Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.

Kao radnje ili pokušaji radnji nezakonitog ometanja smatraju se naročito:

U cilju primene međunarodnih standarda i preporuka sadržanih u Aneksu 17 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Dokumentu 30 (Deo II) Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC), Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu po kome su dužni da postupaju državni organi i vazduhoplovni subjekti.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu utvrđuje: osnovne, pojačane i alternativne mere i postupke kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja i obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera obezbeđivanja; plan za delovanje u vanrednim situacijama; način određivanja javnih, kontrolisanih i obezbeđivano-restriktivnih zona na aerodromima i uslove za ulazak u te zone i kretanje u njima; kontrolu načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja; kontrolu efikasnosti mera obezbeđivanja; obuku u oblasti obezbeđivanja; uslove koje mora da ispuni osoblje obezbeđivanja; uslove koje mora da ispuni oprema za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu; način određivanja kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva i zaštitu od elektronskih pretnji.

Primenu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu obezbeđuje Direktorat.

Na osnovu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorat donosi i sprovodi Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Radi usklađivanja delovanja organa i organizacija koje sprovode mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Operater aerodroma dužan je da obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, da bi koordinirao sprovođenje mera obezbeđivanja utvrđenih Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu koji sačini operater aerodroma, kao i da bi predlagao nove mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za članove Aerodromskog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu imenuju se predstavnici svih subjekata koji su uključeni u sprovođenje mera obezbeđivanja na aerodromu.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, u zavisnosti od vrste aerodroma i vrste vazdušnog saobraćaja koji se na njemu obavlja, Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu može se predvideti mogućnost da operater aerodroma na drugi način obezbedi koordinaciju primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Operater aerodroma, avio-prevozioci, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužni su da, u skladu s tim programom, sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Programi iz

stava 1. ovog člana

se primenjuju kada ih odobri Direktorat.

Strani avio-prevozilac koji obavlja s Republikom Srbijom redovni međunarodni javni avio-prevoz ili seriju čarter letova u međunarodnom javnom avio-prevozu dužan je da, pre stupanja na snagu reda letenja za svaki saobraćajni period, podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa izdato od strane nadležnog organa države avio-prevozioca.

Program iz

stava 3. ovog člana

prihvata se bez vođenja postupka za odobravanje, ako ga je odobrio nadležni organ države avio-prevozioca, osim u slučaju kada je neophodno da avio-prevozilac, u skladu s Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dopuni svoj program za obezbeđivanje izradom lokalnih procedura.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

Operateri aerodroma, avio-prevozioci i ostali subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu su dužni da primenjuju osnovne mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisane tim programom, koje moraju da budu odgovarajuće, objektivne, nediskriminatorne, nasumične, nepredvidive u sprovođenju i proporcionalne procenjenom riziku.

Izuzetke od primene osnovnih mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu odobrava Direktorat, pod uslovima određenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

U izuzetnim slučajevima, uzimajući u obzir specifičnosti pojedinih aerodroma i saobraćaja koji se na njima obavlja, Direktorat može da odobri primenu alternativnih mera obezbeđivanja ako je na osnovu bezbednosne procene rizika utvrđeno da one pružaju odgovarajući nivo zaštite.

Ako bezbednosna procena rizika ukazuje da postoji povišen stepen ugroženosti nekog dela sistema obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, subjekti iz

stava 1. ovog člana

su dužni da primenjuju pojačane mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Bezbednosnu procenu rizika obavlja Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, koji obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Subjekti iz

stava 1. ovog člana

dužni su da, na osnovu bezbednosne procene rizika koju je obavio Tim za procenu rizika po civilno vazduhoplovstvo, izvrše lokalnu procenu rizika za svoje operacije.

Bezbednosna procena rizika se obavlja svake godine, a po potrebi i češće.

U skladu sa bezbednosnom procenom rizika i po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, Bezbednosno-informativne agencije, a u slučaju mešovitih aerodroma i vojnih službi bezbednosti, operater aerodroma je dužan da odredi i razgraniči javnu, kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu i obeleženi prostor na aerodromu, da odredi službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribavi saglasnost Direktorata.

Operater aerodroma iz

stava 1. ovog člana

je dužan da obeleži službene prolaze i prolaze za putnike i da postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu.

Operater aerodroma je dužan da obezbedi obavljanje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, nadgledanje i patroliranje, a ako bezbednosna procena rizika to nalaže dužan je da primenjuje i kontrole obezbeđivanja u javnoj zoni.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, ako se radi o objektima ili površinama koje nisu u nadležnosti operatera aerodroma, kontrolu pristupa, nadgledanje i patroliranje vrši osoblje obezbeđivanja koje je dužan da obezbedi vlasnik, odnosno korisnik tih objekata ili površina.

Pored kontrole pristupa, nadgledanja i patroliranja, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone, operater aerodroma mora da obezbedi i obavljanje pregleda obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila, a operater vazduhoplova mora da u obezbeđivano-restriktivnoj zoni obezbedi nadzor nad kretanjem lica i vozila ka vazduhoplovu ili od vazduhoplova.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, pregled obezbeđivanja nije obavezan:

U slučaju potrebe za dodatnim pregledom obezbeđivanja, taj pregled obavljaju policijski službenici, s tim da je za obavljanje dodatnog pregleda predatog prtljaga, izuzev nepraćenog predatog prtljaga, neophodno obezbediti prisustvo lica koje je predalo prtljag.

Kontrolu pristupa, nadgledanje, patroliranje i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.

Zabranjen je ulazak u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, kao i u vazduhoplov, licu koje verbalno ili fizički napadne osoblje obezbeđivanja, preti, nedolično se ponaša, remeti javni red i mir ili koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.

Zabranjeno je neovlašćeno snimanje i fotografisanje mesta na kojem se obavlja kontrola pristupa, pregled obezbeđivanja ili rad osoblja obezbeđivanja, kao i kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.

Ako se za obavljanje pregleda obezbeđivanja koristi tehnička oprema, ona mora da ispunjava standarde propisane za tu vrstu opreme i da se za njeno korišćenje pribavi odobrenje Direktorata.

Za izdavanje odobrenja za korišćenje tehničke opreme kojom se obavlja pregled obezbeđivanja plaća se taksa Direktoratu.

Za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova mora da poseduje dozvolu koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

dozvolu za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje ne mora da poseduje:

Za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta potrebno je odobrenje koje izdaje Direktorat.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, produžava važenje, suspenduje i stavlja van snage dozvola za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje, izmenu, produženje važenja, suspenziju i stavljanje van snage odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, vreme na koje se izdaje odobrenje i obrazac odobrenja bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje kontrole pristupa, pregleda obezbeđivanja, nadgledanje i patroliranje, kao i za izdavanje, produženje važenja ili izmenu odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, plaća se taksa Direktoratu.

Operater aerodroma dužan je da, u skladu sa bezbednosnom procenom rizika, obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i dužan je da obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma i operatera vazduhoplova; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih naprava ili opremu za bezbedan transport eksplozivnih naprava.

Operater vazduhoplova je dužan da obezbedi zaštitu vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja vazduhoplova ili provere obezbeđivanja vazduhoplova, u skladu sa Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Pregled obezbeđivanja vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja ili za koji se sumnja da je predmet nezakonitog ometanja, iskrcavanje i pregled obezbeđivanja putnika, istovar i pregled obezbeđivanja prtljaga, robe i pošte iz takvog vazduhoplova, kao i uklanjanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Troškovi ostvarivanja materijalno tehničkih uslova za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i troškovi sprovođenja pregleda obezbeđivanja nadoknađuju se iz naknade za obezbeđivanje koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma.

Visinu naknade za obezbeđivanje određuje operater aerodroma, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

U putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu ne smeju da se unose oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i druga sredstva i predmeti sa liste zabranjenih predmeta utvrđene u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, izuzev pod uslovima koji su propisani u tom programu.

Lice koje poseduje oružje ili municiju dužno je da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom predstavniku avio-prevozioca na aerodromu, s tim što mu se oružje i municija vraćaju po iskrcavanju.

Na osnovu izvršene procene rizika, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove može da odobri da na letu određenog avio-prevozioca bude prisutno naoružano službeno lice za obezbeđivanje tokom leta.

Avio-prevozilac ima pravo da formira listu putnika neprihvatljivog ponašanja i problematičnih putnika i u skladu sa njom da uskrati pravo na prevoz takvim putnicima.

Zabranjen je ulazak i kretanje licima i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, bez odgovarajućeg znaka identifikacije.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, znak identifikacije nije potreban za:

Znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma izdaje operater aerodroma, a znak identifikacije za ulazak i kretanje u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan navedenih zona i izvan aerodroma izdaje njihov korisnik.

Znak identifikacije se izdaje licu u pogledu koga je tokom bezbednosne provere utvrđeno da ne postoje bezbednosne smetnje iz

člana 231b ovog zakona

i koje je podnelo dokaz da je završilo odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Izuzetno od

stava 4. ovog člana

, sprovođenje bezbednosne provere i obuke nije potrebno za lica kojima se znak identifikacije izdaje u svojstvu posetioca i kojima je dozvoljeno da se kreću isključivo uz pratnju lica ovlašćenog za pratnju.

Znak identifikacije za lica i vozila izdaje se ako operater aerodroma utvrdi da postoji operativna potreba ili drugi opravdani razlog ulaska i boravka u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, a može se koristiti samo radi vršenja poslova, ovlašćenja ili dužnosti.

Izdavalac znaka identifikacije iz

stava 3. ovog člana

obrađuje sledeće podatke o licu kome se izdaje znak identifikacije: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja, broj lične karte, odnosno broj putne isprave ako je reč o stranom državljaninu, državljanstvo, prebivalište i podatke o zaposlenju.

Znak identifikacije se izdaje sa rokom važenja koji nije duži od pet godina.

Izdavalac znaka identifikacije je dužan da vodi evidenciju o izdatim znakovima identifikacije i da je čuva najmanje pet godina po prestanku važenja znaka identifikacije.

Lice kome je izdat znak identifikacije je dužno da u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, promene radnog mesta, prestanka radnog odnosa ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.

Pravno lice koje koristi vozilo za koje je izdat znak identifikacije je dužno da po isteku važenja znaka identifikacije, prestanku korišćenja tog vozila ili na zahtev izdavaoca vrati znak identifikacije izdavaocu, odnosno da u slučaju gubitka znaka identifikacije o tome odmah obavesti izdavaoca.

U cilju utvrđivanja postojanja ili nepostojanja bezbednosne smetnje iz

člana 231b ovog zakona

, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u saradnji sa nadležnim službama bezbednosti vrši bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije.

Pored lica kojima se izdaje znak identifikacije, bezbednosna provera se vrši i za vazduhoplovne inspektore i proverivače, istražitelje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, lica koja obavljaju kontrole obezbeđivanja, instruktore u oblasti obezbeđivanja, odgovorne rukovodioce za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, lica kojima je u skladu sa

članom 248. ovog zakona

povereno obavljanje pojedinih poslova unutar provere u oblasti obezbeđivanja (validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu), kontrolore letenja, članove posade vazduhoplova, kao i za lica koja imaju pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se pre izdavanja znaka identifikacije, odnosno pre nego što lice počne da obavlja dodeljene poslove ili pre nego što se licu dozvoli pristup bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bezbednosna provera lica iz st. 1. i 2. ovog člana se vrši najmanje svake treće godine.

Izuzetno od

stava 4. ovog člana

, bezbednosna provera se vrši:

Zahtev za sprovođenje bezbednosne provere se podnosi, u zavisnosti od slučaja, najkasnije 30 dana pre planiranog angažovanja lica iz st. 1. ili 2. ovog člana, pre isteka važenja znaka identifikacije ili pre isteka važenja prethodno obavljene bezbednosne provere.

Za lica kojima se izdaje znak identifikacije zahtev za vršenje bezbednosne provere podnosi izdavalac znaka identifikacije iz

člana 231. stav 3. ovog zakona

, za vazduhoplovne inspektore i proverivače, instruktore u oblasti obezbeđivanja i validatore obezbeđivanja u vazduhoplovstvu zahtev podnosi Direktorat, dok za ostala lica iz

stava 2. ovog člana

zahtev podnosi njihov poslodavac.

Na način podnošenja zahteva za vršenje bezbednosne provere, kao i na način njenog vršenja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju ovlašćenja i rad policije.

Uz zahtev za vršenje bezbednosne provere, podnosilac zahteva dostavlja, ako poseduje, i dokaz da je u prethodnih 12 meseci lice koje se proverava bilo podvrgnuto bezbednosnoj proveri koju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove vrši po osnovu drugog zakona.

Odbijanje lica da da saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje za posledicu ima neizdavanje znaka identifikacije ili neodložno oduzimanje znaka identifikacije, odnosno neodložnu zabranu pristupa bezbednosno osetljivim informacijama od značaja za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili zabranu obavljanja poverenih poslova.

Odbijanje lica da potpiše saglasnost za vršenje bezbednosne provere ili postojanje bezbednosne smetnje može da predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa ili drugog prava.

Bezbednosna provera se ne vrši za sledeća lica:

O angažovanju lica iz

stava 12. tačka 2) ovog člana

, poslodavac obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativnu agenciju.

Bezbednosna smetnja postoji u sledećim slučajevima:

U cilju kontrole kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu Direktorat sprovodi test mera obezbeđivanja, kao i ispitivanje obezbeđivanja.

Test mera obezbeđivanja je simulacija radnje nezakonitog ometanja koja ima za cilj kontrolu primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za korišćenje replike oružja ili simulaciju eksplozivnog sredstva pri sprovođenju testa mera obezbeđivanja, potrebno je ovlašćenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i prisustvo predstavnika tog ministarstva.

Test mera obezbeđivanja i ispitivanje obezbeđivanja se sprovode u skladu sa zahtevima iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i Programa za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Lice koga vazduhoplovni subjekt, kao poslodavac, namerava da imenuje za odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu mora da poseduje ovlašćenje koje izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Ovlašćenje za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu izdaje se licu u pogledu koga ne postoji bezbednosna smetnja, koje ispunjava uslove u pogledu radnog iskustva u primeni mera obezbeđivanja, koje završi odgovarajuću obuku u ovlašćenom centru za obuku i položi ispit koji sprovodi Direktorat.

Zahtev za izdavanje ovlašćenja licu iz

stava 1. ovog člana

, u ime tog lica, podnosi poslodavac.

Za izdavanje ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu plaća se taksa Direktoratu.

Direktorat vodi listu odgovornih rukovodilaca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Bliže uslove za izdavanje, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja za obavljanje poslova odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja propisuje Direktorat.

Pored osoblja obezbeđivanja i odgovornog rukovodioca za obezbeđivanje, odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja moraju da završe i sva druga lica koja kod vazduhoplovnih subjekata, kao poslodavaca, obavljaju poslove koji mogu da imaju uticaja na obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Obuku iz

stava 1. ovog člana

dužan je da organizuje poslodavac u redovnim vremenskim intervalima, a ona mora da bude primerena vrsti poslova koje zaposleni obavlja.

Pored ovlašćenih centara za obuku, obuku iz

stava 1. ovog člana

mogu da prema nastavnom programu odobrenom od strane Direktorata vrše i instruktori u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu koje je Direktorat ovlastio za obavljanje takve obuke.

Licu koje uspešno završi obuku iz

stava 1. ovog člana

, centar za obuku ili ovlašćeni instruktor izdaje odgovarajuću potvrdu o završenoj obuci.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o završenim obukama svojih zaposlenih.

Ovlašćenje instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu izdaje se licu:

Ovlašćenje iz

stava 6. ovog člana

se izdaje na određeno vreme.

Za odobrenje i izmenu nastavnih programa, kao i za izdavanje i izmenu ovlašćenja iz

stava 6. ovog člana

plaća se taksa Direktoratu.

Vrste osoblja koje mora da završi odgovarajuću obuku iz oblasti obezbeđivanja, vreme na koje se obuka sprovodi, vrste i sadržaj obuke iz oblasti obezbeđivanja, uslove za izdavanje, izmenu, suspenziju i stavljanje van snage ovlašćenja instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, kao i rok važenja ovlašćenja instruktora propisuje Direktorat.

Direktorat vodi listu ovlašćenih instruktora u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.