Ovim zakonom uređuju se status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremena zaštita, načela, uslovi i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu zaštitu, kao i druga pitanja od značaja za azil i privremenu zaštitu.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1)
azil je pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište ili supsidijarnu zaštitu;
2)
postupak azila je postupak, uređen ovim zakonom, za odobrenje i prestanak prava na azil i drugih prava tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil;
3)
stranac je lice koje nije državljanin Republike Srbije, bilo da je strani državljanin ili lice bez državljanstva;
4)
tražilac azila (u daljem tekstu: tražilac) jeste stranac koji je podneo zahtev za azil na teritoriji Republike Srbije o kojem nije doneta pravnosnažna odluka;
5)
naknadni zahtev za azil je zahtev za azil koji je podnet nakon pravnosnažne odluke kojom je odbijen zahtev za azil, kojom je usvojen zahtev za azil i dodeljena supsidijarna zaštita ili nakon odluke o obustavi postupka zbog povlačenja zahteva;
6)
izbeglica je stranac koji se zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog uobičajenog boravišta i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu;
7)
pravo na utočište je pravo na boravak i zaštitu koje se daje izbeglici na teritoriji Republike Srbije za koga nadležni organ utvrdi da opravdano strahuje od progona u državi porekla ili državi uobičajenog boravišta;
8)
supsidijarna zaštita je zaštita koju Republika Srbija odobrava strancu koji bi u slučaju povratka u državu porekla ili državu uobičajenog boravišta bio izložen trpljenju ozbiljne nepravde i koji ne može ili koji se zbog takve opasnosti ne želi staviti pod zaštitu te države, u skladu sa
privremena zaštita je zaštita koja se odobrava odlukom Vlade u slučaju masovnog priliva raseljenih lica koja se ne mogu vratiti u državu svog porekla ili državu uobičajenog boravišta, u skladu sa
država porekla je država čije državljanstvo ima stranac ili država u kojoj je lice bez državljanstva imalo uobičajeno boravište, a ako stranac ima više državljanstava, državom porekla smatra se svaka država čiji je državljanin;
11)
uobičajeno boravište je mesto u kojem se stranac zadržavao pod okolnostima na osnovu kojih se može zaključiti da na tom mestu ili području nije boravio samo privremeno;
12)
članom porodice smatra se supružnik sa kojim je brak zaključen pre dolaska u Republiku Srbiju, vanbračni partner u skladu sa propisima Republike Srbije, njihova maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletna pastorčad, s tim što se svojstvo člana porodice može izuzetno priznati i drugim licima, pri čemu se posebno uzima u obzir činjenica da ih je izdržavalo lice kojem je odobreno pravo na azil ili privremena zaštita, njihov uzrast i psihološka zavisnost, uključujući i zdravstvene, socijalne, kulturološke ili druge slične prilike;
13)
maloletno lice je stranac koji nije navršio 18 godina života;
14)
maloletno lice bez pratnje je stranac koji nije navršio 18 godina života i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema pratnju roditelja ili staratelja, niti odrasle osobe koja je odgovorna za njega ili koji je nakon ulaska u Republiku Srbiju ostao bez pratnje roditelja ili staratelja ili pratnje odrasle osobe koja je odgovorna za njega;
15)
maloletno lice odvojeno od roditelja je stranac koji nije navršio 18 godina života i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema pratnju roditelja ili staratelja, niti odrasle osobe koja je odgovorna za njega ili koji je nakon ulaska u Republiku Srbiju ostao bez pratnje roditelja ili staratelja ili pratnje odrasle osobe koja je odgovorna za njega, ali ne nužno i bez pratnje drugih rođaka, a na koje se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na maloletno lice bez pratnje.
Izrazi kojima se označavaju lica u ovom zakonu odnose se podjednako na lica muškog i ženskog pola bez obzira na to u kojem su gramatičkom rodu izraženi.
Na pitanja postupka azila koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima je uređen opšti upravni postupak.
Na pitanja obima, sadržine i vrste prava i obaveza tražilaca i lica kojima je odobreno pravo na azil ili privremena zaštita, a koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se propisi kojima je uređen pravni položaj stranaca i propisi kojima je uređeno upravljanje migracijama.
Odredbe ovog zakona tumače se u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, Protokolom o statusu izbeglica i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na izbeglice koje su taj status stekle na osnovu Zakona o izbeglicama ("Službeni glasnik RS", broj 18/92, "Službeni list SRJ", broj 42/02 - SUS i "Službeni glasnik RS", broj 30/10).
Stranac koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ima pravo da izrazi nameru da podnese zahtev za azil i da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Nadležni organi sarađuju sa Kancelarijom Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (u daljem tekstu: UNHCR) u sprovođenju aktivnosti u skladu s njegovim mandatom.
UNHCR ima slobodan pristup svim licima, u skladu sa svojim mandatom.
Na zahtev UNHCR, nadležni organi obezbeđuju:
1)
opšte informacije u vezi s tražiocima, izbeglicama i licima kojima je priznata supsidijarna ili privremena zaštita u Republici Srbiji, uključujući statističke podatke, kao i konkretne informacije u vezi s pojedinačnim slučajevima, ako je lice na koje se postupak azila odnosi dalo svoju saglasnost na način i pod uslovima propisanim zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti;
2)
informacije u pogledu tumačenja Konvencije iz 1951. i drugih međunarodnih dokumenata koji se odnose na zaštitu izbeglica, kao i u pogledu njihove primene u kontekstu ovog zakona.
Nijedno lice ne sme biti proterano ili vraćeno na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja.
ne primenjuje se na lice za koje se osnovano može smatrati da ugrožava bezbednost Republike Srbije ili koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje se prema zakonodavstvu Republike Srbije može izreći kazna zatvora u trajanju od pet godina ili teža kazna, zbog čega predstavlja opasnost za javni poredak.
, nijedno lice ne sme biti proterano ili protiv svoje volje vraćeno na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuto mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.
Prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona, zabranjena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su uređena pitanja zabrane diskriminacije, a naročito po osnovu rase, boje kože, pola, roda, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla ili sličnog statusa, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti ili intelektualnog, senzornog, odnosno fizičkog invaliditeta.
Stranac neće biti kažnjen za nezakonit ulazak ili boravak u Republici Srbiji ako bez odlaganja izrazi nameru da podnese zahtev za azil i pruži valjano obrazloženje za svoj nezakonit ulazak ili boravak.
Nadležni organi preduzimaju sve raspoložive mere radi održanja jedinstva porodice u toku postupka, kao i po odobrenju prava na azil ili privremenu zaštitu.
Lica kojima je odobreno pravo na azil ili privremena zaštita imaju pravo na spajanje porodice, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Prilikom sprovođenja odredaba ovog zakona postupa se u skladu sa načelom najboljeg interesa maloletnog lica.
Prilikom procene najboljeg interesa maloletnog lica uzima se u obzir dobrobit, socijalni razvoj i poreklo maloletnog lica, mišljenje maloletnog lica zavisno od njegovog uzrasta i zrelosti, načelo jedinstva porodice, kao i zaštita i bezbednost maloletnog lica, posebno ako postoji sumnja da je maloletno lice žrtva trgovine ljudima ili žrtva nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.
Maloletnom licu bez pratnje organ starateljstva, u skladu sa zakonom, određuje privremenog staratelja čim se utvrdi činjenica da se radi o maloletnom licu bez pratnje, a najkasnije pre podnošenja zahteva za azil.
O određivanju privremenog staratelja maloletno lice iz
, maloletnom licu bez pratnje starijem od 16 godina koje je u braku ne određuje se privremeni staratelj.
Maloletno lice bez pratnje izražava nameru da traži azil uz obavezno prisustvo privremenog staratelja.
Maloletno lice bez pratnje zahtev za azil podnosi lično uz obavezno prisustvo privremenog staratelja.
Zahtev za azil u ime maloletnog lica bez pratnje može podneti i privremeni staratelj, kada je to u najboljem interesu maloletnog lica.
Maloletno lice bez pratnje saslušava se u prisustvu privremenog staratelja.
Postupci po zahtevu za azil maloletnog lica bez pratnje, kao i drugi postupci koji se odnose na prava maloletnog lica bez pratnje imaju prioritet u odnosu na druge postupke.
Tražiocu koji ne razume službeni jezik postupka azila obezbeđuje se besplatna usluga prevođenja na njegov maternji jezik, odnosno na jezik koji razume.
Obaveza da se obezbedi besplatna usluga prevođenja iz
Svako pismeno u postupku azila dostavlja se lično tražiocu ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoćniku i smatra se dostavljenim kada ga primi bilo koje od navedenih lica.
Odredbe ovog zakona tumače se na rodno osetljiv način.
Tražiocu se, na njegov zahtev, omogućava da podnese zahtev za azil i da ga sasluša lice istog pola, odnosno da bude saslušan uz pomoć prevodioca ili tumača istog pola, osim ako to nije moguće ili je povezano s nesrazmernim teškoćama za organ koji vodi postupak azila.
primenjuje se i bez posebnog zahteva tražioca prilikom pretresanja, telesnih pregleda i drugih radnji u postupku koje podrazumevaju fizički kontakt sa tražiocem.
Osobe ženskog pola u pratnji muškaraca koje traže azil podnose zahtev i daju izjavu odvojeno od svojih pratilaca.
U postupku azila vodi se računa o specifičnoj situaciji lica kojima su potrebne posebne procesne ili prihvatne garancije, kao što su maloletna lica, maloletna lica bez pratnje, osobe sa invaliditetom, starija lica, trudnice, samohrani roditelji sa maloletnom decom, žrtve trgovine ljudima, teško bolesna lica, osobe sa duševnim poremećajima, kao i lica koja su bila mučena, silovana ili izložena drugim teškim oblicima psihološkog, fizičkog ili polnog nasilja, kao što su žene žrtve sakaćenja polnih organa.
Posebnim procesnim i prihvatnim garancijama pruža se odgovarajuća pomoć tražiocu koji s obzirom na svoje lične okolnosti nije sposoban da ostvaruje prava i obaveze iz ovog zakona bez odgovarajuće pomoći.
nadležni organi sprovode kontinuirano, a najranije u razumnom roku nakon iniciranja postupka azila, odnosno izražavanja namere da podnese zahtev za azil na granici ili u tranzitnom prostoru.
U postupku azila tražilac ima pravo da neposredno pred službenikom koji vodi postupak iznese sve činjenice relevantne za odobravanje i prestanak prava na azil.
Podaci o tražiocu, kao i strancu koji je registrovan da je izrazio nameru da traži azil, do kojih se dođe tokom postupka azila, mogu biti dostupni samo zakonom ovlašćenim licima.
ne smeju se otkriti državi porekla tražioca, osim ako tražioca po okončanju postupka treba prinudno vratiti u državu porekla, a u tom slučaju mogu se dati:
1)
identifikacioni podaci;
2)
podaci o članovima porodice;
3)
podaci o ispravama koje je izdala država porekla;
4)
otisci prstiju;
5)
fotografije.
Prikupljanje, obrada i čuvanje podataka iz ovog člana sprovodi se u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita podataka o ličnosti.