Zakon o vazdušnom saobraćaju

Status propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Nema dostupnih verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o vazdušnom saobraćaju

Glava prvaČl. 1–13

OSNOVNE ODREDBE

Član1

Predmet zakona

Ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbeđeno.
Član2

Vazduhoplovi na koje se primenjuje ovaj zakon

Ovaj zakon primenjuje se na vazduhoplove dok su na teritoriji Republike Srbije, izuzev kad je drukčije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom, a na vojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je ovim zakonom izričito predviđeno.
Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvrđenom međunarodnom ugovoru.
Član3

Značenje izraza

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1)
avion je vazduhoplov sa pogonom, teži od vazduha, koji svoj uzgon u svim fazama leta uglavnom proizvodi aerodinamičkim reakcijama na njegovim površinama;
1a)
aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;
2)
aerodrom sa usklađenim redom letenja je aerodrom na kome postoji mogućnost zagušenja saobraćaja u određenim periodima dana, nedelje ili godine, koje može da se izbegne dogovorom avio-prevozilaca i na kome se imenuje usklađivač reda letenja, u cilju pojednostavljivanja obavljanja delatnosti avio-prevozilaca koji obavljaju ili nameravaju da obavljaju saobraćaj na tom aerodromu;
3)
aerodromska infrastruktura je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;
3a)
aerodromska saobraćajna zona je vazdušni prostor određenih dimenzija, uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;
3b)
aerodrom/heliodrom koji je otvoren za javnu upotrebu je aerodrom, odnosno heliodrom koji je dostupan svim korisnicima pod istim uslovima i čije vreme otvorenosti se objavljuje u vazduhoplovnim informativnim proizvodima;
3v)
ambalaža za transport opasne robe je jedna ili više posuda i svi drugi sastavni delovi, druge komponente ili materijali, koji su potrebni da bi posuda ispunila svoju funkciju rezervoara i sigurnosnu funkciju za prihvatanje i sigurno čuvanje sadržaja;
3g)
bezbedno učešće u vazdušnom saobraćaju je učešće u vazdušnom saobraćaju pri kome je verovatnoća da dođe do smrti, povrede, bolesti, materijalne štete ili štete po životnu sredinu zanemarljiva;
3d)
bezbednosna provera je provera identiteta lica i njegovog prethodnog iskustva, uključujući eventualni kazneni dosije i bilo koje druge bezbednosne informacije relevantne za procenu podobnosti lica;
3đ)
bezbednosno osetljiva informacija od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je svaka informacija koja bi, u slučaju da dođe u posed neovlašćenih lica, mogla da se iskoristi za vršenje radnje nezakonitog ometanja ili da na drugi način dovede do ranjivosti sistema obezbeđivanja. U ove informacije spadaju naročito:
(1)
Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,
(2)
Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,
(3)
Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,
(4)
drugi akti označeni oznakom tajnosti i mere koje se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,
(5)
aerodromski program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,
(6)
program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu avio-prevozioca,
(7)
standardne operativne procedure u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu koje opisuju specifične mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,
(8)
detalji o rezultatima provera u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i drugih aktivnosti kontrole kvaliteta iz ove oblasti,
(9)
informacije o pretnjama i procene rizika,
(10)
informacije o incidentima u oblasti obezbeđivanja,
(11)
postupci u slučaju radnji nezakonitog ometanja,
(12)
planovi za vanredne situacije koji se odnose na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu,
(13)
crteži, fotografije i video-snimci koji prikazuju tačke pregleda obezbeđivanja, opremu za obezbeđivanje koja nije vidljiva javnosti, službene prolaze, druge pristupne tačke za ulazak u kontrolisane i obezbeđivano-restriktivne zone, kao i sve druge oblasti koje mogu da ukažu na slabe tačke obezbeđivanja u vazduhoplovstvu,
(14)
informacije o radu opreme za obezbeđivanje, kao i informacije o detekcionim standardima te opreme, podešavanjima kalibracije, softveru, itd.;
4)
bespilotni vazduhoplov je svaki vazduhoplov koji se koristi autonomno ili je projektovan da se koristi autonomno ili da se njime upravlja daljinski, bez pilota u vazduhoplovu;
5)
vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
5a)
vazduhoplov u stanju nužde je vazduhoplov u posebnom stanju u kome postoji osnovana sumnja da vazduhoplovu i licima u njemu preti ozbiljna i neposredna opasnost za bezbednost tako da vazduhoplovu treba pružiti neodložnu pomoć, a još ne postoji mogućnost da se odredi da li je došlo do događaja;
6)
vazduhoplovno-modelarski klub ili udruženje je sportsko udruženje koje obavlja aktivnosti vazduhoplovnog modelarstva, registrovano u Agenciji za privredne registre u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak registracije;
7)
vazduhoplovni proizvod čine vazduhoplov, motor i elisa;
7a)
vazdušni saobraćaj je letenje vazduhoplova ili kretanje vazduhoplova po manevarskim površinama i platformi aerodroma;
8)
vreme letenja je:
–
za avione, motorne jedrilice i vazduhoplove sa vertikalnim uzletanjem - ukupno vreme od trenutka prvog pokretanja vazduhoplova u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;
–
za helikoptere - ukupno vreme od trenutka početka okretanja lopatica glavnog rotora do trenutka njihovog potpunog zaustavljanja na kraju leta;
–
za vazdušne brodove - ukupno vreme od trenutka kada je vazdušni brod oslobođen veze sa platformom u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta i njegovog vezivanja na platformi;
–
za jedrilice - ukupno vreme od trenutka kada jedrilica započinje zalet u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;
–
za balone - ukupno vreme od trenutka kada se korpa odvoji od zemlje u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;
9)
vreme letačke dužnosti je period koji počinje od trenutka kada se od člana posade zahteva da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi i kada se motori ugase na kraju poslednjeg leta na kome član posade obavlja poslove aktivnog člana posade;
9a)
geografska zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova je deo vazdušnog prostora koji se utvrđuje kako bi se olakšale, ograničile ili zabranile operacije sistema bespilotnih vazduhoplova i na taj način umanjili rizici koji proističu iz tih operacija, a koji se odnose na bezbednost, privatnost, zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđivanje ili životnu sredinu;
9b)
daljinski pilot je fizičko lice koje je odgovorno za bezbedno obavljanje leta bespilotnog vazduhoplova upravljanjem njegovim letačkim komandama ručno ili, ako bespilotni vazduhoplov leti automatski, praćenjem njegovog kursa i zadržavanjem mogućnosti intervenisanja i promene kursa u svakom trenutku;
10)
delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;
11)
događaj je svaki događaj koji je povezan sa bezbednošću, a koji ugrožava ili koji bi, ako se ne otkloni ili ako se prenebregne, mogao da ugrozi vazduhoplov, lica koja se nalaze u njemu ili bilo koje drugo lice, a koji naročito obuhvata udes ili ozbiljnu nezgodu;
12)
dodatni članovi posade su tehničko osoblje u sastavu posade, koje ne spada u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu;
12a)
država porekla je država na čijoj teritoriji se vrši prvi utovar pošiljke u vazduhoplov;
13)
zabranjena zona je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;
14)
Obrisana odredba
15)
interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;
15a)
ispitivanje obezbeđivanja je unapred najavljena sveobuhvatna analiza rada operatera aerodroma, avio-prevozioca ili drugih subjekata koji obavljaju poslove u vezi sa obezbeđivanjem u vazduhoplovstvu, koja ima za cilj utvrđivanje slabih tačaka koje bi mogle da se iskoriste za izvršenje radnji nezakonitog ometanja, kao i utvrđivanje mera obezbeđivanja koje su neophodne da se realizuje utvrđena politika;
15b)
javna zona aerodroma je deo aerodroma, odnosno objekti na aerodromu ili njihovi delovi i okolno zemljište kojima se može pristupiti bez ograničenja;
15v)
jedinica za utovar robe(Unit load device, ULD) je svaka vrsta teretnog kontejnera, vazduhoplovnog kontejnera, vazduhoplovne palete sa mrežom ili vazduhoplovne palete sa pokrivkom i mrežom;
16)
kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;
17)
komercijalno letenje je svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost, koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika usluga, pri čemu korisnik usluga nema kontrolu nad operaterom vazduhoplova;
18)
kontrola obezbeđivanja je način kojim može da se spreči unošenje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koje mogu biti iskorišćene da se izvrši radnja nezakonitog ometanja;
19)
kontrola pristupa je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje pristupa neovlašćenim licima i vozilima;
20)
kontrolisana zona aerodroma je površina za kretanje na aerodromu, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup kontrolisan;
21)
koordinisani aerodrom je aerodrom na kome je za sletanje i poletanje neophodno da avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova ima slot dodeljen od strane koordinatora, izuzev ako je reč o državnim letovima, humanitarnim letovima ili sletanjima u stanju nužde;
22)
korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;
22a)
leteći objekat je objekat koji nije vazduhoplov ili bespilotni vazduhoplov, čijim kretanjem kroz atmosferu nije moguće upravljati nakon započinjanja kretanja;
23)
linija je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;
24)
lokalna noć je svaki period u trajanju od osam sati između 22 h i 8 h po lokalnom vremenu;
25)
lokalni dan je period od 24 sata koji počinje u 00,00 h po lokalnom vremenu;
26)
lokalni let je let koji ne obuhvata prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih aerodroma ili drugih odobrenih mesta za sletanje;
27)
manevarska površina je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;
28)
međunarodna preporučena praksa je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;
29)
međunarodni standard je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;
30)
meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;
31)
meteorološka prognoza je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;
32)
meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;
32a)
nalog za plovidbenost je dokument kojim se određuju mere koje moraju da se preduzmu da bi se ponovo dostigao prihvatljiv nivo bezbednosti vazduhoplovnog proizvoda;
32b)
nasumične mere obezbeđivanja su mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje se sprovode korišćenjem metode slučajnog uzorka;
33)
nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;
33a)
nepraćeni predati prtljag je registrovani predati prtljag za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova kojim se ne prevozi lice koje je prtljag predalo na prevoz;
33b)
nepredvidivost u sprovođenju mera obezbeđivanja je preduzimanje mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u nepravilnim vremenskim intervalima, na različitim lokacijama i/ili različitim sredstvima, u definisanom okviru, u cilju povećanja efikasnosti mera i efekta odvraćanja od radnji nezakonitog ometanja;
34)
obezbeđivano-restriktivna zona je deo kontrolisane zone aerodroma, koji je identifikovan kao oblast sa prioritetnim rizikom i u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i druge kontrole obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;
34a)
obeleženi prostor je prostor koji je posredstvom kontrole pristupa odvojen od obezbeđivano-restriktivnih zona aerodroma ili, ako obeleženi prostor sam čini obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, koji je posredstvom kontrole pristupa odvojen od drugih obezbeđivano-restriktivnih zona aerodroma;
35)
oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
36)
opasna zona je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;
36a)
opasna roba su predmeti ili materije koji mogu da predstavljaju rizik za zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu i koji su navedeni u listi opasne robe u Tehničkim instrukcijama ili su klasifikovani u skladu sa tim instrukcijama;
37)
operater aerodroma je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma;
38)
operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
38a)
operater sistema bespilotnog vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više sistema bespilotnih vazduhoplova;
39)
operativna dozvola je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u njoj;
40)
operativni vazdušni saobraćaj su svi letovi koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima za opšti vazdušni saobraćaj, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni državni organi;
41)
opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;
41a)
organizator transporta opasne robe je lice koje po osnovu ugovora, u svoje ime, a za račun pošiljaoca ili primaoca opasne robe, organizuje transport ili obavlja druge usluge koje se odnose na transport opasne robe;
42)
parking pozicija je određeni deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova;
43)
plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
44)
platforma je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
44a)
plovidbenost vazduhoplova je sposobnost vazduhoplova da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju na osnovu njegove usklađenosti sa propisanim zahtevima;
45)
poznati pošiljalac je pošiljalac koji je ovlašćen da priprema robu ili poštu za svoj račun i čiji postupci ispunjavaju zajednička pravila i standarde obezbeđivanja u vazduhoplovstvu u dovoljnoj meri da se omogući prevoz robe i pošte bilo kojim vazduhoplovom;
46)
poznati snabdevač zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu je snabdevač koga je operater aerodroma ovlastio za isporuku zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma;
47)
poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
48)
posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor i praćenje, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;
48a)
pošiljalac opasne robe je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, koje u svoje ime i za svoj račun, ili za neko treće lice otprema opasnu robu. Ako se transport obavlja na osnovu ugovora o prevozu, pošiljaocem se smatra pošiljalac po ovom ugovoru;
49)
pregled obezbeđivanja je primena tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci koji mogu da budu iskorišćeni za izvršenje radnje nezakonitog ometanja;
49a)
pregled obezbeđivanja vazduhoplova je detaljan pregled unutrašnjosti i spoljašnosti vazduhoplova u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;
50)
predati prtljag je prtljag koji je namenjen za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova;
51)
prekogranična zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;
52)
prepreka označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
–
su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
–
nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
–
se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;
53)
privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;
54)
privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;
54a)
problematični putnici su putnici koji ne poštuju pravila ponašanja na aerodromu ili u vazduhoplovu ili ne poštuju uputstva aerodromskog osoblja ili članova posade i time narušavaju javni red i mir i disciplinu na aerodromu ili u vazduhoplovu;
54b)
provera obezbeđivanja vazduhoplova je pregled onih delova unutrašnjosti vazduhoplova do kojih su putnici možda imali pristup, zajedno s pregledom prtljažnog prostora vazduhoplova, u svrhu otkrivanja sumnjivih predmeta, oružja, eksploziva ili drugih opasnih naprava, predmeta ili supstanci;
54v)
psihoaktivne supstance su alkohol, opijati, kanabinoidi, sedativi i hipnotici, kokain, drugi psihostimulansi, halucinogeni, kao i isparljivi rastvarači, dok su kofein i duvan izuzeti;
54g)
putnici neprihvatljivog ponašanja su putnici ukrcani u vazduhoplov koji, od momenta zatvaranja vrata vazduhoplova pre poletanja, do momenta njihovog otvaranja po sletanju, izvrše neku od sledećih radnji:
(1)
napad, zastrašivanje, pretnju ili drugu radnju koja može da ugrozi red i bezbednost vazduhoplova, bezbednost osoblja, lica i imovine koji su ukrcani na vazduhoplov;
(2)
napad, zastrašivanje, pretnju, ometanje ili drugu radnju koja može da utiče na smanjenje sposobnosti članova posade za vršenje dužnosti u toku leta;
(3)
namerno oštećenje vazduhoplova, njegovih komponenti ili prateće opreme, kao i svesno propuštanje vršenja pojedinih radnji, što može da ugrozi red i bezbednost vazduhoplova i osoblja, kao i imovine na vazduhoplovu;
(4)
saopštavanje lažnih informacija sa ciljem ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova u letu;
(5)
neizvršavanje propisanih komandi ili instrukcija koje se izdaju zbog bezbednosti, urednosti ili efikasnosti operacija;
55)
radno vreme člana posade je period koji započinje od trenutka kad se član posade javi na dužnost po zahtevu operatera vazduhoplova ili započne obavljanje dužnosti, do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti, uključujući i dužnosti nakon leta;
56)
regulisani agent je avio-prevozilac, posrednik (agent), špediter ili neki drugi subjekt koji je ovlašćen da obavlja kontrolu obezbeđivanja robe ili pošte;
57)
regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta je snabdevač koji je ovlašćen za neposrednu isporuku na vazduhoplov zaliha namenjenih potrošnji tokom leta;
57a)
red letenja je raspored letova sa naznačenim polaznim aerodromom, danom i vremenom poletanja i odredišnim aerodromom, danom i vremenom sletanja;
58)
rizik je predviđena verovatnoća i ozbiljnost posledica ili ishoda opasnosti;
59)
rulna staza je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:
(1)
stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije - deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,
(2)
rulnu stazu na platformi - deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,
(3)
rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova - rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;
60)
ruta vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se parametrima rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;
61)
ručni prtljag je prtljag koji putnik unosi sa sobom u putničku kabinu vazduhoplova;
61a)
sistem bespilotnog vazduhoplova označava bespilotni vazduhoplov i opremu za daljinsko upravljanje njime;
62)
složeni motorni vazduhoplov je:
(1)
avion:
–
s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg, ili
–
koji je sertifikovan za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od 19, ili
–
koji je sertifikovan za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota, ili
–
koji ima jedan ili više turbomlaznih motora ili ima više turboelisnih motora, ili
(2)
helikopter koji je sertifikovan:
–
s maksimalnom masom na poletanju većom od 3.175 kg, ili
–
za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od devet, ili
–
za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,
(3)
vazduhoplov sa nagibnim rotorom;
63)
slot je dozvola koju daje koordinator za korišćenje celokupne aerodromske infrastrukture za obavljanje javnog avio-prevoza na koordinisanom aerodromu određenog dana u određeno vreme, za potrebe poletanja ili sletanja;
63a)
Obrisana odredba
64)
telo koje upravlja aerodromom je telo koje, pored drugih aktivnosti ili nezavisno od njih, ima za cilj, na osnovu zakona ili drugog propisa, rukovođenje i upravljanje infrastrukturom aerodroma, kao i koordinaciju i kontrolu delatnosti različitih operatera na tom aerodromu;
65)
tehnički sistem vazdušne plovidbe je skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja, koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;
66)
uslovna ruta je ruta vazdušnog saobraćaja ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;
67)
uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija, iznad kopnenih područja ili teritorijalnih voda države, u kome je letenje vazduhoplova ograničeno u skladu sa određenim uslovima;
68)
funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;
69)
helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji;
70)
Cospas-Sarsat je neprofitna međuvladina organizacija koja upravlja globalnim satelitskim sistemom za otkrivanje i lociranje aktiviranih predajnika za slučaj nužde (vazduhoplovnih, plovnih i ličnih) i prosleđuje informacije odgovarajućem spasilačko-koordinacionom centru.
Član4

Vazdušni prostor Republike Srbije

Vazdušni prostor Republike Srbije je prostor iznad teritorije Republike Srbije.
Korišćenje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno je za sve vazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobraćaj, prema međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima.
Član4a

Pravila letenja

U vazdušnom prostoru Republike Srbije vazduhoplovi se moraju pridržavati pravila letenja.
Pravila letenja iz
stava 1. ovog člana
 utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Odredbe propisa iz
stava 2. ovog člana
 primenjuju se na sve vazduhoplove koji obavljaju opšti vazdušni saobraćaj u vazdušnom prostoru Republike Srbije.
Član5

Civilni i državni vazduhoplovi

Civilni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije.
Državni vazduhoplovi su vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi, kao i vazduhoplovi koji se isključivo koriste za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.
Vojni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vojnih vazduhoplova i koji mogu da lete prema pravilima letenja koja važe za opšti ili operativni vazdušni saobraćaj.
Član6

Letenje vojnih vazduhoplova

Letenje vojnih vazduhoplova je letenje u kome učestvuju vojni vazduhoplovi Republike Srbije i strani vojni vazduhoplovi.
Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije odvija se kao aerodromsko letenje, vanaerodromsko letenje, preleti i letovi posebne namene.
Vanaerodromsko letenje i preleti mogu da se odvijaju na vazdušnim putevima i izvan njih.
Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.
Član7

Letovi posebne namene

Letovi posebne namene su letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštite suvereniteta vazdušnog prostora, letovi za proveru vojnih vazduhoplova posle složenijih popravki i letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Oni imaju prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih je pilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde očigledno, kojima preti nezakonito ometanje ili koji su već predmet nezakonitog ometanja.
Letovima posebne namene smatraju se i letovi vazduhoplova za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje letove posebne namene u izvršavanju operativnih poslova za potrebe tog ministarstva.
Član8

Letenje iznad gradova, naselja, industrijskih objekata i skupova lica

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad gusto naseljenih područja gradova, naselja, industrijskih objekata ili iznad skupova lica na otvorenom ispod minimalne visine koja će, u slučaju opasnosti, omogućiti sletanje vazduhoplova bez nepotrebnog rizika po lica ili imovinu na zemlji, osim ako je to potrebno za poletanje ili sletanje ili ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).
Propis kojim se utvrđuju minimalne visine i uslovi za izdavanje odobrenja iz
stava 1. ovog člana
 donosi Direktorat.
Ako se let ispod propisane visine obavlja u svrhu traganja za vazduhoplovom ili spasavanja lica, gašenja požara ili se radi o letu državnog vazduhoplova, nije potrebno odobrenje Direktorata.
Član9

Izbacivanje predmeta i tečnosti

Iz vazduhoplova se za vreme leta ne smeju izbacivati predmeti i tečnosti, izuzev ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, ako se radi o predmetima i tečnostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu, predmetima i tečnostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama, lekovima i drugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slučaju elementarnih nepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bliže propisuje Direktorat.
Član10

Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova

Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova se moraju obavljati na način koji osigurava bezbednost lica na zemlji i drugih korisnika vazdušnog prostora i koji svodi na minimum rizike koji mogu da nastanu prilikom korišćenja sistema bespilotnih vazduhoplova, posebno kroz održavanje odgovarajućeg rastojanja u svim fazama leta.
Operacije sistema bespilotnih vazduhoplova mogu da se obavljaju u otvorenoj, posebnoj ili sertifikovanoj kategoriji.
Za operacije u otvorenoj kategoriji nije potrebno prethodno operativno odobrenje Direktorata, niti je potrebno da operater sistema bespilotnog vazduhoplova pre započinjanja operacije dostavi Direktoratu izjavu, ali je dužan da pribavi odobrenje za sprovođenje operacije koje izdaje odgovarajući subjekat ako je to odobrenje predviđeno propisom iz
člana 42. stav 8. ovog zakona
.
Operacije sistema bespilotnog vazduhoplova u otvorenoj kategoriji se dele na potkategorije u zavisnosti od operativnih ograničenja za njihovo sprovođenje, uslova koje mora da ispuni daljinski pilot i tehničkih zahteva koje mora da ispunjava sistem bespilotnog vazduhoplova.
Za operacije u posebnoj kategoriji je potrebno:
1)
operativno odobrenje, koje izdaje Direktorat na zahtev operatera; ili
2)
izjava operatera da će primeniti mere za umanjenje rizika, koja se podnosi kada obavlja onu vrstu operacije za koju je utvrđena precizna lista mera za umanjenje rizika.
Izuzetno od
stava 5. ovog člana
, operativno odobrenje i izjava operatera se ne zahtevaju:
1)
za operacije koje se obavljaju u okviru vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja kome je izdato odobrenje iz
člana 10v ovog zakona
;
2)
od imaoca sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC), u skladu sa propisom iz
stava 9. ovog člana
.
Uz zahtev za izdavanje operativnog odobrenja za sprovođenje operacija u posebnoj kategoriji operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da dostavi Direktoratu procenu rizika, uključujući mere za umanjenje rizika, a Direktorat izdaje operativno odobrenje ako utvrdi da su operativni rizici odgovarajuće umanjeni.
Za operacije u sertifikovanoj kategoriji se zahteva:
1)
da je sistem bespilotnog vazduhoplova sertifikovan u skladu sa propisom iz
člana 152a ovog zakona
;
2)
da je bespilotni vazduhoplov upisan u Evidenciju vazduhoplova u skladu sa
članom 138. ovog zakona
;
3)
da je operater sistema bespilotnog vazduhoplova sertifikovan;
4)
da daljinski pilot poseduje dozvolu, ako je to predviđeno u propisu iz
stava 9. ovog člana
.
Bliže uslove koji moraju da budu ispunjeni da bi se operacija sistema bespilotnog vazduhoplova svrstala u određenu kategoriju, odnosno potkategoriju, operativna ograničenja za sprovođenje operacija sistema bespilotnih vazduhoplova, pravila za sprovođenje procene operativnog rizika, elemente koje moraju da sadrže operativna izjava i operativno odobrenje, kao i uslove za izdavanje, izmenu, suspenziju, ograničenje i stavljanje van snage operativnih odobrenja, propisuje Direktorat.
Za izdavanje operativnog odobrenja i prihvatanje izjava radi sprovođenja operacija sistema bespilotnih vazduhoplova, plaća se taksa Direktoratu.
Član10a

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova, odgovornost i registracija

Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je odgovoran za operacije sistema bespilotnog vazduhoplova i mora da preduzme sve potrebne mere da osigura bezbednost operacije, a naročito da uspostavi operativne procedure koje odgovaraju vrsti operacije i mogućem riziku.
Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da pre sprovođenja operacije izvrši prijavu leta unošenjem zahtevanih podataka u mobilnu aplikaciju iz
člana 42. stav 9. ovog zakona
, da koristi tu aplikaciju, kao i da se pridržava operativnih ograničenja, tehničkih zahteva i drugih uslova propisanih za onu kategoriju operacija koju obavlja.
Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da za svaki let bespilotnog vazduhoplova odredi daljinskog pilota i da obezbedi da su daljinski pilot i drugo osoblje koje obavlja zadatke povezane sa operacijom upoznati sa uputstvima proizvođača sistema bespilotnog vazduhoplova, kao i sa procedurama i priručnikom operatera, da su odgovarajuće osposobljeni za obavljanje zadataka u okviru planirane operacije i da im pruži informacije relevantne za planiranu operaciju.
Operater sistema bespilotnog vazduhoplova je dužan da se registruje:
1)
ako obavlja operacije u otvorenoj kategoriji bespilotnim vazduhoplovom:
(1)
čija je maksimalna masa na poletanju najmanje 250 g ili koji u slučaju udara u čoveka može da prenese kinetičku energiju veću od 80 džula; ili
(2)
koji je opremljen senzorom koji može da prikuplja podatke o ličnosti.
2)
ako obavlja operacije u posebnoj ili sertifikovanoj kategoriji, nezavisno od mase bespilotnog vazduhoplova.
Direktorat vrši registraciju operatera sistema bespilotnog vazduhoplova koji imaju svoje sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji, kao i registraciju operatera sistema bespilotnog vazduhoplova koji imaju svoje sedište, odnosno prebivalište u stranoj državi, a nameravaju da sprovode operacije bespilotnih vazduhoplova na teritoriji Republike Srbije.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje moraju da ispunjavaju operateri sistema bespilotnog vazduhoplova, kao i način njihove registracije.
Za registraciju operatera sistema bespilotnih vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.
Član10b

Daljinski pilot

Sistemom bespilotnog vazduhoplova može da upravlja daljinski pilot koji ispunjava uslove u pogledu godina života i stručne osposobljenosti za upravljanje sistemom bespilotnog vazduhoplova i koji je upoznat sa uputstvima proizvođača sistema bespilotnog vazduhoplova.
U zavisnosti od kategorije, odnosno potkategorije operacije čije se sprovođenje planira, daljinski pilot je dužan da završi odgovarajuću teorijsku obuku i položi odgovarajući teorijski ispit koji sprovodi Direktorat ili da stekne sertifikat o osposobljenosti daljinskog pilota koji izdaje Direktorat.
Daljinski pilot je dužan da za planiranu operaciju pribavi informacije u vezi geografskih zona za sisteme bespilotnih vazduhoplova, da osmotri operativno okruženje, proveri postojanje prepreka i prisustvo drugih lica i da obezbedi da je sistem bespilotnog vazduhoplova u takvom stanju da se planirani let može bezbedno završiti.
Ako sprovodi operacije u posebnoj kategoriji daljinski pilot je dužan da poštuje uslove utvrđene u operativnom odobrenju, odnosno ograničenja i uslove navedene u operativnoj izjavi.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje mora da ispunjava daljinski pilot, starosna granica za upravljanje sistemom bespilotnog vazduhoplova, uslovi u pogledu obavljanja teorijske obuke i polaganja teorijskog ispita daljinskog pilota, izdavanje, izmena, suspenzija, ograničenje i stavljanje van snage sertifikata o osposobljenosti daljinskog pilota, kao i važenje potvrde o teorijskoj osposobljenosti i sertifikata o osposobljenosti daljinskog pilota.
Za proveru stručne osposobljenosti daljinskog pilota, za izdavanje potvrde o položenom teorijskom ispitu i za izdavanje sertifikata o osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.
Član10v

Vazduhoplovno-modelarski klubovi i udruženja

Na zahtev vazduhoplovno-modelarskog kluba ili udruženja Direktorat može da izda odobrenje u kojem se određuju uslovi pod kojima se u okviru tog kluba, odnosno udruženja mogu sprovoditi operacije sistema bespilotnih vazduhoplova.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage odobrenja iz
stava 1. ovog člana
.
Za izdavanje i izmenu odobrenja iz
stava 1. ovog člana
 plaća se taksa Direktoratu.
Član10g

Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC)

Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova (LUC) izdaje Direktorat na zahtev pravnog lica koje je operater sistema bespilotnog vazduhoplova.
Uz zahtev iz
stava 1. ovog člana
 operater je dužan da dostavi priručnik u kome su opisani njegova organizacija, procedure i aktivnosti koje sprovodi, kao i dokumentaciju kojom dokazuje da je uspostavio odgovarajući sistem upravljanja bezbednošću i da ispunjava druge uslove utvrđene u propisu iz
stava 4. ovog člana
.
Sertifikat operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova se izdaje na neodređeno vreme i u njemu se navode prava koja se daju operateru, odobrena vrsta operacija, područje, zona ili klasa vazdušnog prostora odobrenog za operacije, kao i bilo koja posebna ograničenja ili uslovi korišćenja sertifikata.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje mora da ispunjava operater lakog sistema bespilotnog vazduhoplova, sistem upravljanja bezbednošću i promene u tom sistemu, sadržaj priručnika, kao i uslovi za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova.
Za izdavanje i izmenu sertifikata operatera lakog sistema bespilotnog vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.
Član10d

Bespilotni vazduhoplovi i daljinski pilotirani vazduhoplovi koji se koriste za vojne potrebe i potrebe unutrašnjih poslova

Ministarstvo nadležno za poslove odbrane propisuje pravila letenja vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova, kao i stranih vojnih bespilotnih i daljinski pilotiranih vazduhoplova prilikom izvršenja zajedničkih vežbovnih i drugih aktivnosti.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove propisuje pravila letenja bespilotnih vazduhoplova i daljinski pilotiranih vazduhoplova koji se koriste za potrebe tog ministarstva i Bezbednosno-informativne agencije prilikom izvršenja vežbovnih i drugih aktivnosti.
Član10đ

Rakete i drugi leteći objekti

Rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, obrazovne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.
Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se prethodno pribaviti odobrenje pružaoca usluga kontrole letenja.
Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi za lansiranje raketa i drugih letećih objekata.
Član11
Obrisana odredba
Član12

Ograničenja nošenja naoružanja i aktivne opreme za snimanje

Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, aktivnu opremu za snimanje i elektronsko ometanje, kao i da vrši dopunu gorivom u vazduhu.
Izuzetno, u slučajevima zajedničkih međunarodnih vojnih vežbi na poligonima u Republici Srbiji, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane može odobriti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.
Član13
Obrisana odredba