Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Deoba sredstava radi namirenja stečajnih poverilaca vrši se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika.

Na osnovu predloga stečajnog upravnika, a u zavisnosti od priliva gotovinskih sredstava stečajnog dužnika, stečajni sudija odlučuje da li će odobriti delimičnu deobu, koja se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Pre glavne deobe stečajne mase, stečajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).

Stečajni upravnik nacrt rešenja za glavnu deobu dostavlja stečajnom sudiji radi objavljivanja na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganja na uvid u pisarnici suda.

Nacrt za glavnu deobu sadrži sledeće podatke:

Nacrt za glavnu deobu stečajni upravnik je dužan da dostavi odboru poverilaca, a odbor poverilaca je dužan da obavesti stečajne poverioce da je nacrt za glavnu deobu objavljen na oglasnoj tabli suda, odnosno da se nalazi u pisarnici u određenoj prostoriji i da se u taj nacrt može izvršiti uvid u roku od 15 dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.

Stečajni sudija van ročišta donosi rešenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana dostave nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinačno.

Primedbe koje su izjavljene po isteku roka od 15 dana iz

stava 1. ovog člana

, neće se uzeti u razmatranje.

Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinačno podnesu primedbe na nacrt za glavnu deobu, stečajni sudija će održati ročište i na njemu doneti rešenje o glavnoj deobi.

Rešenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio primedbu i stečajnom upravniku.

Smatra se da je dostava svim poveriocima uredno izvršena po isteku osam dana od dana dostave rešenja odboru poverilaca.

Žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci čije primedbe na nacrt za glavnu deobu nisu prihvaćene, uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

Žalba iz

stava 6. ovog člana

može se izjaviti samo zbog pogrešne ocene osnovanosti primedaba na nacrt za glavnu deobu.

Izuzetno od

stava 6. ovog člana

, žalbu protiv rešenja o glavnoj deobi mogu izjaviti stečajni upravnik i poverioci i u slučaju da rešenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu, kao i zbog povrede ranije stečenog prava ili pogrešnog obračuna, u svakom slučaju uz navođenje razloga za izjavljivanje žalbe i podnošenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

U slučaju da je poverilac čije je potraživanje osporeno u zakonskom roku podneo tužbu, odnosno predlog za nastavak ranije pokrenute parnice, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraživanje nije osporeno izdvaja se u srazmeri određenoj rešenjem o glavnoj deobi do pravnosnažnog okončanja parnice.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa raskidnim uslovom, ono će se uzeti u obzir ako stečajni poverilac položi obezbeđenje da će ono što je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.

Ako je stečajnom poveriocu utvrđeno potraživanje sa odložnim uslovom, isplatiće mu se srazmerni deo potraživanja ako odložni uslov nastupi do ročišta za glavnu deobu.

Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi.

Deobi stečajne mase pristupa se i u slučaju delimične pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi, u delu u kome je to rešenje postalo pravnosnažno.

Deobi se, na predlog stečajnog upravnika, može pristupiti i pre pravnosnažnosti rešenja, uz prethodnu rezervaciju sredstava potrebnih za ostvarenje prava podnosioca žalbe.

O predlogu iz

stava 2. ovog člana

odlučuje stečajni sudija zaključkom.

Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa.

Izuzetno, završnoj deobi iz

stava 1. ovog člana

može se pristupiti i:

Završna deoba se sprovodi na način i pod uslovima sprovođenja glavne deobe.

Stečajni sudija rešenjem određuje završno ročište na kom se:

Rešenje o završnom ročištu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Rok za održavanje završnog ročišta ne može biti kraći od osam dana odnosno duži od 30 dana od dana objavljivanja poziva za njegovo održavanje.

Stečajni upravnik će, uz saglasnost stečajnog sudije, a za račun zainteresovanih lica, položiti kod suda ili na poseban namenski račun iznose koji su na ime osporenih potraživanja izdvojeni prilikom završne deobe stečajne mase.

U slučaju da su u stečajnom postupku, pre završne deobe ili u završnoj deobi, u punom iznosu namirena potraživanja poverilaca u celosti sa pripadajućom kamatom u skladu sa ovim zakonom, stečajni upravnik dužan je da preostali višak deobne mase, kao i eventualno neunovčenu imovinu stečajnog dužnika iz

člana 144. stav 2. ovog zakona

, raspodeli članovima privrednog društva, u skladu sa pravilima postupka likvidacije. U tom slučaju, rešenjem o završnoj deobi stečajni sudija nalaže brisanje svih tereta na imovini koja se raspodeljuje članovima privrednog društva. Izuzetno, stečajni upravnik neće raspodeliti neunovčenu imovinu onim članovima privrednog društva koji se odreknu prava na takvu raspodelu i o tome obaveste stečajnog upravnika pisanim putem najkasnije u roku od 15 dana od dana objavljivanja nacrta za završnu deobu na oglasnoj tabli suda.

Višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću društvenog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije i raspoređuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Višak deobne mase u delu koji je srazmeran učešću vrednosti zadružne svojine u ukupnoj imovini stečajnog dužnika, odnosno zadružnog kapitala u ukupnom kapitalu stečajnog dužnika, prenosi se republičkom zadružnom savezu čija je zadruga bila članica, odnosno zadružnom savezu osnovanom na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge i koristi se za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj zadruge na teritoriji na kojoj je bilo sedište te zadruge.

Na obrazloženi predlog stečajnog upravnika stečajni sudija može doneti rešenje o raspodeli sredstava iz st. 1. i 2. ovog člana i pre isplate poverilaca ako se nesumnjivo utvrdi da se iz raspoloživih novčanih sredstava (postojeće deobne mase) poverioci mogu namiriti u celosti, sa pripadajućim kamatama u skladu sa ovim zakonom.