Bezbednost u vazduhoplovstvu je stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno su odgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanje usluga, a za bezbedno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svi pojedinci koji u obavljanju svojih poslova utiču na bezbednost.

U cilju postizanja prihvatljivog nivoa bezbednosti, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu utvrđuju se načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO).

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Radi usklađivanja delovanja organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu koordinira pripremu i izradu predloga Nacionalnog programa bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Sistem upravljanja bezbednošću, kao sastavni deo sistema upravljanja, predstavlja sistemski pristup upravljanja bezbednošću koji obuhvata neophodne organizacione strukture, odgovornosti, nadležnosti, politike i procedure.

Vazduhoplovni subjekt je dužan da na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu uspostavi i koristi sistem upravljanja bezbednošću, osim ako je drugačije predviđeno propisom iz

stava 3. ovog člana

.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću, kao i vrste vazduhoplovnih subjekata koji moraju da uspostave sistem upravljanja bezbednošću propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je određeno propisom iz

stava 4. ovog člana

, dužni su da na način utvrđen tim propisom prijave Direktoratu svaki događaj, a ostala lica to mogu učiniti dobrovoljno ako smatraju da takav događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Cilj prijavljivanja događaja je sprečavanje udesa i nezgoda, a ne pripisivanje krivice ili odgovornosti.

Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, o licima koja su učestvovala u događaju, kao i svi dokumenti o događaju smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.

Događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima bliže se određuju propisom Direktorata.

Prilikom postupanja sa podacima o događajima koje je Direktorat prikupio posredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i propisa kojima se uređuje tajnost podataka.

Podaci iz

stava 1. ovog člana

ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim za unapređenje bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, o licima koja su učestvovala u događaju, kao i svi dokumenti o događaju smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.

Izuzev u slučaju izvršenja krivičnog dela, Direktorat neće pokretati postupak protiv lica koja su povredu propisa učinili nenamerno, a nije reč o krajnjoj nepažnji, ukoliko je za povredu propisa Direktorat saznao isključivo posredstvom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.

Poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da, radi opšte dobrobiti, prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplovstva, bez bojazni da povodom toga mogu od poslodavca trpeti određene posledice.

Vazduhoplovni subjekt koji planira uvođenje promene u funkcionalni sistem dužan je da o nameri uvođenja promene obavesti Direktorat, a ako Direktorat oceni da promena može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga ili na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni subjekt je dužan da dostavi Direktoratu bezbednosnu argumentaciju i da pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.

Postupak uvođenja promene, sadržaj bezbednosne argumentacije, postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu u funkcionalnom sistemu plaća se taksa Direktoratu.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da stalno i sistematski uočava opasnost, procenjuje i umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti radi sprečavanja nastanka opasnosti i radi dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji je prihvatljiv.

Procena i umanjenje rizika primenjuje se na osnovne elemente obavljanja delatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje.

Zahtevi koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikacija ozbiljnosti opasnosti i klasifikacija rizika, bliže se određuju propisom Direktorata.

Ako je u interesu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva neophodno da se preduzmu hitne mere koje se ne mogu odlagati, direktor Direktorata odmah izdaje bezbednosnu naredbu.

U bezbednosnoj naredbi mora da bude navedeno na koga se naredba odnosi, razlozi za njeno donošenje, mere koje je neophodno preduzeti i rok za njihovo preduzimanje, datum stupanja na snagu i, eventualno, vreme na koje se naredba izdaje.

U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od osam meseci Direktorat može odobriti vazduhoplovnom subjektu da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog zahteva sadržanog u propisu donetom na osnovu ovog zakona ukoliko utvrdi da je vazduhoplovni subjekt na drugi način obezbedio isti nivo bezbednosti koji se postiže primenom tog zahteva.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na donošenje naredbe u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.