuje pitanja socijalne pomoći licima kojima je odobreno pravo na azil.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu pod istim uslovima kao i stalno nastanjeni stranac u Republici Srbiji, a u pogledu prava na zaštitu intelektualne svojine - kao državljanin Republike Srbije.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na život i vaspitanje dece u skladu sa svojim verskim uverenjima.

Lice kojem je odobreno pravo na azil ima pravo na spajanje sa članovima porodice.

Maloletno dete rođeno u braku ili van braka, maloletno usvojeno dete ili maloletni pastorak lica kojem je odobreno pravo na azil, a koje nije zasnovalo sopstvenu porodicu sledi pravni položaj roditelja kojem je odobreno pravo na azil, o čemu Kancelarija za azil donosi odluku.

Članovi porodice lica kojem je odobreno pravo na azil, a koji nisu navedeni

u stavu 2. ovog člana

regulišu boravak u skladu sa propisima kojima je uređen pravni položaj stranaca.

Član porodice kod kojeg postoje razlozi zbog kojih mu se može uskratiti pravo na utočište nema pravo na spajanje porodice.

Republika Srbija u okviru svojih mogućnosti obezbeđuje uslove za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život, kao i da omogući naturalizaciju izbeglica.

Uslove, način, postupak i druga pitanja od značaja za uključivanje lica kojima je odobreno pravo na azil u društveni, kulturni i privredni život u Republici Srbiji, kao i za njihovu naturalizaciju utvrđuje Vlada na predlog Komesarijata.

Nakon tri godine boravka u Republici Srbiji od trenutka odobravanja prava na utočište, lice se oslobađa eventualnih mera reciprociteta u pogledu prava koja mu na osnovu zakona pripadaju.

Maloletnom licu bez pratnje kojem je odobreno pravo na azil organ starateljstva određuje staratelja, odnosno zakonskog zastupnika u što kraćem roku.

Lice iz

stava 1. ovog člana

se prvenstveno smešta sa svojim odraslim srodnicima ili licima sa kojima ga veže naročita bliskost.

Maloletno lice bez pratnje kojem je odobreno pravo na azil može biti smešteno u hraniteljsku porodicu ili ustanovu socijalne zaštite pod uslovima i u postupku koji su propisani

u članu 52. ovog zakona

.

Prilikom smeštanja maloletnih lica bez pratnje, ako postoji mogućnost, braća i sestre smeštaju se zajedno, u skladu sa njihovim najboljim interesom, uzimajući u obzir njihove godine i stepen zrelosti.

Kada je neophodno, nadležni organi započinju traganje za članovima porodice maloletnog lica bez pratnje štiteći najbolji interes maloletnog lica, a ako život ili integritet maloletnog lica ili njegove bliske rodbine mogu biti ugroženi, posebno ako su ostali u državi porekla, mora se osigurati prikupljanje, obrada i razmena informacija u skladu sa načelom poverljivosti.