mogu biti stečajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraživanja.
Stečajni poverilac može sebe ili drugog stečajnog poverioca predložiti za člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca.
Poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivši zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.
Poverioci koji nisu lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, a koji su međusobno povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca.
Poverioci koji su lica povezana sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti članovi odbora poverilaca.
Svi članovi odbora poverilaca dužni su da sudu i stečajnom upravniku dostave kontakt adresu, telefon i elektronsku adresu za komunikaciju.
Članovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca.
Člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca razrešava skupština poverilaca.
Stečajni sudija može razrešiti člana odbora poverilaca ukoliko ne izvršava obaveze propisane ovim zakonom ili ukoliko je izabran suprotno odredbama ovog zakona.
Članu odbora poverilaca čije je potraživanje osporeno u celosti i koji nije pokrenuo parnicu u zakonom predviđenom roku i o tome obavestio stečajnog upravnika ili je takva parnica pravosnažno okončana u korist stečajnog dužnika prestaje članstvo u odboru poverilaca.
Ako stečajni sudija ili skupština poverilaca razreši člana odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca ili član odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca da ostavku na članstvo u tom odboru ili ako članu odbora poverilaca iz reda stečajnih poverilaca prestane članstvo u tom odboru u skladu sa
, odbor poverilaca može da kooptira novog člana iz reda stečajnih poverilaca kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skupštine poverilaca na kojoj će se izabrati novi član tog odbora.
imaju svi razlučni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine poverilaca podneli prijavu potraživanja.
Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca stečajni sudija vrši procenu verovatnoće namirenja njihovog potraživanja iz opterećene imovine, shodnom primenom
Razlučni poverioci glasaju srazmerno visini onog dela svog potraživanja za koji stečajni sudija utvrdi da postoji verovatnoća njegovog namirenja iz opterećene imovine, u smislu
, a odluka se donosi većinom glasova prisutnih razlučnih poverilaca.
Razlučni poverioci mogu na svom sastanku u bilo kom trenutku razrešiti člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i izabrati novog člana odbora poverilaca.
U slučaju da član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca da ostavku na članstvo u odboru poverilaca ili tom poveriocu iz drugih razloga prestane članstvo u odboru poverilaca, razlučni poverioci dužni su da na sastanku koji će biti održan u roku od 30 dana od dana prestanka članstva u odboru poverilaca izaberu novog člana tog odbora iz reda razlučnih poverilaca.
Sastanak razlučnih poverilaca u smislu mogu zakazati razlučni poverioci koji imaju razlučna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa razlučnih potraživanja.
obaveštenje o zakazanom sastanku dostave stečajnom sudiji najkasnije 15 dana pre dana održavanja tog sastanka;
2)
oglas o zakazanom sastanku objave u dva visokotiražna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, najkasnije 15 dana pre dana održavanja sastanka.
Razlučni poverioci na sastanku iz biraju razlučnog poverioca koji će voditi taj sastanak.
ne izaberu člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca i u istom roku o tome ne obaveste stečajnog sudiju i odbor poverilaca, odbor poverilaca može da kooptira novog člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca, odnosno stečajnih poverilaca ako nijedan razlučni poverilac ne prihvati takav izbor, kome mandat traje do prvog narednog sastanka razlučnih poverilaca u smislu
ne mogu biti članovi odbora poverilaca, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna neobezbeđena potraživanja;
2)
dužnost člana odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca vrši razlučni poverilac za kojeg stečajni sudija zaključkom iz
ne mogu biti članovi odbora poverilaca, za koja stečajni sudija zaključkom koji donosi na tom ročištu utvrdi da poseduju najveća pojedinačna potraživanja.
Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice odbora poverilaca.
Predsednik odbora poverilaca je dužan da zakaže sednicu odbora poverilaca kada to traži više od polovine članova tog odbora, kao i kada to zatraži član odbora poverilaca iz reda razlučnih poverilaca.
Ako predsednik odbora poverilaca u roku od 15 dana od dana dobijanja predloga iz
ne zakaže sednicu odbora poverilaca, predlagači mogu da zakažu sednicu odbora poverilaca i predlože dnevni red.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora poverilaca. U slučaju jednakog broja glasova odlučujući glas je glas predsednika odbora poverilaca.
Sednicama odbora poverilaca prisustvuje stečajni upravnik na poziv odbora poverilaca, samo ako je potrebno da u vezi sa predloženim dnevnim redom pruži potrebna pojašnjenja ili informacije ili ako je zatraženo njegovo izjašnjenje po nekom pitanju. Stečajni upravnik nema pravo glasa.
Stečajni sudija ne može da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.
Umesto člana odbora poverilaca sednicama može prisustvovati i učestvovati u donošenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoćja.
daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa ovim zakonom;
2)
daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika;
3)
razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase;
4)
daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika;
5)
pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;
6)
izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca;
na podnošenje pismenih primedaba stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika;
2)
na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije, kada je žalba dozvoljena;
3)
uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu;
4)
davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja;
5)
predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;
6)
izjašnjavanja o visini konačne nagrade stečajnom upravniku.
Član odbora poverilaca ima pravo da o svom trošku angažuje jedno ili više stručnih lica koja će izvršiti analizu poslovanja stečajnog dužnika pre ili tokom stečajnog postupka i analizu preduzetih radnji od strane stečajnog upravnika i sačiniti izveštaj koji se, bez odlaganja, dostavlja ostalim članovima odbora poverilaca, stečajnom sudiji, stečajnom upravniku i ovlašćenoj organizaciji. Stečajni upravnik je dužan da angažovanom stručnom licu, bez odlaganja, omogući potpun pristup i uvid u poslovne knjige, računovodstvene isprave i drugu relevantnu dokumentaciju stečajnog dužnika.
Pismene primedbe na rad stečajnog upravnika odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za pojedinačnu radnju, a stečajni sudija je dužan da u roku od pet dana od dana prijema primedbe odluči o toj primedbi. Protiv odluke stečajnog sudije donete po primedbi odbora poverilaca nije dozvoljena žalba.
Odbor poverilaca je dužan da na zahtev skupštine poverilaca skupštini poverilaca podnese pismeni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase.
Članovi odbora poverilaca odgovaraju za štetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim poveriocima namerno ili krajnjom nepažnjom.