Sud rešava spor presudom.

Presudom se tužba uvažava ili odbija kao neosnovana.

Sud donesi presudu većinom glasova.

O većanju i glasanju vodi se poseban zapisnik koji potpisuju svi članovi veća i zapisničar.

Većanje i glasanje vrši se bez prisustva stranaka.

Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezan razlozima tužbe.

Na ništavost upravnog akta sud pazi po službenoj dužnosti.

Ako se tužba uvažava, sud presudom poništava osporeni upravni akt u celini ili delimično i vraća predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje, osim ako u toj stvari novi akt nije potreban.

Ako se tužba uvažava a tužbeni zahtev je da se utvrdi nezakonitost akta bez pravnih dejstava, ili se tužbeni zahtev sastoji samo u utvrđenju da je tuženi ponovio svoj raniji akt koji je već poništen pred sudom - sud se u presudi ograničava na traženo utvrđenje.

Ako sud nađe da je osporeni akt ništav, doneće presudu kojom taj akt oglašava ništavim.

Kada nađe da osporeni upravni akt treba poništiti, sud će presudom rešiti upravnu stvar, ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništeni akt (spor pune jurisdikcije).

Spor pune jurisdikcije je isključen kada je predmet upravnog spora upravni akt donet po diskrecionoj oceni.

Izuzetno, u pojedinim materijama spor pune jurisdikcije može da bude izričito isključen posebnim zakonom.

Ako tužilac traži da sud svojom presudom reši upravnu stvar, sud je obavezan da posebno navede razloge zbog kojih taj zahtev nije prihvatio.

U slučajevima kada bi poništenje osporenog akta i ponovno vođenje postupka pred nadležnim organom izazvalo za tužioca štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi a sud je sam utvrđivao činjenično stanje, obavezan je da odluči u sporu pune jurisdikcije, osim ako je takav spor zakonom isključen.

Kada je tužba podneta na osnovu

člana 19.

ovog zakona, a sud nađe da je osnovana, presudom će uvažiti tužbu i naložiti da nadležni organ donese rešenje. Ako sud raspolaže potrebnim činjenicama, a priroda stvari to dozvoljava, on može svojom presudom neposredno rešiti upravnu stvar.

Presudom kojom se osporeni upravni akt poništava, odnosno oglašava ništavim, sud može odlučiti i o zahtevu tužioca za povraćaj stvari, odnosno za naknadu štete, ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to. U protivnom će uputiti tužioca da svoj zahtev ostvaruje u parničnom postupku pred nadležnim sudom.

Sud će, po završenoj raspravi, odmah doneti i objaviti presudu zajedno sa najvažnijim razlozima.

U složenim slučajevima sud može najkasnije u roku od petnaest dana od dana zaključenja rasprave da donese presudu.

Ako po završenoj usmenoj raspravi ne može da donese presudu, odnosno rešenje zbog toga što prethodno treba da utvrdi neku činjenicu za čije raspravljanje nije potrebna nova usmena rasprava, sud će presudu doneti bez rasprave, najkasnije u roku od osam dana od dana kada tu činjenicu utvrdi.

Presuda sadrži označenje suda, ime i prezime predsednika veća, članova veća i zapisničara, označenje stranaka i njihovih zastupnika, predmet spora, day kad je presuda doneta i objavljena, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom sredstvu.

Dispozitiv presude mora biti odvojen od obrazloženja.

Izvornik presude potpisuju predsednik veća i zapisničar.

Presuda se izdaje strankama u overenom prepisu.