Agencija za sprečavanje korupcije (u daljem tekstu: Agencija) je samostalan i nezavisan državni organ, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u posebnom budžetskom razdelu i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Predlog godišnjeg finansijskog plana sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije usvaja direktor Agencije i upućuje ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

Godišnja sredstva za rad Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen efikasan i nezavisan rad.

Agencija samostalno raspolaže sredstvima za rad.

Vlada ne može bez saglasnosti direktora Agencije obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžetskih sredstava namenjenih za rad Agencije.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan svog sedišta.

Organizacione jedinice izvan sedišta Agencije nemaju svojstvo pravnog lica.

Agencija:

U postupku koji vodi Agencija, u skladu sa ovim zakonom, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Organi Agencije su direktor i Veće Agencije.

Direktor predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom službe Agencije, organizuje i obezbeđuje zakonito i delotvorno obavljanje poslova Agencije, donosi opšte i pojedinačne akte, odlučuje o zahtevima javnih funkcionera u skladu sa ovim zakonom, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona, podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o radu Agencije i izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata, izrađuje predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, sprovodi odluke Veća Agencije i obavlja druge poslove određene zakonom.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci, poseduje posebna znanja i iskustvo u oblasti sprečavanja korupcije i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje javne funkcije.

Direktor ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javnog funkcionera.

Direktora bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Oglas o javnom konkursu za izbor direktora objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije.

Javni konkurs za izbor direktora Agencije sprovodi Pravosudna akademija.

Upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje Komisiju za izbor direktora Agencije i Žalbenu komisiju, koje su sastavljene od po tri člana. Članovi komisija imaju pravo na naknadu za rad u komisiji, čiji iznos određuje Upravni odbor Pravosudne akademije.

Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za direktora Agencije.

Komisija za sprovođenje konkursa pregleda prijave na javni konkurs i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se proveravaju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata.

Test se sastoji iz tri dela.

U prvom delu testa ocenjuje se stručnost kandidata, u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije direktora Agencije, a u trećem delu testa ocenjuje se program rada Agencije koji kandidat predstavlja članovima komisije. Na testu se ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 70 bodova, a za treći deo testa najviše 30 bodova.

Nesto testa ocenjuje se ocenama "položio" i "nije položio". Kandidat koji dobije ocenu "nije položio" ne može biti predložen za izbor direktora Agencije.

Komisija za izbor direktora Agencije, u roku od 15 dana od dana završetka testa, objavljuje rezultate testa.

Kandidat ima pravo prigovora na odluke Komisije za izbor direktora Agencije u roku od tri dana od dana objavljivanja rezultata testa, odnosno od dana odbačaja prijave na javni konkurs.

O prigovoru iz

stava 10. ovog člana

odlučuje Žalbena komisija u roku od tri dana od dana isteka roka za prigovor.

Posle sprovedenog testa i okončanja postupka po prigovoru, Komisija za izbor direktora Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor direktora Agencije.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova.

Ako Narodna skupština odluči da ne izabere nijednog kandidata ili ako nema kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 80 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz

člana 12. stav 12. ovog zakona

.

Mandat direktora traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.

Javna funkcija direktora prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata direktora raspiše javni konkurs za izbor direktora, a ako direktoru prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.

U slučaju isteka mandata, direktor nastavlja da obavlja funkciju direktora do stupanja na funkciju novog direktora, a najduže jednu godinu od dana isteka mandata.

Ako novi direktor ne stupi na funkciju do isteka roka iz

stava 3. ovog člana

, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije u skladu sa

članom 18. ovog zakona

.

Direktor se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti sprečavanja korupcije.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje direktora pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Direktor ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.

Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije direktora protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od dana pokretanja postupka.

U slučaju iz

stava 3. ovog člana

javnu funkciju direktora vrši zamenik direktora.

Odluku o razrešenju direktora donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.

Direktor ima zamenika koji obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu poveri direktor i zamenjuje direktora kad je odsutan ili sprečen da obavlja javnu funkciju.

Zamenik direktora bira se posle javnog konkursa koji raspisuje direktor u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju.

Direktor vodi postupak za izbor i donosi odluku o izboru zamenika direktora među kandidatima koji ispunjavaju uslove za izbor.

Javna funkcija zamenika direktora prestaje i stupanjem na javnu funkciju novog direktora.

O razrešenju i o drugim razlozima za prestanak javne funkcije zamenika direktora odlučuje direktor.

Na uslove za izbor zamenika direktora i razloge za prestanak javne funkcije zamenika direktora, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o direktoru, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U slučaju da je direktoru prestala javna funkcija, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije direktora Agencije između pomoćnika direktora.

Vršilac funkcije direktora vrši tu javnu funkciju do stupanja na javnu funkciju novog direktora.

Direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Ustavnog suda.

Zamenik direktora ima pravo na platu u visini od 70% od osnovne plate direktora.

Direktoru i zameniku direktora može se uvećati plata do 20% na osnovu odluke Veća Agencije.

Direktoru i zameniku direktora pripada naknada plate tri meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka tri meseca, ako direktor i zamenik direktora zasnuju radni odnos ili steknu pravo na penziju.

Veće Agencije, odlučuje o žalbama na odluke koje donosi direktor u skladu sa ovim zakonom, izuzev odluka o pravima i obavezama zaposlenih u Agenciji, zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora i prati njegovo imovinsko stanje.

Veće Agencije čini pet članova.

Za člana Veća Agencije može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije.

Član Veća Agencije ne može da bude član političke stranke, odnosno političkog subjekta i podleže istim obavezama i zabranama koje se po ovom zakonu odnose na javne funkcionere.

Član Veća Agencije može biti zaposlen izvan Agencije ili obavljati drugi plaćen posao, ako to nije u suprotnosti sa ovim zakonom.

Člana Veća Agencije bira Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika posle sprovedenog javnog konkursa, koji raspisuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Oglas o javnom konkursu za izbor člana Veća Agencije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici ministarstva, Agencije i Pravosudne akademije.

Javni konkurs za izbor člana Veća Agencije sprovodi Pravosudna akademija.

Upravni odbor Pravosudne akademije obrazuje Komisiju za izbor člana Veća Agencije i Žalbenu komisiju, koje su sastavljene od po tri člana. Članovi komisija imaju pravo na naknadu za rad u komisiji, čiji iznos određuje Upravni odbor Pravosudne akademije.

Za člana komisije može biti imenovano lice koje ispunjava uslove koji se po ovom zakonu traže za člana Veća Agencije.

Komisija za izbor člana Veća Agencije pregleda prijave na javni konkurs i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i sprovodi test u kojem se ocenjuju stručna osposobljenost, znanje i veštine kandidata. Na testu se ocenjuju samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su određene u programu testa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Test se sastoji iz dva dela.

U prvom delu testa proverava se stručnost kandidata, a u drugom delu testa ocenjuje se profesionalni integritet kandidata za obavljanje funkcije člana Veća Agencije.

Za prvi deo testa kandidat može da dobije najviše 100 bodova.

Nesto testa ocenjuje se ocenama "položio" i "nije položio". Kandidat koji dobije ocenu "nije položio" ne može biti predložen za izbor člana Veća Agencije.

Komisija za izbor člana Veća Agencije, u roku od 15 dana od dana završetka testa, objavljuje rezultate testa.

Kandidat ima pravo prigovora na odluke Komisije za izbor člana Veća Agencije u roku od tri dana od dana objavljivanja rezultata testa, odnosno od dana odbačaja prijave na javni konkurs.

O prigovoru iz

stava 10. ovog člana

odlučuje Žalbena komisija u roku od tri dana od dana isteka roka za prigovor.

Posle sprovedenog testa i okončanja postupka po prigovoru, Komisija za izbor člana Veća Agencije dostavlja ministru nadležnom za poslove pravosuđa rang listu kandidata prema uspehu postignutom na testu.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi akt kojim bliže uređuje sprovođenje javnog konkursa za izbor člana Veća Agencije.

Ministar nadležan za poslove pravosuđa dužan je da Narodnoj skupštini predloži kandidate koji su na testu ostvarili najmanje 80 bodova.

Ako Narodna skupština odluči da ne izabere sve članove Veća Agencije čiji je izbor oglašen ili ako nema dovoljnog broja kandidata koji su na ispitu ostvarili najmanje 80 bodova, ponovo se raspisuje javni konkurs u roku od 30 dana od dana kada je Narodna skupština odlučivala, odnosno od dana kada je utvrđena rang lista kandidata iz

člana 23. stav 12. ovog zakona

.

Mandat člana Veća Agencije traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za člana Veća Agencije najviše dva puta.

Javna funkcija člana Veća Agencije prestaje danom isteka mandata, podnošenjem ostavke, ako zbog bolesti postane trajno nesposoban da obavlja funkciju ili razrešenjem.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je dužno da tri meseca pre isteka mandata člana Veća Agencije raspiše javni konkurs za izbor člana Veća Agencije, a ako članu Veća Agencije prestane javna funkcija pre isteka mandata - u roku od 15 dana od dana prestanka javne funkcije.

Član Veća Agencije se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim javne funkcije ili ako se utvrdi da je povredio zakon iz oblasti nadležnosti Agencije.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje člana Veća Agencije pokreće nadležni odbor Narodne skupštine. Član Veća Agencije ima pravo da se o pokretanju postupka izjasni pred nadležnim odborom Narodne skupštine.

Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa javne funkcije člana Veća Agencije protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Odluku o razrešenju člana Veća Agencije donosi Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika po predlogu nadležnog odbora Narodne skupštine.

Radom Veća Agencije rukovodi predsednik, koga između sebe biraju članovi Veća Agencije, na jednu godinu, s tim što isto lice može biti izabrano najviše dva puta.

Veće Agencije radi i odlučuje na sednicama.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina svih članova Veća Agencije. Član Veća Agencije ne može da bude uzdržan prilikom glasanja.

Veće Agencije donosi poslovnik o svom radu.

Član Veća Agencije ima pravo na platu u visini plate određene za prvu grupu položaja, u skladu sa propisima koji uređuju plate državnih službenika.

Član Veća Agencije koji je zaposlen izvan Agencije ima pravo na naknadu za rad u Veću Agencije u visini od 50% od iznosa plate iz

stava 1. ovog člana

.

Članu Veća Agencije koji je zaposlen u Agenciji pripada naknada plate tri meseca od prestanka javne funkcije, u visini plate na dan prestanka javne funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka tri meseca, ako član Veća Agencije zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju.

Agencija ima službu, koja obavlja stručne i druge poslove za potrebe Agencije.

Službom Agencije rukovodi direktor.

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u službi Agencije uređuju se aktom koji donosi direktor, po pribavljenom mišljenju Veća Agencije i uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za poslove državne uprave.

U aktu iz

stava 3. ovog člana

mora biti predviđena, kao posebna organizaciona jedinica, stručna služba Veća Agencije.

Zaposleni u službi Agencije su državni službenici na položaju, državni službenici i nameštenici.

Državni službenici na položaju u Agenciji su pomoćnici direktora, sekretar Agencije i sekretar Veća Agencije.

Državni službenici iz

stava 2. ovog člana

razvrstavaju se u treću grupu položaja, u skladu sa propisima koji uređuju razvrstavanje državnih službenika.

Na prava i obaveze zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Na primanja zaposlenih u službi Agencije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika.

Zaposlenima u službi Agencije plata se može uvećati do 30%, o čemu odlučuje direktor Agencije.

Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju poslova iz svoje nadležnosti.

Agencija sarađuje sa naučnim institucijama i udruženjima.

Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.

Agencija sarađuje sa međunarodnim institucijama, organizacijama i inicijativama, u cilju razvijanja mehanizama i standarda i unapređenja prakse u oblasti sprečavanja korupcije.

Agencija u saradnji sa nadležnim državnim organima prati i u slučaju potrebe učestvuje u koordinaciji međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije koju vode državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Nadležni državni organi obaveštavaju Agenciju o poslovima međunarodne saradnje u sprečavanju korupcije.

Agencija inicira donošenje propisa, radi otklanjanja rizika od korupcije ili usklađivanja propisa sa potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.

Organ državne uprave kojem je Agencija podnela inicijativu iz

stava 1. ovog člana

dužan je da u roku od 30 dana od dana prijema inicijative dostavi Agenciji obaveštenje o prihvatanju, odnosno o razlozima za neprihvatanje inicijative.

Organ državne uprave dužan je da dostavi Agenciji nacrt zakona iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije i nacrt zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije.

Organ državne uprave dužan je da, u roku od deset radnih dana od dana prijema mišljenja Agencije iz

stava 3. ovog člana

, dostavi Agenciji obrazloženo izjašnjenje o tom mišljenju.

Ako organ državne uprave ne dostavi Agenciji obaveštenje o prihvatanju, odnosno o razlozima za neprihvatanje inicijative iz

stava 2. ovog člana

ili ne dostavi obrazloženo izjašnjenje iz

stava 4. ovog člana

u propisanom roku, Agencija o tome obaveštava predsednika Vlade i nadležni odbor Narodne skupštine, radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti.

Inicijative Agencije za donošenje propisa, mišljenja Agencije na nacrte zakona, obaveštenja organa državne uprave o prihvatanju, odnosno o razlozima za neprihvatanje inicijative Agencije za donošenje propisa, kao i obrazloženo izjašnjenje organa državne uprave o mišljenju Agencije na nacrte zakona objavljuju se na internet stranici Agencije.

Organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, na pismeni i obrazložen zahtev Agencije, radi obavljanja poslova iz njene nadležnosti, omoguće Agenciji direktan pristup bazama podataka koje vode u elektronskom obliku.

Ako pristup podacima na način iz

stava 1. ovog člana

nije moguć, organi javne vlasti i druga lica koja vrše javna ovlašćenja dužni su da, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog i obrazloženog zahteva Agencije, dostave sva dokumenta i informacije kojima raspolažu, odnosno da Agenciji omoguće neposredan uvid u ta dokumenta, radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije.

Obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana imaju i druga pravna lica, izuzev banaka i drugih finansijskih institucija.

Agencija može, radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, pribavljati podatke o računima javnog funkcionera od banaka i drugih finansijskih institucija, a podatke o računima drugih lica uz njihovu saglasnost.

Javni funkcioneri, zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti, kao i druga lica dužni su da se odazovu na poziv Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom.

Subjekti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti koje su sadržane u strateškim dokumentima dužni su da izveštavaju Agenciju o njihovom sprovođenju.

Način izveštavanja iz

stava 1. ovog člana

bliže se uređuje aktom direktora Agencije, u skladu sa strateškim dokumentima.

Agencija podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata sa preporukama za dalje postupanje, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Agencija daje mišljenja sa preporukama u vezi sa sprovođenjem strateških dokumenata.

Agencija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu.

Agencija može, na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu, da podnese Narodnoj skupštini izveštaje o stanju korupcije i o rizicima od korupcije u organima javne vlasti.