Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova.
Upravljanje vazdušnim saobraćajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju.
Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.
Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.
Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.
Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora.
Koncept obezbeđuje postizanje najefikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora od svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom korišćenju u određenom vremenskom periodu.
Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pretaktičkom i taktičkom nivou.
Vlada bliže propisuje koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.
Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.
Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Vlada određuje i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou.
Radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou Vlada osniva Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade.
Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje mu odredi Vlada.
Sastav i način rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.
Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.
Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za upravljanje vazdušnim prostorom.
Jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.
Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom.
Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi formira se jedinica za upravljanje vazdušnim prostorom i uspostavljaju se postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka.
Ugovorom se uređuje i razmena podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koja služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova čije vođenje je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.
Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, rute vazdušnog saobraćaja, usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja i aerodromskih saobraćajnih zona, procedura za instrumentalno letenje, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.
Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se one koriste u vazdušnom prostoru Republike Srbije propisuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Operateri vazduhoplova i pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi su dužni da se pridržavaju uslova koji su propisom iz
Mreža ruta vazdušnog saobraćaja uspostavlja se na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju.
Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.
Funkcionalni blok vazdušnog prostora je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane.
Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se međunarodnim ugovorom.
Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.
Vertikalne i horizontalne granice aerodromskih saobraćajnih zona odobrava Direktorat na zahtev operatera aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje pružaoca usluga kontrole letenja.
Procedure za instrumentalno letenje, koje obuhvataju prilaženje i sletanje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje, izrađuje pružalac usluga kontrole letenja, koji je za to posebno ovlašćen od strane Direktorata.
Uslove za izdavanje ovlašćenja za izradu procedura instrumentalnog letenja, način izrade i formu procedura instrumentalnog letenja propisuje Direktorat.
Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, određivanje zabranjenih, uslovno zabranjenih, opasnih i prekograničnih zona, utvrđivanje uslovnih ruta, kao i određivanje geografskih zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova.
Zabranjeno je letenje vazduhoplovom za sve korisnike vazdušnog prostora, uključujući operatere sistema bespilotnih vazduhoplova:
1)
u delu vazdušnog prostora koji je određen kao zabranjena zona;
2)
u privremeno izdvojenom delu vazdušnog prostora, izuzev za korisnika na čiji zahtev je taj deo vazdušnog prostora izdvojen;
3)
u privremeno rezervisanom delu vazdušnog prostora, izuzev za korisnika na čiji zahtev je taj deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan ili čiji je let odobrila nadležna jedinica kontrole letenja.
Zabranjeno je letenje vazduhoplovom u delu vazdušnog prostora koji je određen kao uslovno zabranjena zona bez odobrenja Direktorata ili suprotno uslovima određenim u tom odobrenju.
, odobrenje Direktorata nije potrebno za operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u otvorenoj kategoriji, pod uslovom da je bespilotni vazduhoplov opremljen sistemom za daljinsku identifikaciju i da je taj sistem aktiviran.
Zabranjeno je obavljanje operacija sistema bespilotnih vazduhoplova u delu vazdušnog prostora koji je određen kao geografska zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova suprotno uslovima koji su propisani za obavljanje operacija u toj zoni.
Zabranjene zone, uslovno zabranjene zone, opasne zone, kao i pravila za odvijanje operacija u tim zonama, određuje Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute i pravila za razdvajanje vazduhoplova od tih delova vazdušnog prostora, zona i ruta, geografske zone za sisteme bespilotnih vazduhoplova i uslove za odvijanje operacija u tim zonama utvrđuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.
Direktorat je dužan da obezbedi da se podaci o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova koje su uspostavljene unutar vazdušnog prostora Republike Srbije stave na raspolaganje korisnicima vazdušnog prostora u jedinstvenom digitalnom formatu, da se ti podaci redovno ažuriraju, kao i da obezbedi mobilnu aplikaciju za prijavu leta.
Podaci o drugim delovima vazdušnog prostora, zonama i rutama iz
Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja je funkcija uspostavljena radi podrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.
U procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, pored pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, učestvuju i: operateri vazduhoplova, tela uključena u upravljanje vazdušnim prostorom, operateri aerodroma, lokalna jedinica za upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja, kao i drugi subjekti određeni propisom iz
dužni su da planiraju, koordiniraju i obavljaju aktivnosti u procesu upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i upravljanja kapacitetom, u skladu sa propisom iz
Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja, upravljanje kapacitetom, mere koje se u tom cilju preduzimaju, koordinacija svih učesnika uključenih u procese upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja i njihove bliže obaveze određuju se propisom koji donosi Direktorat.