Zakon o stečaju

Status propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o stečaju

2.Čl. 48–54

Poverioci i drugi učesnici u postupku

Član48

Stečajni poverilac

Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku.
Član49

Razlučni i založni poverioci

Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo.
Razlučni poverioci nisu stečajni poverioci. Ako je iznos njihovog potraživanja veći od iznosa sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razlučno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci.
Razlučna prava stečena izvršenjem ili obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci. Na osnovu rešenja stečajnog sudije, nadležni organ koji vodi odgovarajuće javne knjige, dužan je da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava.
Razlučni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz stečajne mase kao stečajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlučnog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razlučno potraživanje, kao i u slučaju sprovođenja delimične deobe pre unovčenja imovine na kojoj imaju razlučno pravo. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlučnog poverioca razlučni poverioci podnose stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadležnom registru.
Založni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri, a nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku koje je tim založnim pravom obezbeđeno.
Založni poverioci nisu stečajni poverioci i nisu razlučni poverioci. Založni poverioci su dužni da u roku za podnošenje prijave potraživanja obaveste sud o založnom pravu, uz dostavljanje dokaza o postojanju založnog prava i izjave o iznosu novčanog potraživanja prema trećem licu koje je tim pravom obezbeđeno na dan otvaranja stečajnog postupka, čime stiču svojstvo stranke.
Založni poverioci ne mogu da biraju i da budu birani u skupštinu i odbor poverilaca.
Član50

Izlučni poverilac

Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase.
Izlučni poverilac nije stečajni poverilac.
Stvar iz
stava 1. ovog člana
 ne ulazi u stečajnu masu.
Član50a

Poverioci koji su primaoci finansijskog obezbeđenja

Poverioci koji imaju založno pravo po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, odnosno čije je potraživanje na drugi način obezbeđeno po osnovu tog ugovora, nisu stečajni poverioci, razlučni poverioci, založni poverioci i izlučni poverioci u smislu ovog zakona.
Izuzetno od
stava 1. ovog člana
, ako je iznos potraživanja poverilaca koji su primaoci finansijskog obezbeđenja veći od iznosa vrednosti ostvarene namirenjem po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju, ti poverioci pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci u skladu sa ovim zakonom.
Poverioci čije je potraživanje prema stečajnom dužniku obezbeđeno po osnovu ugovora iz
stava 1. ovog člana
 dužni su da nadležni sud obaveste o namirenju svog potraživanja po osnovu tog ugovora u roku od osam dana od dana namirenja tog potraživanja koje je izvršeno na dan otvaranja stečajnog postupka ili nakon tog dana, u toku stečajnog postupka.
Obaveštenje o namirenju iz
stava 3. ovog člana
 naročito sadrži sledeće podatke:
1)
poslovno ime, sedište i matični broj poverioca, sa kontakt adresom;
2)
broj novčanog računa, odnosno računa finansijskih instrumenata sa kog je izvršeno namirenje;
3)
kojima se identifikuje kreditno potraživanje iz kog je izvršeno namirenje;
4)
ukupan iznos potraživanja (glavnica i kamata), sa podacima o namirenom i nenamirenom iznosu potraživanja (glavnica i kamata);
5)
datum namirenja potraživanja;
6)
pravni osnov potraživanja, odnosno naziv ugovora sa datumom zaključivanja;
7)
o tome da li se o potraživanju vodi parnica i, ako se vodi, naziv suda i oznaku spisa.
Ako je nakon namirenja potraživanja poverioca po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje preostala vrednost iz sredstva obezbeđenja, odnosno imovine stečajnog dužnika date u smislu tog zakona, na namirenje potraživanja, odnosno na tu imovinu stečajnog dužnika i preduzimanje radnji stečajnog upravnika u vezi s tom imovinom primenjuju se odredbe ovog zakona.
Odredbe shodno se primenjuju na poverioce koji su svoje potraživanje, u celosti ili delimično, namirili netiranjem po osnovu drugog finansijskog ugovora, u smislu zakona kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.
Član51

Sticanje svojstva stranke

Stečajni dužnik stiče svojstvo stranke podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka.
Poverioci stiču svojstvo stranke podnošenjem prijave potraživanja u skladu sa ovim zakonom.
Član52

Učešće u postupku

Poverioci na osnovu svojih potraživanja mogu da učestvuju u stečajnom postupku i pre podnošenja prijave potraživanja sudu, na način i u obimu propisanim ovim zakonom.
Član53

Treća lica

U stečajnom postupku mogu da učestvuju lica koja su solidarni dužnici, jemci, garanti i slično, na način propisan ovim zakonom.
Lica iz
stava 1. ovog člana
 mogu kao stečajni poverioci zahtevati da im se vrati ono što su za stečajnog dužnika platili pre ili posle dana pokretanja stečajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema stečajnom dužniku.
Član53a

Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) i procena vrednosti

Ovlašćeno stručno lice (procenitelj) u postupku stečaja mora biti lice koje poseduje licencu za vršenje odgovarajuće vrste procena u skladu sa posebnim zakonom.
U slučaju da za vršenje odgovarajuće vrste procena nije donet poseban zakon, poslove ovlašćenog stručnog lica može obavljati lice koje poseduje odgovarajuća znanja i upisano je u listu koju vodi nadležni organ za vršenje poslova procene, odnosno veštačenja.
U slučajevima kada ovaj zakon propisuje da procena koja se podnosi sudu ne može biti starija od 12 meseci, taj uslov smatraće se ispunjenim i ako podnosilac, uz procenu koja je starija od 12 meseci, sudu dostavi pisanu potvrdu, ne stariju od 12 meseci, da je ta procena i dalje ažurna, izdatu od strane istog ovlašćenog stručnog lica (procenitelja).
Član54

Redosled namirenja

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.
Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.
Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.
Utvrđuju se sledeći isplatni redovi:
1)
u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka;
2)
u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3)
u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca;
4)
u četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.
Potraživanja stečajnih poverilaca koji su se pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, biće namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama.