U upravnom sporu sud rešava na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi (u daljem tekstu: "rasprava").

Sud rešava bez održavanja usmene rasprave, samo ako je predmet spora takav da očigledno ne iziskuje neposredno saslušanje stranaka i posebno utvrđivanje činjeničnog stanja, ili ako stranke na to izričito pristanu.

Sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih nije održao usmenu raspravu.

Veće suda će uvek održati raspravu zbog složenosti predmeta spora, ili radi boljeg razjašnjenja stanja stvari, kao i u slučaju iz

člana 30. stav 3.

ovog zakona.

Rasprava je obavezna i ako je u upravnom postupku učestvovalo dve ili više stranaka sa suprotnim interesima kao i kada sud utvrđuje činjenično stanje radi rešavanja u punoj jurisdikciji.

Rasprava je javna.

Veće suda može isključiti javnost za celu raspravu ili za određeni deo rasprave ako to zahtevaju razlozi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku.

O isključenju javnosti sud odlučuje rešenjem koje mora biti obrazloženo i javno objavljeno.

Predsednik veća određuje dan održavanja rasprave i na raspravu poziva stranke i zainteresovana lica, ako ih ima.

Rasprava se može odložiti samo iz važnih razloga, o čemu rešava veće.

Raspravom rukovodi predsednik veća.

O raspravi se vodi zapisnik u koji se unose samo bitne činjenice i okolnosti.

Zapisnik o održanoj usmenoj raspravi potpisuju predsednik veća i zapisničar.

Izostanak uredno pozvane stranke sa usmene rasprave ne odlaže njeno održavanje.

Zbog izostanka stranaka sa usmene rasprave ne može se uzeti da su one odustale od svojih zahteva, već će se njihovi podnesci pročitati.

Ako na usmenu raspravu ne dođu ni tužilac ni tuženi, a rasprava se ne odloži, sud će raspraviti spor i bez prisustva stranaka.

Na raspravi reč prvo dobija član veća koji je izvestilac. Izvestilac izlaže stanje i suštinu spora, ne dajući svoje mišljenje. Predsednik veća daje reč tužiocu, pa zastupniku tuženog i zainteresovanim licima, vodeći računa da se njihove izjave odnose samo na sporna pitanja i okolnosti od značaja za rešenje stvari.

Sud na raspravi odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja činjeničnog stanja.