Sigurna treća država je država u kojoj je tražilac siguran od progona iz

člana 24. ovog zakona

ili rizika od trpljenja ozbiljne nepravde iz

člana 25. stav 2. ovog zakona

, u kojoj uživa garancije koje su propisane u načelu zabrane proterivanja ili vraćanja i u kojoj postoji mogućnost pristupa efikasnom postupku odobrenja i uživanja zaštite u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine (u daljem tekstu: Konvencija iz 1951.).

Prilikom utvrđivanja uslova za primenu koncepta sigurne treće države procenjuje se svaki zahtev posebno, pri čemu se procenjuje ispunjava li neka država uslove iz

stava 1. ovog člana

, kao i da li postoji veza između te države i tražioca na osnovu koje se može razumno očekivati da u njoj zatraži azil.

Tražilac se blagovremeno obaveštava o primeni koncepta sigurne treće država kako bi mu se omogućilo osporavanje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, s obzirom na njegove lične okolnosti.

Tražiocu čiji je zahtev za azil odbačen u skladu sa članom 42. stav 1. tačka 2) ovog zakona, Kancelarija za azil izdaje potvrdu kojom se nadležni državni organi sigurne treće države obaveštavaju da se u Republici Srbiji nije razmatrala osnovanost njegovog zahteva.

Ako treća država odbije da prihvati stranca, o osnovanosti njegovog zahteva za azil odlučuje se u skladu sa odredbama ovog zakona.