Za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova koriste se aerodromi.

Odredba

stava 1. ovog člana

se ne primenjuje na:

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, avion koji nije složeni motorni vazduhoplov, kao i helikopter, mogu da za poletanje i sletanje koriste mesta koja se nalaze izvan aerodroma, pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodrom je aerodrom koji se koristi za civilni vazdušni saobraćaj i kojim upravlja operater aerodroma.

Civilni aerodromi se razvrstavaju prema fizičkim osobinama i opremljenosti poletno-sletne staze i rulne staze, u skladu sa propisom koji donosi Direktorat.

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti (vojno-civilni) aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i fizičko ili pravno lice koje namerava da postane civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom iz

stava 1. ovog člana

se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Ako se koristi u civilne svrhe vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma mora da ispunjava uslove koji su ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega propisani za civilni aerodrom, a operater aerodroma mora da ispunjava uslove propisane za civilnog operatera.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedinačne civilne letove, ako operater vazduhoplova dobije odobrenje od ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove, ako o tome zaključe ugovor operater tog aerodroma i ministarstvo nadležno za poslove odbrane, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata o uticaju na bezbednost odvijanja civilnog vazdušnog saobraćaja.

U pogledu sadržaja ugovora o korišćenju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma za vojne letove primenjuje se odredba

člana 101. stav 2. ovog zakona

.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, civilni aerodrom se može koristiti za pojedinačne letove vojnih vazduhoplova na osnovu saglasnosti operatera aerodroma.

Korišćenje aerodroma za međunarodni vazdušni saobraćaj

Aerodrom može da se koristi za međunarodni vazdušni saobraćaj ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita državne granice i ako je aktom Vlade određen granični prelaz za međunarodni saobraćaj na aerodromu.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, za međunarodni vazdušni saobraćaj se mogu koristiti drugi aerodromi, ako operater aerodroma, na zahtev i o svom trošku, obezbedi uslove za primenu zakona kojim se uređuje zaštita državne granice.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji je otvoren za javnu upotrebu mora biti otvoren za odvijanje vazdušnog saobraćaja i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom u terminu koji odredi operater aerodroma.

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sertifikat aerodroma se izdaje operateru aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu i koji se koristi za javni avio-prevoz i izvođenje operacija uz korišćenje procedura instrumentalnog prilaza ili odlaska, ako:

Izuzetno, operateru aerodroma koji ispunjava uslove iz

stava 1. ovog člana

, ali u toku godine ne ostvari promet putnika veći od 10.000 i ne ostvari više od 850 operacija povezanih sa prevozom tereta, Direktorat može izdati dozvolu za korišćenje aerodroma.

Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za obavljanje svih vrsta vazdušnog saobraćaja, uključujući i javni avio-prevoz, a nije obuhvaćen

članom 105. stav 1. ovog zakona

.

Osim ako je drugačije propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za korišćenje aerodroma shodno se primenjuju na sertifikat aerodroma.

Saglasnost za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji nije namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza.

Direktorat vodi evidenciju aerodroma kojima je izdata dozvola za korišćenje, odnosno saglasnost za korišćenje.

Direktorat izdaje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma ako utvrdi da aerodrom i operater aerodroma ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu: fizičkih karakteristika aerodroma, opremljenosti aerodroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju (oznake, svetla, znaci, markeri), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka i površina sa ograničenom upotrebom, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija aerodroma, u pogledu tehničkog održavanja aerodroma, kao i u pogledu obezbeđivanja.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma može se izdati i u slučaju da aerodrom i operater aerodroma ne ispunjavaju sve uslove iz

stava 1. ovog člana

, ako Direktorat, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinog aerodroma ili druge okolnosti koje se odnose na taj aerodrom, odobri te neusaglašenosti.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi aerodromski priručnik, a uz zahtev za izdavanje saglasnosti za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi uputstvo za korišćenje aerodroma.

Uslovi i postupak odobravanja neusaglašenosti iz

stava 2. ovog člana

, struktura, sadržaj, način vođenja i odobravanja aerodromskog priručnika i uputstva za korišćenje aerodroma, kao i druga dokumentacija koja je potrebna za odlučivanje o zahtevu, bliže se određuju propisom Direktorata.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Aerodrom se može koristiti u vazdušnom saobraćaju samo u skladu sa uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Sadržaj specifikacije dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma bliže se određuje propisom koji donosi Direktorat.

Dozvolu za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma Direktorat izdaje na neodređeno vreme.

Po izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat vrši periodične provere imaoca dozvole, prema programu periodične provere.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, ako imalac dozvole odnosno saglasnosti prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti.

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma.

Ako aerodrom ili operater aerodroma prestane da ispunjava, u celini ili delimično, neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, operater aerodroma je dužan da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine njegovo korišćenje i da o tome obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Ako operater aerodroma, u toku važenja dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, namerava da izvrši izmene na aerodromu koje mogu da utiču na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, dužan je da podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.

Operater aerodroma je dužan da zahtev iz

stava 1. ovog člana

podnese Direktoratu najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja.

Na osnovu zahteva za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, Direktorat sprovodi proveru i to u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Za proveru ispunjenosti uslova za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Operater aerodroma može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma na drugog operatera, pri čemu prenosilac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma zadržava svu odgovornost za korišćenje aerodroma, sve dok Direktorat ne odobri prenos.

Direktorat odobrava prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma ako na osnovu izvršene provere utvrdi da primalac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, ispunjava uslove za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Za proveru ispunjenosti uslova za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

U toku postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:

Privremena dozvola za korišćenje aerodroma važi najduže jednu godinu od dana izdavanja i prestaje da važi:

Odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega koji se odnose na operatera aerodroma primenjuju se i na imaoca privremene dozvole za korišćenje aerodroma.

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma i saglasnosti za korišćenje aerodroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, kao i uslovi pod kojima se aerodrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.

Aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava da se poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, obavlja bezbedno i koji omogućava ispunjenje zahteva u pogledu obezbeđivanja.

Investitor i operater aerodroma su dužni da obezbede da se planiranje, projektovanje, izgradnja, dogradnja, adaptacija i rekonstrukcija aerodroma vrši u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji objekata, kao i posebnim uslovima koji su utvrđeni propisom iz

člana 114. ovog zakona

.

Pre stručne kontrole, nacrt planskog dokumenta za aerodromski kompleks i prostor koji se graniči sa aerodromskim kompleksom, dostavlja se Direktoratu radi pribavljanja mišljenja.

Pre vršenja stručne ili tehničke kontrole, odnosno pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, tehnička dokumentacija koja se odnosi na izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju aerodroma dostavlja se Direktoratu radi pribavljanja potvrde.

Operater aerodroma je dužan da o radovima na aerodromu koji ne podležu izdavanju građevinske dozvole, a koji mogu da utiču na bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, obavesti Direktorat i da, na zahtev Direktorata, dostavi odgovarajuću dokumentaciju radi pribavljanja potvrde.

Investitor ili operater aerodroma su dužni da obaveste Direktorat o završetku radova iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ako posle izdavanja mišljenja iz

člana 115. ovog zakona

, odnosno posle izdavanja potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana dođe do izmena, investitor ili operater aerodroma su dužni da od Direktorata pribave novo mišljenje, odnosno potvrdu.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se uklone ili sruše, a prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se obeleže za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Direktorat izdaje saglasnost iz

stava 2. ovog člana

ako utvrdi da se tim objektima, instalacijama ili uređajima ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Drveće, grmlje i drugo rastinje koje probija površi za ograničenje prepreka ili utiče na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju mora da se ukloni ili da se ograniči njegova visina na način da ne utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz

stava 2. ovog člana

plaća se taksa Direktoratu.

Ako prepreka podleže obeležavanju, prilikom izdavanja saglasnosti za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka, Direktorat će naložiti da se prepreka obeleži i odrediti uslove za njeno obeležavanje.

Prepreku obeležava:

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, kao i način obeležavanja prepreka bliže propisuje Direktorat.

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi.

Direktorat izdaje saglasnost iz

stava 1. ovog člana

ako utvrdi da ti objekti, instalacije ili uređaji ne utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj može da utiče na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi bliže propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz

stava 1. ovog člana

plaća se taksa Direktoratu.

U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje nevazduhoplovnih svetala na zemlji koja, zbog svog intenziteta, konfiguracije ili boje, mogu da ugroze bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu ili koja mogu da spreče ili ometaju pilota u tumačenju vazduhoplovnih svetala na zemlji ili mogu da ometaju kontrolora letenja u aerodromskoj kontroli letenja.

U blizini aerodroma zabranjeno je postavljanje i korišćenje objekta, instalacije ili uređaja koji emituju lasersko zračenje ili reflektovanu svetlost i za koje je Direktorat, na osnovu bezbednosne procene i vazduhoplovne studije, ako je ona dostavljena, utvrdio da mogu da ugroze ili negativno da utiču na bezbednost vazduhoplova na zemlji ili u letu.

Direktorat donosi propis kojim se utvrđuju zone zaštite od nevazduhoplovnih svetala, zone zaštite od laserskog zračenja oko aerodroma, kao i zone zaštite od reflektovane svetlosti oko aerodroma.

Operater aerodroma je dužan da preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu.

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma.

Operater aerodroma je dužan da na aerodromu obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuje način na koji se vrše pregledi i održavanje aerodroma, vrste pregleda i održavanja, kao i planovi i programi pregleda i održavanja aerodroma.

Operater aerodroma je dužan da uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma.

Usluge kojima se obezbeđuje upravljanje aktivnostima i kontrola kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma operater aerodroma može ugovorom poveriti drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome su poverene usluge upravljanja platformom je dužno da dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje moraju da ispune pružaoci usluga upravljanja platformom, kao i uslovi koji se odnose na podnošenje i važenje izjave o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Operater aerodroma je dužan da preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu, a u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, dužan je da obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru.

Nadležni organ državne uprave i lokalne samouprave je dužan da preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja divljih deponija ili drugih sadržaja u okolini aerodroma, koji mogu da privuku ptice i druge životinje.

Operater aerodroma je dužan da obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini, da obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini, da vrši analizu tih informacija, kao i da preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na deo aerodroma koji ne predstavlja javnu zonu.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili da preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, samo ako Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti proceni da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Na prostoru od najmanje tri metra od ograde aerodroma ne može da postoji rastinje ili objekti koji onemogućavaju nadgledanje ograde aerodroma ili koji mogu da se iskoriste za neovlašćeni pristup aerodromu.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način zaštite aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja i propisuju kriterijumi za procenu iz

stava 2. ovog člana

.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje aerodroma je dužan da na aerodromu organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu koji je otvoren za javnu upotrebu organizuje spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Direktorat donosi propis kojim se određuju način utvrđivanja vatrogasne kategorije aerodroma, uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasna služba, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj i uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno osoblje, minimum prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasne službe, kao i njeno postupanje u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na aerodromu.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja drugoj organizaciji (profesionalne vatrogasne jedinice grada i sl.), pri čemu ta organizacija mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje.

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma ili dozvolu za korišćenje dužan je da na aerodromu organizuje medicinsko obezbeđenje.

Medicinsko obezbeđenje dužan je da organizuje i operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje, ako je aerodrom otvoren za javnu upotrebu.

Medicinsko obezbeđenje na aerodromima iz st. 1. i 2. ovog člana bliže se određuje propisom Direktorata.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi, pri čemu ta ustanova mora da ispunjava uslove utvrđene propisom iz

stava 3. ovog člana

.

Na aerodromima koji su namenjeni za javni avio-prevoz mogu da se pružaju sledeće usluge zemaljskog opsluživanja:

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u Republici Srbiji i koji poseduje dozvolu za pružanje jedne ili više usluga zemaljskog opsluživanja koju izdaje Direktorat.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma ili telo koje upravlja aerodromom ako ispunjava uslove propisane za pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

, ne izdaje se posebna dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, već se te usluge navode u dozvoli za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, finansijske, tehničke, tehnološke i personalne uslove za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja plaća se taksa Direktoratu.

Avio-prevozilac može da, za sopstvene potrebe, obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge iz člana 126. tač. 2)-5) i 7) ovog zakona podležu izdavanju dozvole za samoopsluživanje.

Direktorat izdaje dozvolu za samoopsluživanje ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, tehničke, tehnološke i personalne uslove za obavljanje samoopsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za samoopsluživanje plaća se taksa Direktoratu.

Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje se izdaju na određeno vreme.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvole iz

stava 1. ovog člana

, ako imalac dozvole prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje, određuje vreme na koje se izdaju te dozvole, uređuje pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima, određuju usluge zemaljskog opsluživanja i usluge samoopsluživanja kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje, određuju uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje, kao i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz sa godišnjim prometom većim od 2.000.000 putnika ili 50.000 t robe, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja imaju slobodan pristup tržištu, radi pružanja jedne ili više usluga.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, na pojedinim aerodromima Direktorat može ograničiti broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno pravo na samoopsluživanje pod uslovima predviđenim propisom iz

člana 129. stav 3. ovog zakona

.

Avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome da li će i sa kim zaključiti ugovor o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Operater aerodroma je dužan da objavi listu aerodromske infrastrukture, da odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi, da omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima, kao i da sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture.

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje je dužan da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža tako da ne ugrozi bezbednost saobraćaja na aerodromu, da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da te usluge pruža na pošten i nediskriminatoran način.

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja je dužan da računovodstveno razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja.

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja može ugovorom poveriti pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz

stava 3. ovog člana

, podugovarač ne može ugovorom dalje poveravati njihovo vršenje drugim subjektima.

Operater aerodroma na kome redovan avio-prevoz vrše najmanje dva avio-prevozioca dužan je da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet iz

stava 1. ovog člana

zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanje uslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobraćaj, razmatra proširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenje o kandidatima za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova vodeći računa o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada određuje operater aerodroma uz saglasnost Direktorata.

Operater aerodroma ima pravo na aerodromsku naknadu koju plaćaju korisnici aerodroma za korišćenje objekata, sredstava, uređaja i usluga, koje isključivo pruža operater aerodroma i koje se odnose na sletanje, poletanje, sisteme osvetljenja, boravak parkiranog vazduhoplova, kao i brigu o putnicima i robi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma, osnovna merila za obračunavanje aerodromskih naknada i aerodromi na koje se ta merila primenjuju.

Aerodromske naknade su oslobođeni domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene, domaći i strani vazduhoplovi koji učestvuju u traganju i spasavanju na teritoriji Republike Srbije ili obavljaju humanitarne letove, kao i domaći i strani vazduhoplovi koji za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane obavljaju letove sa mešovitih aerodroma.

Operater aerodroma određuje visinu aerodromskih naknada na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.

Pre donošenja odluke o izmeni sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada operater aerodroma obavlja konsultacije sa korisnicima aerodromskih usluga.

Ako operater aerodroma i korisnici aerodroma ne postignu dogovor o predloženim izmenama sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada, svaka strana može da se obrati Direktoratu, koji procenjuje opravdanost razloga za izmenu sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada, vrši stručnu analizu, donosi odluku o izmeni sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada nakon konsultacija s operaterom aerodroma i korisnicima aerodroma, u skladu sa propisom iz

stava 2. ovog člana

.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, shodno se primenjuju na helidrome.

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma i saglasnosti za korišćenje helidroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje helidroma, odnosno saglasnost za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje helidroma, kao i uslovi pod kojima se helidrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.